​Upoznajte kuvaricu kojoj Mejveder plaća hiljadu dolara za obrok

Tabloidi, kažu neki, ipak ponekad urade nešto plemenito. Bez njih možda nikad ne bismo saznali za sklonost Reja Rajsa ka porodičnom nasilju ili ne tako pohvalno mišljenje Donalda Sterlinga o Afro-Amerikancima.

A možda ne bismo čuli ni za Šeficu Kju — punim imenom, Kvijanu Džefriz — ličnu kuvaricu svetskog šampiona u boksu Flojda Mejvedera. Pre najiščekivanije borbe prošlog vikenda sa Manijem Pakjaom, pojavio se video-snimak u kom se Mejveder pohvalio da plaća Šeficu Kju hiljadu dolara po obroku tokom intenzivnih priprema za meč.

Ali Šefica Kju nije samo ime zbog njenog klijenta, koji je slučajno najbolje plaćeni profesionalni sportista na svetu (njegova neto zarada procenjuje se na 300 miliona dolara) i koji ugovore potpisuje penkalom od 18-karatnog zlata . Sve to je, međutim, samo fasada iza koje se krije žena koja stoji iza šampiona — glavna kuvarica koji uživa da priprema hranu u prihvatilištima za žene baš koliko i za bogate ekscentrične boksere.

Nazvao sam Šeficu Kju da saznam nešto više o njenoj svakodnevnoj rutini i planovima za budućnost nakon što je Mejveder porazio Pakjaa.

VICE: Zdravo, Kvijana. Kako je to kuvati za Flojda?

Kvijana Džefriz, Šefica Kju: Njegov raspored je ludilo. Došla sam kući jutros u 7:30.

Auh. Kako izgleda tvoj tipičan dan?

Ne postoji tipičan dan. On trenira popodne — spava pre treninga — a sa treningom završava oko 7-8. Pozove me da dođem kod njega oko 9 i ostajem sve do sutradan. Spremam mu da jede nešto posle treninga, zatim će jesti ponovo možda tri sata kasnije, a potom će jesti ponovo možda još tri sata kasnije. Obično mu spremim dva do tri obroka dnevno. Ali ponekad izađe i jede u nekom restoranu.

Koja su mu trenutno omiljena jela?

Sve sa mnogo proteina, malo ugljenih hidrata i mnogo povrća. Voli goveđi rep, veknu od mesa, pečeno pile, ribu — sve što nije svinjetina. Ne jede svinjetinu. A ne jede ni hleb niti bilo šta slično. Ne trudi se da nabaci kilažu — trudi se da je održi, tako da sve to dođe na svoje uz nemasno meso i povrće. Cedim mu sokove, tako da svaki dan pije i sokove. Izbegava gazirana pića i pije mnogo vode.

Koji sok najviše voli?

Obično mu pravim različite mešavine ananasa, jabuke, jagoda, narandži i malina. Možda ubacim još i malo spanaća i kelja.

Kako si krenula da kuvaš?

Moja prabaka je počela da me uči kad sam imala deset godina. Ona je bila ta koja mi je tutnula šerpu u ruke i naučila me osnove kuvanja. Bio je to južnjačko-kreolski stil jer je bila iz Luizijane, tako da smo jeli mnogo hrane za dušu.

Moja baka nikad nije čuvala recepte; sve je radila iz glave. I mene je naučila tako da kuvam. Ponekad kad me ljudi pitaju kako da spreme neke stvari, a ja ne mogu da im dam tačne mere — uvek im kažem: "Dodaj ovo, dodaj to i probaj."

Čitavog života sam se bavila sportom tako da nisam mnogo razmišljala o kuvanju do posle koledža. Završila sam na Koledž kulinarske veštine Le Cordon Bleu u Pasadeni 2002. godine. Diplomirala sam 2005, a moja strast je od tada samo rasla. Dok sam išla u školu, želela sam da budem nečiji lični kuvar — nisam želela da radim u restoranima i hotelima. Ali jesam započela u hotelima, potom sam prešla na rad u restoranima, a zatim na ketering. Radila sam u ketering kompaniji pre nego što sam počela da radim za Flojda, pravila od 1.200 do 1.500 obroka dnevno. Sad kad mi Flojd traži da mu spremim hranu za 50 ljudi, ja mu samo kažem: "U redu, sve je pod kontrolom. To nije ništa."

Pre nego što počela da radiš ketering, u kojim restoranima si kuvala u Los Anđelesu?

Jedan se zvao " Soul Dog Otisa Džeksona". Pomogla sam im da otvore restoran i bila sam njihov izvršni kuvar. Drugi restoran bio je M'Dear's Bakery & Bistro; i to je bio južnjački restoran. I to vam je to. Nisam se otisnula u korporativne restorane uglavnom zato što to nije bio moj stil. Meni je to dosadno, ne želim da dođem na posao i spremam odreske po čitav dan. Zato sam se zadržavala u manjim restoranima ili kuvala po hotelima ili prihvatilištima — prihvatilišta su mi bila omiljena.

Kako si počela da radiš u prihvatilištima?

