Ko je kriv za "teror manjine nad većinom" u Srbiji

U petak, 8. juna većina ljudi je požurila sa posla zbog najavljenog štrajka građana širom Srbije. Beograđani, Nišlije, Novosođani, Vranjanci, Zaječarci i mnogi drugi zaustavili su saobraćaj u svojim gradovima u znak protesta zbog povećanja cene goriva. Neki su za protest saznali prekasno pa su stajali na Gazeli i proklinjali dan kad su se rodili, drugi su se pripremali i izašli na ulice. Možemo da nađemo million razloga zašto ne podržavamo ovakav vid protesta, možemo da se deremo i kukamo jer na to imamo pravo. Toliko smo izmučeni i muka nam je od pomisli da nećemo stići kući na vreme, da nas razlog više ne zanima. I mi imamo prava i da blokiramo i da negodujemo, građani jedne zemlje mogu sve to, zamisli. Zamisli to, Nebojša Stefanoviću, ministre unutrašnjih poslova Srbije.

Postoje ljudi u ovoj zemlji koji su izlazili na ulice mnogo pre nego što se ministar Stefanović pojavio u obliku funkcije u zemlji. Ali ne samo u ovoj zemlji. Ljudi štrajkuju i zaustavljaju ulice u mnogim zemljama. I to ništa nije novo. To zna i ministar. E, sada, naša vlast se kune u demokratiju, promene i napredak. Idemo u korak sa 21. vekom i to je za Srbiju velika stvar, kada ima političare koji razmišljaju progresivno. Međutim, kada građani Srbije stvarno zakrče ulice, kada ne ostane sve na iventu na Fejsbuku, i zaista se oseti nezadovoljstvo, ministar kaže da je to “Teror manjine nad većinom”.

Tačnije, on je rekao da svako ima pravo da izrazi svoj stav, ali da je način na koji su neki vozači protestovali neodgovoran i ne donosi ništa dobro građanima.

Ok. To ja isto kažem za svog sina koji je u pubertetu i ponekad se ponaša neodgovorno i da to ponašanje ne donosi nikome ništa dobro. I šta ja uradim, ako ne mogu da rešim taj problem? Potražim pomoć. Jer želim da se moj sin ponaša odgovorno i da nam svima bude ok. To znači da ću se pozabaviti problemom, a da mu neću samo govoriti kako je neodgovoran i poguban za okolinu jer znamo da to neće dati nikakve rezultate. Kada se iscrpe svi resursi, mi roditelji se obraćamo stručnjacima, koji mnogo bolje poznaju tinejdžere nego mi, emotivno involvirani. I onda svi zajedno radimo na problemu.

Kome građani Srbije mogu da se obrate za pomoć?

Državi. I stručnjacima.

Bez obzira na dužinu mandata ministra Stefanovića i njegovo iskustvo, on sigurno zna šta znači retorika, i zna vrlo dobro šta se kada govori. Ne kažem da je on sam smislio komentar na proteste u Srbiji zbog benzina, ali vrlo dobro zna da je to retorika nazadne vladavine, poput Miloševićeve, tipa “šačica ljudi”. Stefanović danas krivi ‘manjinu’ da ugrožava većinu. U doba kada su nam dostupne sve politike sveta, kada imamo prozor u to šta je koji svetski lider rekao drugom, kada je politika uglavnom transparentna, on nam govori jezikom prošlosti i izolacije. Recimo da je ministar u pravu, da zaista manjina teroriše većinu, zašto je to dozvolio i kako je to država dozvolila? Kako ministar rešava bilo šta i da li je odgovorno da izlazi u javnost sa takvim rečenicama. Ljudi na ulicama su njegovi birači, to su ljudi zahvaljujući kojima je on na tom mestu na kom je i sada su nezadovoljni.

Kada su oni postali manjina, koja teroriše većinu?

Na kraju, reč ‘teror’, svakako danas ne treba uzimati u usta, kada je teror daleko od nas. Kada ne ginemo i ne plašimo se svakodnevno za svoje živote. I čak iako ministar dobije depešu šta treba da kaže, trebalo bi da ima dovoljno saosećajnosti da ne koristi te reči među narodom koji itekako zna šta je “teror”, a to nije ovaj protest. Birajte reči, u međuvremenu, iako nemate pojma kako da odgovorite na masovni protest. PROČITAJTE JOŠ: