Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE France.Početkom 1980-ih sam živeo i radio kao fotograf u Evru, komuni na severozapadu Francuske. Još od 1975. sam imao posao u jednom nedeljniku i već sam počeo da prodajem fotke novinama i pariskim časopisima. Jednog dana tokom zime 1982, upoznao sam grupu rokabilija iz Evra dok su blejali u blizini gradske katedrale. Njihov izgled me je fascinirao pa sam im prišao i pitao da li mogu da dokumentujem njihov svakodnevni život. Pristali su.
Reklame
Toko četiri meseca sam pratio Marka, Rajnalda, Mišela, Erika, Bumea, Lionela, Titi, Denisa, Alana, Džimija, Lorana, Bubula i druge u njihovim spavaćim sobama, na poslu, u King Bee prodavnici ploča, na pijacama na kojima su kupovali odeću i u njihovim izlascima. Momci su sanjali da se presele u SAD i slušaju Džin Vinsenta, Elvisa Prislija, i Crazy Caravanand theRhythm Rockers. Obično su se sastajali u Liberty Baru koji je nastao u vreme kada su američke trupe bile stacionirane u Evru na početku Hladnog rata. Blejali su na parkinzima na kojima su popravljali svoje klasične automobile - francuske Simke, a ne Ševije.Tokom par meseci sam od fotoreportera zainteresovanog za njih kao subjekte postao neko koga su dobro poznavali; zvali su me u svoje kuće, ručavao sam sa njihovim roditeljima. Nakon nekog vremana su me čak pozvali da idem sa njima kod frizera. Njihov salon je držao gospodin Tufije - čovek koji je uvek nosio naočare, koziju bradicu i široku kravatu sa cvetnim printom. To je bila čast: g. Tufije je bio glavni brica u Evru, a poseta njemu je bila sveta.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