Moja baka sa očeve strane vodi tri prihvatilišta za žene. Bio joj je potreban kuvar i ja sam joj pomogla. Razlog zbog koga toliko volim prihvatilišta jeste što je to toliko jedno lično iskustvo, a svaka žena ima drugačiju priču. Saznala sam silne stvari o različitim ljudima i kroz šta su sve morali da prođu. Za mene, kuvanje za žene u prihvatilištima bilo je kao da sam dobila nekakvu nagradu —tako ti je kad kuvaš nekom kome je potrebno malo podrške u životu

Imali smo ograničen budžet, tako da je bilo teško spremati odreske i gurmanska jela. Kad pomislite na prihvatilišta, pomislite na traljavu hranu. Ali ja sam se trudila da izvučem najviše iz našeg budžeta — da spremim nešto u čemu ćete sigurno uživati kad se napravi u velikim količinama, poput ćuretine ili vekni od mesa. Morala sam da budem kreativna samo sa jeftinim sastojcima na raspolaganju.

Kako si upoznala Flojda?

Radila sam na tim raznim mestima, a onda sam dala otkaz i posvetila se sebi. Stisnula sam petlju i osnovala kompaniju za ketering. Izgradila sam klijentelu i radila ketering nekoliko meseci pre nego što sam doprla do Flojda. Neko mi je preporučio da radim ketering za lajf kouča za slavne po imenu Toni Gaskins. On je postavljao slike moje hrane na Instagramu, a Flojdova asistentkinja je videla moju hranu na njegovoj stranici. Dobila je moje podatke od Tonija, nazvala me i pozvala da dođem u Las Vegas. Trebalo je da radim samo dva meseca za njegov kamp dok trenira — bilo je to u julu prošle godine — ali se nikad nisam vratila. Voli moju ličnost i voli moju hranu.

A sad moramo da pomenemo tih 1.000 dolara po obroku.

Slušajte, nikad ja ne određujem cenu koliko će da mi da — on određuje cenu. Video je snimljen tako što smo pričali u kuhinji i neko je to snimao. Flojd je saznao da sam kuvala za nekog i to nisam naplatila, kao uslugu. On je bio u fazonu: "Kako to da naplaćuješ meni a ne naplaćuješ drugima?" Rekao mi je da će mi platiti toliko zato što, pod jedan, želi da me plati onoliko koliko misli da vredim, pod dva, voli moju kuhinju, i pod tri, voli moju ličnost. Rekao je — ovim rečima— čak i da je moja hrana prosečna, i dalje bih radila za njega zbog moje ličnosti. Ja sam pozitivna osoba i on voli moju energiju.

I tako je on odredio cenu, što je suludo zato što obično ne naplaćujem toliko, ali znam tačno koliko vredim. A morate da shvatite da sam tom čoveku na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno, tako da sve to dođe na svoje, može da me nazove u dva noću i zatraži obrok od pet jela i ja moram da spremim taj obrok od pet jela za 50 ljudi u 2 ili 3 noću.

Kada nađeš malo vremena za sebe, šta kuvaš?

Neću vas lagati — obično jedem po restoranima. Kad završim posao, toliko sam lenja da ne želim ništa da radim, pa obično naručim nešto. Ali se i dalje trudim da savladam razne recepte, da unapredim svoju veštinu, uzimam hranu za dušu i kreolsku hranu i pokušavam da ih spremim na zdrav način. Mnogi misle da je hrana za dušu masna i da goji. Trudim se da pravim zdravu hranu za dušu.

Na Instagramu si postavila prvu stvar koju si ikad spremila za Flojda — zapečene špagete . To izgleda kao teška hrana.

Jeste, to je jedno od težih jela. On obožava špagete. To obično jede danima kad vara. Tokom vikenda ionako jede šta hoće. Zatražiće mi trospratni hamburger ili pohovanu piletinu.

Da li se od tebe očekuje da kontrolišeš njegovu hranu poput trenera ili samo moraš da udovoljiš svakoj njegovoj želji?

Ako me nazove u tri noću i kaže da želi braunije — što u devet od deset slučajeva neće uraditi —ali ako uradi, ja mu kažem: "Jesi li siguran da želiš braunije? Jesi li dobro?" Ako stvarno želi braunije, to je obično zato što ih traži neko drugi. Nije veliki ljubitelj slatkiša. Voli bombone —naročito Twizzlers — ali nikad zapravo ne jede deserte. Ja sam tu da kuvam šta poželi i da mu pomognem u smernicama, ali suština je da on vrlo dobro zna šta sme a šta ne sme da jede.

Dakle, šta ćeš raditi posle Flojda?

On završava sa borbama za oko godinu dana. Njegov poslednji meč trebalo bi da se održi u septembru. Ali niko ne zna zasigurno. Posle toga, želim da napišem kuvar i pokrenem neku vrstu rijaliti emisije za kuvanje. Stalno pominjem Opru zato što želim da budem na njenoj mreži i želim jednog dana da je upoznam. Ona zna koliko vredi, a ja cenim ženu koja zna koliko vredi, zato što su u ovo doba i na ovom polju mnoge žene potcenjene.

Dobila sam mnogo pozitivnih komentara, a dobila sam i neke negativne, ali većina negativnih su potekli od kuvara koji me mrze zato što bi i oni voleli da mogu da dobiju 1.000 dolara po obroku. Mnogo pozitivnih komentara dolaze od od ljudi koji govore da ako ja to mogu, mogu i oni. Ja sam samo obična, normalna devojka iz Los Anđelesa koja je sledila svoje snove. Trebalo mi je vremena da stignem dovde, ali stigla sam.

Pogledajte VICE film o golorukom pesničenju u Britaniji.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu