Evo šta drumski bes radi radi telu

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Bio je baš lep dan, pomislite u sebi – a onda odjednom neki govnar u žutom terencu skrene pravo u vašu traku. Nemate izbora, prikočite naglo, a krvavo zarađen pomfrit vam se razleti svud po šoferki. Celog dana ste željno iščekivali taj prženi krompir koji se sada polako rasipa po suvozačkom sedištu. Za ovu katastrofu kriv je A54-3527.

Agresivno trubite, pokazujete mu srednji prst, usporavate dovoljno da bi mogao da vam pročita sa usana šta želite da kažete. Pošto ste mu se napominjali bliže i dalje familije, izvinite se zabrinutoj drugarici sa kojom ste pričali preko telefona u trenutku incidenta. Ona vam preporuči da upišete časove za bolju kontrolu besa da ne biste završili kao Endi Bernard iz "Ofisa”.

"Ma to je samo drumski bes”, ubeđujete je.

Bes jeste normalan deo ljudskog iskustva. "Drumski bes” je popularan termin kojim se opisuje kategorija besa koju osećamo u toku vožnje.

Skoro je svako iskusio bar malo jarosti za volanom: oko osamdeset procenata vozača prijavljuje da su osetili akutnu nervozu, agresiju, ili drumski bes bar jednom u poslednjih godinu dana, po podacima iz 2016. fondacije za bezbednost u saobraćaju Američkog automobilskog udruženja (AAA).

Profesor Sten Stajndl, klinički psiholog sa Univerziteta u Kvinslendu, kaže da se drumski bes javlja iz dva primarna procesa: opasnosti i nagona. Oba su bila o vitalnog značaja za opstanak ljudi još od praistorije.

"Opasnost u vidu neočekivanih poteza drugih vozača, kao kad vas neko pretekne ili primora da naglo prikočite, može da izazove reakciju tipa borba-ili-beg”, objašnjava on. "Pošto beg za volanom i nije stvarno moguć, odlučujemo se za borbu.”

Stajndl nagonski sistem u ovom kontekstu opisuje kao prirodnu težnju ka uspehom i ostvarenjem. "Kad god nam neko oteža taj put ili nam se ispreči na njemu, to izaziva bes i tvrdoglavost“.

Osim što dve trećine Amerikanaca misle da su dobri vozači. Allstate ispitivanje je 2011. pokazalo da većina vozača smatra da je daleko iznad proseka na planu poznavanja pravila, talenta za vožnju, i poštovanja bezbednosnih standarda. Pozitivne ocene koje sebi daju u proseku su dva puta više od ocena koje daju svojim bliskim prijateljima.

"Potreba da okrivimo nekog drugog u svakoj situaciji doprinosi besnim mislima – Zamalo da me zakačiš, ko ti dade dozvolu, i slično”, ističe Stajndl.

Privatnost u automobilu prati jna doza anonimnosti koja nas takođe usmerava ka ekstremnim reakcijama – često nam najteže psovke izlaze iz usta baš kada se nađemo u saobraćajnoj gužvi.

"Kad ljudi misle da su anonimni, više se interno ne kontrolišu na osnovu samosvesti, stida, krivice, što bi obično moglo da pomogne da se ublaži [ovaj tip ponašanja]”, kaže on.

Napadi besa za volanom verovano i nisu previše zdravi: mogu izazvati srčani ili možda ni udar sam nekoliko sati kasnije, navodi se u istraživanju Harvardovog instituta za javno zdravlje iz 2014. godine. Autori tu povezuju ispade besa sa kardiovaskularnim poteškoćama jer je poznato da stres um da ubrza otkucaj srca i podigne pritisak, što može voditi do oslobađanja naslaga masti u krvnim sudovima i stvaranja opasnih ugrušaka u srcu ili mozgu.

Učestalost napada besa i osnovno zdravstveno stanje srca su faktori koje treba razmotriti u proceni faktora rizika. Autori pomenute studije iz 2014. zaključuju da bi kod ljudi niskog kardiovaskularnog rizika dve epizode besa dnevno mogle da izazovu 63 od svakih 10,000 komplikacija godišnje. Kod ljudi sa većim osnovnim rizikom, dve epizode besa dnevno doprinose u čak 268 od svakih 10,000 komplikacija godišnje.

Alarmantniji aspekt AAA istraživanja je podatak po kom je čak 8 miliona vozača u SAD prošle godine imalo ekstremne napade besa tokom vožnje, u kojima su svojim vozilom namerno udarili tuđe ili stali i izašli da se lično obračunaju sa drugim vozačem. Ta vrsta ponašanja mogla bi da vodi ka dodatnim rizičnim situacijama: nažalost, ljudi umiru u incidentima vezanim za napade besa tokom vožnje, što u udesima što u naknadnim obračunima koristeći vatreno ili hladno oružje.

"Viši nivo besa motiviše rizičnije ponašanje, impulsivnost, veću šansu pogrešne procene i udesa”, kaže Stajndl. "Posebno visok nivo besa može izazvati direktnu agresiju u delovanju što rezultuje slučajevima verbalnog a nekada i fizičkog nasilja.”

Ali ako još niste u stadijumu kada vam dođe da iskočite kod prozor da bi se obračunali sa drugim vozačima, to ne znači da bes držite po kotrolom. Postoje suptilna upozorenja koje ovo najavljuju.

„Kada je bes čest ili istrajan, kada izaziva nasilne misli, kada ga redovno prevodimo u agresiju pema bližnjima, bilo bi mudro pokušati da se sa njim na neki drugi efikasniji način izborimo“, dodaje on.

Znam nekog ko ima ovaj problem, kako da mu pomognem da se smiri?

Dobro je poznato da su pozivi na smirenost dok osoba već besni obično kontraproduktivni. Tajming je od suštinskog značaja kad razmatrate intervenciju. Čak se može i zatražiti dozvola pre nego što se prijatelju skrene pažnja na problem, predlaže Stajndl.

Jedan od najčešćih uzročnika besa je nagomilan stres. "Što više stresa čovek nosi inače u životu, to je veća verovatnoća da će se on ispoljiti kroz napad besa tokom vožnje”, navodi on. “Stoga je važno u borbi protiv besa ublažiti opšti stres.

Stajndl predlaže opuštanje duha i tela. Svi se mi individualno razlikujemo, naravno, ali vežbe disanja, tiha muzika, i promena maršrute su pristupi koji bi mogli da pomognu.