Jednog kišnog utorka u šest popodne sam ušetao u Graund Kontrol, legendarnu fliperanu u Protlandu. Na spratu, u zabačenoj prostoriji u kojoj se nalaze svi fliperi, igrači su već stajali rame uz rame, i vežbali pre početka turnira.Zbog vreline koju su isijavali fliperi, u kombinaciji sa vlažnim portlandskim vazduhom, prostorija je delovala krcato i nalik košnici. Zvona, zveket i cvrkutanje paraju uši, džuboks je odvrnut do daske, igrači se smeju, psuju, dok trepere milioni raznobonih lampica i stroboskopa.
Reklame
Protland ima verovatno najveću flipersku scenu na svetu, i na turnirima kao što je ovaj u Graund Kontrolu učestvuju neki od najboljih igrača na svetu. Ljudi kao što je Endi Kob, trenutni šampion u fliperu države Oregon; Derek „DMX" Mijazga, prvi po poenima u državi; Noa „Opto" Dejvis, koji je na 162. mestu na svetu i napreduje; Greg Danlap, koji ima skoro dve i po decenije iskustva posvećenog igrača flipera, koji je takođe i volonter Pinball Outreach Project -a, dobrotvorne organizacije koja uvodi klince u ovaj sport. Tu je i Kolin Urban, nezvanična portlandska maskota flipera, koji je u svojoj 11. godini na jednom lokalnom turniru pobedio najboljeg igrača na svetu, Kita Elvina. Sada, sa 14 godina, Urban je zvanično najbolji omladinski igrač na svetu, i 111. na svetskoj listi. A to je i Zoi Vrabel, ženska šampionka sveta u fliperu.
Portlandska fliperska scena pokrenuta je u jednom podrumu, kaže mi Vrabel. „Sedmoro ili osmoro ljudi bi se okupilo i organizovali bismo male neformalne turnire", kaže mi ona. „Ali mislim da su CFF najzaslužniji za to što je scena u Portlandu toliko velika".Crazy Flipper Fingers, skraćano CFF, je najveća fliperska banda u Portlandu. Osnovana je 2005, kao neformalna grupa dvadesetak pijandura, ujedinjenih u čistoj, opsesivnoj ljubavi prema fliperu.„Mnogo su pili, ali su išli samo u barove koji imaju flipere", kaže mi Vrabel. U barovima su počeli da shvataju da mogu da zarade na grupi teških pijandura koji vole da igrau fliper, i u Portlandu je bivalo sve više flipera.
Reklame
Ubrzo je pokrenut turnir Utorkom uveče, koji je bio registrovan kod Međunarodne fliperske asocijacije, svetskog rukovodećeg tela za sve vezano za fliper. Scena je od tada počela da buja, i danas svake nedelje ima turnira, ponekad i tri, četiri, u mračnim barovima, ili prostorima zatvorenog tipa, po celom gradu. Postoje i nezvanične barske lige, fliperske turneje po pabovima, kao i dobrotvorni događaji. U Portlandu postoji čak i ženska liga, Lepotice i zvona, čime je ženama omogućeno da se okupe, razgovaraju o strategiji i vežbaju u manje nadmetačkom okruženju.___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film Od ilegalne igre do opsesije: Istorijat flipera___________________________________________________________________________Graund Kontrol je tokom jednog od nedeljnih turnira utorkom već u sedam uveče bio toliko prepun, da si morao da vičeš da bi te onaj pored tebe čuo od ogromnog zida buke.Stvar ide ovako: 40 i nešto igrača; tokom svake runde, dva nasumično odabrana igrača se nadmeću na istoj mašini. Svaka izgubljena partija je minus, a posle dva minusa si diskvalifikovan. Ako opstaneš do gorkog kraja, pobedio si.Najavljivač urla ko treba da igra, i Kob, državni šampion, prilazi prvoj mašini. Kob izgleda kao učitelj, ali naduvan. Međutim, kada stane za fliper, postaje noćna mora.Kao dete, Kob je većinu večeri provodio u jeftinim fliperanama u Portlandu, gde je otkrio fliper. Sada, u svojoj tridesetoj godini, on je perjanica protlandske scene i ozbiljan igrač. Po sopstvenoj proceni, za fliperom je do sada ukupno proveo nekih 10 hiljada sati. Drugim rečim to je oko 10 sati nedeljno, 20 godina zaredom.
Reklame
Kob je te večeri prvu partiju odigrao na Drakuli Brama Stokera, savršenoj i blistavoj mašini, koju su nedavno doterali slavni portlandski majstori za fliper. Usred haosa, buke i vrućine, njegov protivnik mu je stajao iza leđa i netremice gledao kako igra, dok je Kob bio fokusiran na samo jednu stvar: fliper.Smenjivali su se za fliperom nekih 20 minuta. Njegov protivnik je igrao miran kao budistički monah, potpuno nepomičan, osim kažiprsta, koji su se grčili kao insekti. S druge strana, Kob je igrao napet kao kobra na amfetaminima.Nekoliko mašina dalje, Vrabel je igrala u stilu južnjačkog baptističkog sveštenika u transu – cupkala je, mlatarala rukama. Između partija sam je pitao kako je to kada si jedna od retkih žena na tom mestu.„Pod pritiskom sam", rekla mi je. „Kada izgubim, osećam se kao da sam izneverila čitav ženski rod, znaš. Kao da uvek postoji neko ko čeka da me osudi".
Do 9 uveče, prostorija je počela da smrdi na znoj i pivo. Ostalo ih je samo šačica – Kob, Vrabel, Urban i Danlap među njima. Svi ostali su otišli, poraženi.Gledati neke od najvećih igrača flipera na svetu je kao kada gledaš kada se najbolji na svetu nadmeću u bilo čemu. U svojoj suštini, u pitanju je vid umetnosti, sa suptilnošću koja lako može da promakne neupućenom posmatraču. Ali kada znaš šta da tražiš, ako znaš koliko vešto svaki igrač igra, opčinjavajuće je.
Na kraju, nakon pet sati nadmetanja, Kob je dobio turnir. Njegova nagrada: 120 dolara.
Reklame
Niko se ne obogati igrajući fliper. Barem ne još. I u svakom slučaju, to zaista nije ni poenta.Za novajlije, tu se radi o nadi da će možda, ako vetar dune u pravom smeru, biti u stanju da pobede velikane i da im ime uđe u jedan mali deo istorije. Za igrače kao što Vrabelova, radi se o drugarstvu. Za Danlapa, radi se o očuvanju nečega, prenošenju akumuliranog znanja na buduće generacije.Što se Koba tiče, on samo ne želi da izgubi. „Više ne volim da gubim, nego što volim da pobeđujem", rekao mi je kroz osmeh. „Mada je jebeno dobar osećaj kada pobediš".Dok poslednji igrači izlaze na svež noćni vazduh, pitam ga da li ima neki savet za nove igrače.„Ne dozvoli da kugla upadne u rupu", kaže on kroz smeh. „Ako to umeš, onda možeš da pobediš bilo koga".Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
