​Pet brzih i lakih načina da ti klupski život bude manje smoran

Slušaj ti, dosadni, jebeni hipsteru, ti to znaš, ja to znam, svi to znamo: klabing je otišao u kurac. To je trenutno najgora stvar na svetu. Ovih dana ćemo subotu uveče radije provesti radeći piling lica šmirglom, opijati se tečnim ostacima kante za đubre, ili nadonađivati epizode BBC HARDToka. Barem tako kažu u esejima.

Iako je istina da klabing, kao apstraktna ideja, pre nego kao znojava, konkretna stvarnost, možda trenutno prolazi kroz krizu, ipak nije sve tako crno. Ili barem ne mora da bude.

Smoreni neprekidnim uzdisanjem i coktanjem zbog smrti noćnog kluba, sastavili smo spisak od pet saveta koje je neverovatno lako primeniti i koji će ti pomoći da vikend provedeš plešući, kao oni matorci o kojima si čitao poslednjih meseci.

1. STVARNO SE NALJUTI

Koliko kod da je ideja da će se sve nekim čudom srediti samo od sebe i da će sve ponovo biti u redu lepa, to se u stvarnosti ne dešava. U ovom svetu, moraš da se boriš za svoja verovanja, moraš da se upinješ da bi opstao, moraš da… izvini, ovde ću da prekinem, jer sam slučajno postao motivacioni plakat na opštinskom bazenu. Poenta je u sledećem, jedini način da se oslobodimo sumornog narativa SVE JE SRANJE je da nešto tim povodom preduzmemo. Traži neobična i neiskorišćena mesta, organizuj žurke tamo, obavesti tek-haus establišment da su nam dosadile jedne te iste večeri sa jednim te istim didžejevima. Moć je tu da bude prigrabljena.

2. POSTANI POTPUNO SPOKOJAN

S druge strane, možda su ti najbolje šanse da se jednostavno pokoriš i prihvatiš činjenicu da je klabing samo još jedan vid izražavanja i (relativne) slobode koji nam ukidaju one mutivode političari, i da se stari, dobri dani nikada neće vratiti, i da je stvarno sve sranje, i da su oni matorci iz pabova u pravu, oni matorci koji bazde na pivo i imaju najjači ekstazi, matorci sa svojim pričama iz rata, matorci u spitfajerkama koji ni na jebeni minut neće da umuknu i prestanu da seru o jebenoj hiljadu devetsto devedeset drugoj. Ako se odlučiš za ovu opciju, praktično se lišavaš klubova i klabinga, ali hej, samo se seti svih onih mađarskih nadrealističkih romana koje nečeš pročitati, dok budeš provodio svoj život bezvoljno masturbirajući dok na Jutjubu gledaš filmove o tipovima iz Mensfilda koji su sami napravili svoje Daleke.

3. IMAJ MALO SAMOPOŠTOVANJA

Jedan od razloga zašto mislimo da je u zemlji klabinga prilično posrano, osim činjenice da si ove nedelje verovatno pročitao bar osam članaka u kojima se pominje izraz „zemlja klabinga", iako svi znaju da se „zemlja klabinga" odnosi samo na još uvek živu scenu radničkih klubova u gradovima na severu, koje romantizujemo zbog pretpostavljene živosti koja Londonu nedostaje, je taj što stalno odlazimo na sranje žurke i slušamo do bola dosadne didžejeve koji puštaju dosadne ploče, zato što smo rekli sebi da to i zaslužujemo. Ne zaslužujemo. Dobro razmisli o klubu pre nego što uđeš u njega. Posmatraj sve te ljude koji stoje u redu i čekaju da uđu. Ako izgledaju kao moroni, onda to i jesu, i platićeš 15 funti da stojiš u prostoriji okružen ljudima kojima u biografiji na Tviteru piše LDN/HAUS/TEKILA/SKRIM/#AFC. Ne želiš to, zar ne?

4. NE ZABORAVI NA RAZNOLIKOST

Da, naravno, sigurno da je super ideja da svake subote uveče uzmeš istih šest limenki u istom dragstoru, u isto vreme, i da odeš kod onog istog ortaka i slušaš onih istih deset pesama koje uvek slušate dok bez kajanja ločeš tri litra nekog evropskog piva na sobnoj temepraturi, pre nego što pozoveš onog istog dilera i od njega uzmeš isto što i uvek, pre nego što uskočiš u onaj isti bus do onog istog kluba u kome uvek završiš, pre nego što se oteturaš na ono isto mesto na after, ali daj, možeš ti to i bolje! Idi u neki klub u kojem nikada ranije nisi bio, rizikuj da slušaš didžeja koga nisi već video na Ibici, u Hrvatskoj ili u Ipsviču. Idi na neko rok veče, ili u kantri i vestern klub. Izađi sa nekim sa kime nikada pre nisi bio u klabingu. Idi u drugi kraj grada. Uradi bilo šta da bi bilo iole zanimljivo. Ne jedeš ni isto jelo svaki dan, zar ne? Pa, možda i jedeš. To onda znači da apsolutno i stalno mašiš. Gori si od Džona Vitingdejla, ministra kulture, medija i sporta. Ili od onih ljudi koji u Pica Hatu jedu picu rukama, uprkos tome što je na stolu escajg.

5. SKINI SE S INTERNETA

To ne pomaže. Zaista ne.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu