Kad nađeš ljubav dok čekaš azil u Nemačkoj

Valentina ih je iznenadila. Dva meseca pošto je Luiza Auderš, mlada nemačka glumica i lutkarka, upoznala Karama Skafa, sirijskog muzičara iz obližnjeg izbegličkog kampa, ispostavilo se da je trudna.

„Upoznali smo se u ovoj kuhinji," kaže dvadesetsedmogodišnja Auderš dok meša čorbu od povrća u svom stanu u Lajpcigu, jugoistočno od Berlina. „Prijatelj mi je dolazio u posetu i pitao da li je OK da povede jednog Sirijca sa gitarom. Rekla sam da jeste."

Skaf je baš tog dana stigao u Lajpcig sa severa, iz drugog kampa. Nosio je gitaru i svoj jedini par farmerki. Celo veče je svirao i pričao sa grupom muzičara u kuhinji.

Danas, samo 15 meseci posle tog prvog susreta, Auderš i Skaf zajedno podižu jedno od prve sirijsko-nemačke dece rođene od kako je Nemačka prošle godine otvorila vrata za preko milion izbeglica . Njihovo dete je na čelu sasvim nove generacije jer se pojavljuje više ovakvih mešovitih parova.

Valentina, bučna tromesečna beba, već upija ovu etničku mešavinu kroz jezik: majka joj se obraća na nemačkom, otac na arapskom. Ali Auderš i Skaf tvrde da su kulturne razlike između njih dvoje zanemarljive, da je Valentina dete poput bilo kog drugog.

„Čudna mi je ideja integracije," kaže Skaf dok sklanja kovrdže sa lica. „Zašto bi se jedna grupa ljudi integrisala u drugu? Za mene su sve to samo ljudi."

Skaf se u Siriji osećao kao stranac. Odrastao je u porodici ateista, van verske zajednice.

„Ako sam mogao tamo da se prilagodim, mogu sigurno i ovde. U Siriji je postojala jaka ideologija i diktatorski režim," kaže Skaf, impozantnog prisustva iako je visok manje od metar i šezdeset. „Nemačko društvo je više individualno, mogu da radim šta hoću."

U Siriji, Skaf je studirao menadžment u blizini Damaska. Kad je 2011. počela revolucija, on je organizovao proteste i radio kao bolničar. Kaže da su ga u dva navrata hapsili – jednom režimske snage, a jednom islamisti koji su mu prislonili cev na čelo kad im je priznao da je „sekularan".

„Režim je izdao poternicu u vreme mog odlaska, ali nisam otišao zbog toga. Otišao sam zato što sam se razlikovao od ostalih iz svog okruženja," kaže Skaf i dodaje da rat ničemu ne doprinosi. „Da smo svi obrazovani, ne bi bilo rata."

Prebegao je u Tursku 2014, gde se zaposlio kao prevodilac i produkcijski asistent nemačke filmske kompanije. Početkom 2015, jedan prijatelj ga je ubedio da produži u Nemačku. Skafa su poslali u izbegličko sklonište u Gorlicu, ali kada se napio i tako prekršio jedno od pravila kampa, bio je izbačen. Premestili su ga u drugi kamp, udaljen tri sata putovanja.

Tog dana ga je pozvao prijatelj iz Nemačke, a Skaf mu je rekao da se nalazio u Lajpcigu.

„Rekao mu je da zna ljude koji traže gitaristu." Iste večeri upoznao je Auderš. Ona je nosila haljinu cvetnog dezena koju on nikada neće zaboraviti.

Ni Auderš nije dugo živela u Lajpcigu, gde je radila honorarno od kako je napustila dramsko udruženje u Frankfurtu. Nekada deo Istočne Nemačke, Lajpcig je renoviran posle bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i decenije proveo kao jedan od najsiromašnijih gradova u zemlji. Ali veliki univerzitet i niske stanarine privlačile su kreativne mlade ljude kao što je bila Auderš. Iznajmila je veliki stan sa prijateljima, otvorila lutkarski studio i šivaću radnju, i ukrasila prozore biljkama.

Od prvog susreta, Skaf i Auderš su se dobro slagali. Svirali su zajedno svakodnevno, a romantično se zbližili dva meseca kasnije.

„Trebalo je da prođe dosta vremena da bih je upoznao," priča Skaf. „Ona bi sve slušala dok pričam, ja bih umislio da sam jako pametan, a onda bi me jednom rečju poklopila. To je jedna od stvari koje volim kod nje, uzdiže me na viši nivo."

Luizi Auderš, sa druge strane, svidela se Skafova „žeđ za životom, ludilo, inteligencija."

Ubrzo je zatrudnela. Kad je rekla Skafu jednog dana, na Jezeru Kospuden kod Lajpciga, preplavila ga je sreća. Oboje su bili spremni da osnuju porodicu.

