Orlovi protiv dronova: sebični i glupi

Kad sam čuo da orlove treniraju da se bore protiv dronova, odmah sam pomislio „to bre". Najzad će luditi među nama moći da uzvrate udarac kad krene neizbežna borba mesa protiv mašine, tehnologije i toljage. Filmovi koji će se snimati o našoj narodno-oslobodilačkoj borbi protiv borga biće još bolji, jer će u njima biti letećih zveri koje kandžama čupaju žice iz bespilotnih terminatora, u sukobi prirodnog i veštačkog. To bre!

A onda sam od Džonija Ejmsa, glavnog i odgovornog u "Igl Hajts" utočištu za ptice grabljivice kod Kenta, saznao da od toga neće biti ništa. U stvari, pre će biti sasvim suprotno: orlove će dronovi razguziti samo tako. Ali zašto? Sa gospodinom Ejmsom proćaskao sam o napadu na bespilotne letilice, o orlovima generalno, i o tome kako su ptice grabljivice kad čovek bolje razmisli samo sebične pizde, realno.

VICE: Recite nam šta se tačno radi u „Orlovskim visovima"?

Počeli smo pre dvadesetak godina kao mali centar za ptice grabljivice. Sa vremenom smo postali rezervat i za njih i za divljač generalno. "Igl Hajts" se pre svega bavi edukacijom. Kad puštamo ptice da slobodno lete, obično je to otvoreno za javnost. Nosimo ih i u škole, na izložbe u unutrašnjosti, ponekad ih snimaju za film. Postoji i projekat rasploda, kao i prihvata i oporavka za ugrožene grabljivice iz divljine.

Znači sve redom što ima veze sa pticama-grabljivicama?

Otprilike tako. Imamo čak i beloglavog orla koji radi kao maskota za FK Kristal Palas. Zove se Kajla, vodimo je na stadion kad god igraju kod kuće. Nas dvoje-troje odvezemo je kolima na utakmicu.

Auh. Kako ste ukrotili orla do te mere da može da leti oko hiljada ljudi na stadionu?

Postoje dva načina. Prvo, možeš da odgajaš pticu od jajeta, navikneš je da zna samo ljude, bez kontakta sa roditeljima. Odraste misleći da je jedna od nas, dosta dobro se veže za čoveka. Takve ptice su ipak dosta agresivne jer se ničega ne boje. Samo im je hrana na pameti. Nije to pseća odanost; kod grabljivica sve zavisi od poverenja i hrane.

Drugo, ako je orao odrastao sa roditeljima, biće dosta uplašen kad ga donesu. Za njih imamo veliki zamračeni prostor gde mogu da se smire. Onda počnemo polako da ulazimo kod njih, da se naviknu na naše prisustvo. Tek kad se potpuno naviknu ih puštamo da izlete, tada znamo da će da se vrate kad ogladne.

Tako isto i ja. Po stepenu inteligencije, kako se orao kotira među životinjama?

Orao nije ni prineti oktopodu ili delfinu, nije toliko inteligentan. Nije baš glupa životinja, ali nije ni kao papagaj; nekad su ljudi dresirali papagaje da voze bicikl i slično. Orao to ne bi mogao. Kao ptica grabljivica, orao misli samo o letenju i lovu, nema mesta za mnogo šta drugo.

Kakvu korist ljudi mogu da izvuku od orlova?

Ima par stvari. U Mongoliji i Kazahstanu, na primer, farmeri odavno surim orlovima ubijaju vukove. Nekad su ljudi išli i u lov sa pticama. To je verovatno to što se orla tiče.

Znači mogu da ubijaju i razbijaju, to je valjda ono što im treba protiv drona?

Kod letilica se to sve vezuje za hranu. Znači, treniraš beloglavog orla dok ne nauči da će dobiti da jede ako uhvati drona. To je cela dresura.

Šta misliš o korišćenju orlova da se uhvati bespilotna letilica, da li je to fer?

Mislim da je to čista egzibicija, iskreno. Orlovi nisu previše agilni u letu. Ako dronom upravlja neko ko zna šta radi, mogao bi lako da im izmakne. A što se tiče bezbednosti ptica, beloglavi orlovi koji se za to koriste su jako, jako čvrste životinje. Teško da bi se orao povredio, osim ako se baš desi da ga propeler pogodi u oko. To je glavni rizik.

Meni deluje da bi kandže mogle lako da polome drona?

Jeste, neverovatna je snaga u tim kandžama. Raskomadale bi ga.

Šta misliš, zašto ljudi toliko vole orlove?

Mislim da je to čisto zbog veličine i snage. To su najveće leteće ubice koje znamo. Nekad je na Novom Zelandu živeo Harpagornis moorei – Hastov orao, danas istrebljen. Oni su mogli da ubiju čoveka. Ljudi su nosili perje ulovljenih životinja, pa bi taj ogromni orao pomislio od čoveka da je ptica. Dakle, sve se tu vrti oko onog primalnog u nama – lov, ponos, snaga…

Jeste li imali incidente u vezi sa orlovima?

Dešava se da budu vrlo agresivni prema osoblju. Nismo imali problem sa drugim ljudima jer njih orlovi ne vezuju sa hranu, ali gajeni beloglavi orlovi, ako procene da ih ne hraniš dovoljno brzo hoće da napadnu da bi ti oteli hranu. Ljudi se onda uspaniče i bace hranu, što orla samo uči da će kad nekog napadne dobiti više hrane. Početnička greška.

Znači trebalo bi da ih iskuliraju?

Pa da. Mislim, mene su grebali i ujedali i svašta se dešavalo. Kad dresiraš orlove, to ti je u opisu posla. Moraš da shvatiš da imaš posla sa divljom životinjom koja će pre ili kasnije da te malo dohvati.

Šta je najteža povreda koju si zadobio od orla?

Jedan beloglavi mi je pocepao donju usnu. Jedan drugi me je uhvatio kandžama za teme, bio sam glup pa sam okrenuo leđa orlu iako sam znao da me ne voli. Obično je moja greška. Ali kao što rekoh, osim za nas hranitelje, opasnost za ljude ne postoji. Jedino ako bi se neko baš zaleteo i zgrabio orla bez rukavice.

Ali to bi baš bilo glup, zar ne?

Tako je.

Za kraj, da li misliš da je OK da se životinje koriste u političke svrhe, kao što je na primer orlovi u lovu na dronove, ili psi koji traže eksploziv?

Mislim da jeste. Ja dresiram životinje i brinem o njihovoj zaštiti, pa ipak ne mislim da je pogrešno koristiti ih, sve dok čovek koji njima upravlja zna šta radi. Ali dešava se da ljudi zanemare pravila i rizike, takvi ljudi prave probleme.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu