Upoznajte ženu koja pleše sa ajkulama

Kada sam prvi put stupila u kontakt sa Ivanom, u pozadini sam čula blago žuborenje a od nje na moje "Halo" dobila odgovor: " U kadi sam zovem te za deset minuta". Nasmejah se i pomislih: "Pa ova žena je non stop u vodi!" Posle razgovora sa njom ispostavilo se da i nisam toliko daleko od istine. Ivana Orlović Kranjc definitivno diše na škrge i nije sa zemaljske površine, samo što umesto repa od krljušti nosi duge lepršave haljine. I definitivno nije gledala Spilberga, čim su joj ajkule ortaci.

Ona je instruktorka ronjenja i avanturistiknja koju je teško zaplašiti. Zahvaljujući svom u početku hobiju, a kasnije načinu života proputovala je ceo svet: od Južne Afrike i belih ajkula preko Maldiva, Kube, i još nekih najegzotičninijih plavetnila. Ipak, jedna od omiljenih destinacija joj je hrvatski Vis, a mesto gde se priprema za sve podvodne podvige i avanuture -beogradska Ada. Zajedno sa mužem Janezom Ivana je vlasnica jednog od najpoznatijih i najvećih ronilačkih klubova u Srbiji -Svet ronjenja. U poslednjih deset godina oni se bave i podvodnom fotografijom, jer kako kažu, "to je nabolji način da se podvodni svet promoviše ljudima koji nisu ronioci".

Zaronili smo sa Ivanom i pričali o njenim avanturama i nezgodama, usput saznali da ipak postoji nešto čega se plaši ali i da je ona pravi majstor za podvodni selfi koji nije nimalo lako napraviti!

Udahnite duboko!

Kako i kada si počela baviš ronjenjem?

Srbija sada nije primorska zemlja, ali u to vreme smo živeli u Jugoslaviji pa je ronjenje imalo gde da se uči i zavoli. Počela sam sa osam godina, teča me je naučio, sve je krenulo sasvim spontano. Prvo bazeni, pa sve veće i veće vodene površine i sve dalje ekskurzije. Mama je tu bila glavni faktor jer je dozvoljavala da tako malo dete od osam godina putuje svuda sa starijima od sebe, i igra se sa "ribicama". Tako je krenulo, od tada su prošle 33 godine i nikad nisam stala. Ronjenje je prvo bilo hobi, pa je postalo karijera i sad je život.

Zašto vodu voliš više od zemlje?

Kada se spustiš u vodu i zaroniš, to su skroz druge misli. Nisu zemaljske. Ne razmišljaš ni o ručku ni o poslu, ni o čemu, nema mobilnih telefona, nema saobraćaja, nema gužve. Jedan sasvim drugi svet, na istoj planeti. Skocentrisan si na svoje disanje, pokrete, na sebe, i to što vidiš pod vodom. Uvek naiđeš na neko novo biće, tamo je čitav jedan mikrosvet. Ta interakcija je isto ono u čemu i uživam. Sva ta bića se boje od čoveka, i onda je na tebi zadatak da smisliš kako ćeš prići, a da ih ne uplašiš. Opuštajuće je, nema problema, stresa, sama voda po sebi oduzima svu neagtivnu energiju, kada izronite osećate se preporođeno.

Da li ti nešto "sa zemlje" nedostaje pod vodom?

Hm, da. Ponekad slatkiši koje obožavam. Često se desi da ostanem dugo dole i onda osetim baš veliku glad.

Kako se ne plašiš ajkula?

Ajkule volim od kada znam za sebe. Dvadeset godina sam maštala i sanjala da ronim sa ajkulama i 2000. godine mi se prvi put ostvario san. Prva ajkula sa kojom sam se družila ispod vode je velika bela u Južnoj Africi, ona je kraljica svih ajkula i kada sam sa njom doživela bliski susret, onda je stvarno krenula ta prava ljubav, i počela sam da ih jurim svuda po svetu.

Kako se uopšte prilazi ajkulama?

Ajkule uglavnom ne dozvoljavaju da im se priđe osim ako nemaš dobro organizovan zaron za to i čitavu akciju koja to prati. Donesu se na brod određene kutije sa mamcima za ajkule. Ispod vode, ajkule se nalaze na 10 cm od tebe. Na Kubi sam naučila da ih uspavljujem, i da se zakačim za njih da me voze.

Kako si dobila ideju da roniš u dugačkim i raskošnim haljinama?

Htela sam nešto drugačije, lako je roniti u opremi, pa sam poželela da skroz onakva kakva sam gore siđem u podvodni svet. Zahtevno je, ali daje ronjenju sasvim drugačiji doživljaj, a i izgled.

Ajkula te je jednom prilikom i napala, šta se tačno dogodilo?

Celo stopalo mi je završilo u ustima ajkule, ali imala sam veliku sreću i to je dobro prošlo. Prvo me je ugrizla kirnja, isto velika riba preko 20 kg koja mi je malo pustila krv na stopalu. Bila sam u haljini, bez peraja, bez zaštitne opreme, bez maske, na 25m dubine. Oko nas je bilo 5, 6 ajkula. Stopalo je nastavilo da krvari mi to nismo videli, ajkula je prišla i zagrizla. Ajkule vole da jedu foke i pingivine, ljudi nisu na meniju, zato je samo zagrizla, ispljunula i otišla. Imala sam sreće da je "samo" zagrizla meso, i da je sve ostalo na svom mestu, ostale su samo samo duboke posekotine. Sigurnosni ronioci su mi prišli u vodi, i odmah zavili nogu da me ne bi napala još neka ajkula, zatim me brzo izneli na čamac.

Sanirala sam ranu i sutradan nastavila da ronim sa krokodilima. Jer da sam odustala, takvu avanutru bih morala opet da čekam još godinu dana.

Kakvi su krokodili?

Jako je malo mesta na svetu gde se može roniti sa krokodilima, taj deo Pacifika je jedno od njih. Sa nama su bili neki ljudi iz Australije koji su mi ispričali da u njihovoj zemlji ne smeš ni da se nagneš sa čamca da ih posmatraš, jer bi oni skočili i krenuli da grizu. Mesto gde smo mi ronili se zove Žardin de la Rejna. Nalazi se daleko na pučini, jedanaest sati od prve civilizacije na Kubi. Ta vrsta krokodila živi u slanoj vodi, okružena ajkulama. Uglavnom su u šumi mangrova i ne zalaze duboko u okean. Krokodile su ronioci postepeno navikavali na svoje prisustvo hraneći ih.

I nakon povrede nastavila si prijateljstvo sa ajkulama. I usput se združila sa krokodilima. Postoji li nešto na svetu čega se ti plašiš?

Hiljadu puta sam bila opečena, nabodena, ugrižena jer moram sve da pipnem, ali od krave bežim kao luda.

Da li u planu imaš ples sa još nekom opasnom životinjom?

Naravno. Orka kit ubice, u januaru u Norveškoj, vrlo zahtevno ronjenje. Orke jure haringe a mi njih, kada se naiđe na jato ulazi se u vodu bez zaštite i to u toku njihovog hranjenja, samim tim je zahtevno i opasno. Velika prepreka je temperatura vazduha koja u to doba zna da bude i minus 40. Zato smo već krenuli da se spremamo. I verovali ili ne i za takvu ekspediciju ćemo se pripremati naredne zime na Adi.

Srećno Ivana!

Više fotografija iz Ivaninih avantura pogledajte u nastavku:

Za ostale fotografije posetite Ivanin sajt.