“Bejb” sada ima dvadeset godina, koliko i borba za prava životinja Džejmsa Kromvela

Džejmsu Kromvelu je sasvim ok ako ga nazovete "likom iz filma Bejb". Naravno, razvalio je u American Horror Story i ispao legenda u The Green Mile i LA Confidential. Ali, život sedamdesetpetogodišnjeg glumca promenio je Bejb, film koji ove nedelje slavi 20 godina.

Bejb nije samo postao blokbaster koji je Kromvelu doneo nominaciju za Oskara, zbog ovog filma Kromvel je postao vegan.

Trivija je svima dobro poznata: godinama je bio vegetarijanac, ali je za vreme snimanja filma Bejb doživeo potpuni preobražaj.

Manje je poznato da je postao hardkor vegan. Bio je narator u filmu Farm to Fridge, jednom od onih animiranih dokumentarnih filmovima o pravima životinja, koje vas, kad ih odgledate, šalju u košmarnu realnost američke industrije mesa. Jednom je i uhapšen na protestu protiv eksperimenata nad mačkama.

Pričali smo sa Džejmsom Kromvelom o tome kako je to kada ti život potuno promeni film o prasetu koje govori. On čvrsto stoji pri tome da" Bejb nije film za decu, kao i da životinje imaju neotuđiva prava koja ljudi treba da priznaju.

____________________________________________________________________________

Pogledajte i dokumentarac o pravima životinja:

____________________________________________________________________________

VICE: Prošlo je 20 godina od premijere filma. Kakav je osećaj?

Džejms Kromvel: Nemam baš dobru orijentaciju u vremenu, ali osećam da, kada pokušam da uradim neke stvari koje sam mogao bez problema da radim pre 20 godina, sada više ne mogu.

Kao scena u kojoj igrate u filmu?

Da, ples je jedna od stvari. Znaš, jeste stara izreka, ali je tačna - vreme zaista prolazi brže što si stariji.

Da li imate problem sa time što ti je film Bejb na neki način odredio život?

E, ovako – taj film jeste bio presudna tačka u mom životu i karijeri, u stvari, taj film mi je stvorio karijeru, sve do tada imao sam nešto što je ličilo na karijeru. Kada bi trebalo da nabrojim sve dobre stvari koje su mi se desile u životu, počeo bih sa tim filmom. Bilo je to 20 divnih godina.

Da li je tačno da niste hteli da igrate farmera Hogeta jer nije imao mnogo teksta, jer ste želeli više udela u filmu?

Pa, da. Ali, kada sam to rekao mom dragom prijatelju Čarlsu Kitingu, odgovorio mi je: "Slušaj, to ti je besplatan put u Australiju. Ako film ne bude valjao, prase će biti krivo. Nisi ti taj koji nosi priču. To je prase!".

I, da li je snimanje bilo lako kao što je zvučalo da će biti?

Imao sam osećaj da samo treba da se pojavim na snimanju. Ali kad sam stigao u Australiju, to pojavljivanje se, ispostavilo se, pretvorilo u moje najotvoreniji i najjavniji nastup pred kamerom. Volim Australiju. Obožavao sam reditelja filma. Imao sam sjajan osećaj – mogu da se pojavim svakog dana i uživam u svakom momentu snimanja koje se odvijalo u prelepoj prirodi, u divnoj zemlji.

Kažite mi nešto više o prelasku iz vegeterijanstva u veganstvo.

Postao sam vegetarijanac kada sam na motoru proveo ceo dan u Teksasu. Tada sam samo rekao sebi: "Ovo je strašno. Ne mogu ja to".

Da li se desio momenat sa nekom od životinja za vreme snimanja Bejba koji biste istakli?

Imali smo malo prase koje su doveli na snimanje poslednje scene, prasećeg takmičenja. Prase je prošlo trening pre toga, zajedno sa ostalim prasićima. Kada su stavili prase na taj veliki teren i kada je videlo plavo nebo i zelenu travu i more, prase je samo otišlo. I reklo je: "Ne želim ništa od ovoga". Podržavam! Bilo je smešno videti sve te ljude koji su trčali za prasetom.

Zar ne biste rekli da je ta mala scena bila, u stvari, cela poenta filma?

Film govori o toem šta radimo kada stavljamo sami sebe i druge ljude u različite kategorije koje predstavljaju našu sopstvenu predstavu o moći I znanju. Malo prase ispituje sve i nailazi na razumevanje kod farmera Hogeta.

Da li mislite da je farmer Hoget i sam postao vegeterijanac ili vegan?

Pa, u stavnom životu jeste.

U kom momentu farmer Hoget donosi odluku?

U trenutku u kome je shvatio da je doneo odluku prebrzo – da je nekako prase samo odgovorno što su psi ušli i ubili ovce. On čak nije ni znao ništa o psima, mislio je da je to Bejb uradio. Tada uzima pištolj I kreće da ubije psa. Nešto se desi i on vraća pištolj. Ima priliku da promeni stav prema svetu i nauči nešto. Njegova svest i naša svest tada ide u sledećem smeru – da nemamo pravo da uzurpiramo drugo sveto biće i njegovo sudbinu samo zbog naših interesa.

Poznajem mnogo ljudi koji su postali vegetarijanci nakon što su odgledali Bejb, ali i mnogo onih koji ih ismevaju zbog toga, jer smatraju da je Bejb film za decu.

Ne, ne slažem se. Film je sniman tako da deca mogu da se povežu sa karakterima u njemu, ali mogu i odrasli, tako što projektuju svoje osobine na likove. Deca to mogu lako, ali je sofisticiranost Bejba u tome što analizra u formi parabole ljude kada se u nađu u uslovima u kojima drugi ljudi sude o njima.

Kada bi nekome trebalo da objasnite koja je razlika između dokumentarnog filma Farm to Fridge i filma Bejb, kako biste to uradili?

Ukoliko misliš da ljudi treba da razumeju kulturu u kojoj žive, i njihov dug prema drugim stvorenjima, onda moraš na neki način da ih okreneš naglavačke. Moraš da im pokažeš stvari koje oni ne žele baš da vide. Suptilniji pristup ne bi bio efikasan. Bejb je shvaćen kao film za decu, i kraj. Time je trivijalizovan. Oni koji to misle su propustili celu poentu filma.

Da li ste već 20 godina pesimistični što ljudi ne mogu da shvate poentu?

Sumnjam zbog koorporativnog mentaliteta koji finansijski I ekonomski sistem gaji. To je mesto gde je zarada ispred ljudi. To od ljudi koji rade u tom sistemu stvara uske, ograničene i nehumane mašine.

Da li vam je nešto donelo malo optimizma?

Ima toliko dokaza da ljudi postaju svesniji! Sama činjenica da danas mogu da odem u restoran I kažem da sam vegan, a da mi kuvar u jednom od najbljih restorana u Njujorku kaže sjajno i napravi mi svoj najbolji obrok je odlična.

Da li bi trebalo da bude više filmova popot Bejba?

Originalni autor Dok King-Smit je napisao 75 priča o prasićima. Pročitao sam jednu u kojoj mladi rođak farmera Hogeta vodi malo prase sa sobom na pivo. To dospeva u novine i nekoga zove da kaže da bi trebalo bi da dođe u Sidnej i gostuje na televiziji. I tako prase zavši na TV-u, pije pivo i svi se smeju – onda prase počinje da priča sa ljudima i, naravno, svi su šokirani. Ali, ni jedna od ovih priča nije ekranizovana. Nema Bejba 3, 4 ili 5, ali imamo Halloween 15…?

Voleo bih da vidim Bejb 3.

Da! To bi bilo sjajno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu