Pet miliona ljudi će ove godine umreti zbog abnormalno visokih temperatura

Otprilike pet miliona ljudi svake godine umre od izloženosti nenormalno visokom ili niskim temperaturama povezanim sa klimatskim promenama, što je oko 9,43 posto globalnih smrtnih slučajeva, stoji u prvom istraživanju koje se bavi ovim fenomenom.

Smrti izazvane vrućinom su sve brojnije širom sveta zbog klimatskih promena izazvanih ljudskom delatnošću, iako ukupne stope smrtnosti opadaju, što je posledica smanjenja broja smrtnih slučajeva povezanih sa hladnoćom, koja je mnogo smrtonosnija, kako stoji u studiji objavljenoj u sredu u časopisu The Lancet Planetari Health.

Iako su i prethodna istraživanja procenjivala uticaj visokih i niskih temperatura na globalne stope smrtnosti, novi članak je posebno pratio ove trendove tokom 21. veka, perioda u kome je došlo do porasta temperature od 0,26 ° C po deceniji, sve usled klimatskih promena koje je izazvao čovek.

„Ovo je prva studija u kojoj je urađen globalni pregled smrtnosti usled neoptimalnih temperaturnih uslova između 2000. i 2019. godine, što je najtopliji period od predindustrijske ere“, rekao je Juming Guo, profesor globalnog ekološkog zdravlja i biostatistike na Monašu Univerzitetu i šef Jedinice za istraživanje klime i kvaliteta vazduha (CARE), koja je ko-predvodila istraživanje, u izjavi.

„Što je najvažnije, koristili smo osnovne podatke o 43 zemlje na pet kontinenata sa različitim klimatskim, socioekonomskim i demografskim uslovima i različitim nivoima infrastrukture i javnih zdravstvenih usluga, tako da je studija imala veliku i raznovrstan uzorak, za razliku od prethodnih studija“, dodao je on.

Sastavljanjem ovog ogromnog skupa podataka, Guo i njegove kolege otkrili su da su se smrtni slučajevi od izlaganja toploti povećali za 0,21 procenat od 2000. godine, dok su se smrtni slučajevi od hladnijih temperatura smanjili za 0,51 procenta. To znači da dok više ljudi umire od vrućine, manje ljudi umire od uzroka povezanih sa temperaturom nego u prošlosti, iako studija predviđa da će porast stope smrtnosti zbog vrućine na kraju nadmašiti opadanje smrtnosti od hladnoće.

„Dugoročno se očekuje da će klimatske promene povećati mortalitet, jer će smrtnost povezana sa vrućinom i dalje rasti“, primetio je Guo, koji je vodio istraživanje na Univerzitetu Monaš zajedno sa Šanšan Lijem, višim naučnim saradnikom i zamenikom šefa CARE-a, , kao i Ki Žaom, epidemiologom sa Univerziteta Šandong u Kini.

Ovaj zabrinjavajući porast smrtnosti usled toplog vremena već je očigledan jer se letnji temperaturni rekordi svake godine oboaraju novim jakim i dugotrajnim toplotnim talasima. Tihookeanski severozapadni toplotni talas krajem juna usmrtio je stotine ljudi, a predviđa se da će se ovi intenzivno topli periodi nastaviti kako leto dostiže vrhunac na severnoj hemisferi tokom naredna dva meseca. U međuvremenu, katastrofalni hladni talas u Teksasu u februaru, koji je usmrtio preko 200 ljudi, jedan je od nedavnih primera kako klimatske promene takođe mogu povećati smrtnost od hladnoće.

Kao i kod svih aspekata klimatske krize, rizik nije ravnomerno raspoređen, s tim što se tri četvrtine smrtnih slučajeva povezanih sa temperaturom događa u Aziji (2,6 miliona smrtnih slučajeva godišnje) i Africi (1,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje). Poređenja radi, tim istraživača je procenio godišnju stopu smrtnosti na835.000 u Evropi svake godine, 173.600 u Sjedinjenim Državama i 141.000 u Južnoj Americi.

Velika većina smrtnih slučajeva u svim regionima rezultat je izloženosti hladnoći, a podsaharska Afrika i dalje ima najvišu smrtnost od niskih temperatura, navodi se u studiji.

Međutim, porast globalnih temperatura prouzrokovao je velike padove neto smrtnosti u drugim regionima, posebno jugoistočnoj Aziji. Štaviše, dok se procenjuje da 657.000 ljudi godišnje umre u Evropi od izlaganja hladnoći, ovaj kontinent je takođe imao najveći višak stope smrtnosti od izlaganja toploti u bilo kom regionu u studiji: otprilike 178.700 smrtnih slučajeva godišnje zbog visokih temperatura.

Rezultati pružaju novi i prošireni pogled na to kako klimatske promene utiču na stope smrtnosti širom sveta, što je suštinska informacija za istraživače i aktiviste koji se nadaju da će ublažiti njene najgore efekte u narednim decenijama.