„Oduvek sam želela decu, ali kad se puno radi i planira karijera, znaš kako je," kaže ona. „Tada nisam bila stalno zaposlena, pa je trenutak bio savršen. Sve je bilo moguće."

Skaf je živeo u napuštenoj zgradi u okviru veganske zajednice pre nego što se uselio kod Auderš. Devojka njenog cimera je takođe bila trudna, pa se i ona doselila. Njih četvoro je osmislilo sobu za bebe sa madracima na podu i ručno napravljenim dupcima fiksiranim za zidove bež boje. Skad u drugoj sobi drži instrumente koje pravi i popravlja.

Njihovi liberalni roditelji takođe su se obradovali kad su čuli za Valentinu. Skafov otac je posadio maslinovo drvo ispred kuće, uz znak sa imenom i datumom rođenja. Luizina majka se preselila u Lajpcig da bi mogla da posećuje unuku.

Skaf i Auderš kažu da su u ozbiljnoj vezi, ali ne planiraju venčanje. On je nedavno dobio azil od nemačke vlade pa ne mora da oženi državljanku da bi ostao u zemlji.

Auderš i Skaf su samo jedan od nekoliko nemačko-sirijskih parova oformljenih posle priliva izbeglica. Skafov rođak Nur Betar iz Hamburga kaže da je tamo „normalno" videti mešovite parove.

Drugi mladi Nemci i Sirijci kažu da ovaj fenomen još nije uobičajen ali se sve češće viđa. Skaf i Auderš znaju još jedan mešovit par, a ja sam se u Berlinu raspitala i čula za još nekoliko njih. Jedan od parova je u braku, ostali žive zajedno nevenčani. Niko od njih nije želeo da govori za medije, mahom zato što su veze između Nemca i izbeglice iz Sirije „još uvek delikatna tema", kako kaže jedan Sirijac.

Statistički podaci još ne postoje, ali izgleda da se ove veze stvaraju uglavnom između levo nastrojenih Nemica i visokoobrazovanih Sirijaca, baš kao u slučaju Auderš i Skafa. Muškaraca sirijskog porekla je više na raspolaganju; ogromna većina izbeglica pristiglih u Nemačku tokom prošle godine je muškog pola, kaže Federalna migraciona služba .

Ali prepreke dele muške izbeglice od lokalnih Nemica. Ne samo što ih jezik razdvaja – većina njih ne govori engleski, nemački tek poneko – već postoje i brojni stereotipi. Od kako su stranci bili okrivljeni za seksualno nasilje u Kelnu , mnoge Nemice kažu da se klone izbeglica muškog pola.

Istraživanja pokazuju da se imigranti iz drugih zemalja sve češće nalaze u mešovitim parovima. Prva generacija – radna snaga iz Turske, Italije, i sa juga Evrope, pristigla u posleratnom periodu – ženila se Nemicama vrlo retko, ističe u tekstu iz 2009 . Olga Nimejer iz Instituta za migracionu politiku. Ali već od druge generacije, mešovitih brakova bilo je mnogo više.

Ovaj skok zabeležen je uglavnom kod imigranata muškog pola: 17.2 odsto imigranata prve generacije oženilo se sa Nemicama, a u drugoj generaciji ovaj procenat je skoči na 29.6 odsto po podacima cenzusa. Nimejer kaže da su mešoviti brakovi češći kod visokoobrazovanih imigranata.

Što se tiče današnjih izbeglica iz Sirije, više od četvrtine njih stiglo je sa fakultetskom diplomom . Možda tako imaju bolje šanse kod Nemica, ali ipak im je teško da nađu partnerku zbog jezičkih barijera, kulturnih predrasuda, i manjka žena iz Sirije.

Obrazovanje je pomoglo u slučaju Skafa i Auderš: oboje tečno govore engleski, a on je upisao besplatne državne časove nemačkog čim je stigao.

Skaf ovde lepo živi; osnovao je Balkan bit bend i sarađuje sa brojnim novim muzičarima. U vreme moje posete, svirao je gitaru i pevao na arapskom sa jednom Sirijkom, dok su ih Nemci pratili na klarinetu, ksilofonu, i bubnjevima.

Kaže da oseća dobrodošlicu u Lajpcigu, iako se grad nalazi u žarištu Nemačke desnice . Prošlog decembra je prisustvovao anti-imigrantskoj histeriji tokom neonacističkog protesnog marša , ali video je i daleko bolje posećen kontramiting.

Pa ipak, ne želi da nazove Lajpcig – ili bilo koje drugo mesto – domom. „Šta je to dom? Mesto gde sam rođen, mesto gde sam slobodan, mesto gde sam bezbedan?"

U polumraku Valentinine sobe, dok Skaf i Auderš zajedno drže svoju bebu, delovalo mi je da mu je dom upravo tu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu