Kako izgleda biti ilegalno gej u Mjanmaru

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Azija.

Za Dejvida Moronu, biti gej u Mjanmaru značilo je da je izbačen iz porodičnog doma. Rođen u malom selu u blizini granice Mjanmara i Indije, Dejvid objašnjava da je oduvek znao da se nije uklapao u stereotipe povezane sa maskulinošću. Od malih nogu je znao da je gej, ali je pokušao to da sakrije od svoje porodice.

“Moj otac je oduvek pokušavao od mene da napravi svog neprijatelja”, kaže on kao da je u pitanju činjenica. “Pretukao bi me, iako nisam uradio ništa pogrešno. Mrzeo me je jer sam gej.”

Kada mržnja i nasilje nisu delovali, Dejvidov otac pošeo je da traži od starijih muškaraca da ga izvode u barove – što, naravno, takođe nije delovalo. “Nadali su se da će od mene napraviti čoveka poput njih”, kaže on, ali objašnjava da je jedino što je naučio bilo da pije i puši.

Na kraju, nakon što je borba sa njegovim ocem postala nepodnošljiva, Dejvid je odlučio da se preseli u najveći grad u državi, Jangon, gde je otkrio da postoji zajednica u kojoj je mogao da bude ono što jeste.

Posmatram ga dok se priprema za Prajd festivalsku nedelju u Jangonu. U državi gde preko 70 odsto ljudi praktikuje budizam i relativno su konzervativni, ovaj festival je jedan od vrlo malo nacionalnih platformi za LGBT zajednicu. Ove godine vlada grada Jangona dala je dozvolu za održavanje javnih skupova u jednom od najvećih parkova u centru grada. Na ovaj način, festival nije samo prostor za kvir ljude gde mogu da se okupe i proslave svoj identitet, već gde i šire društvo Mjanmara može doći i ukazati im svoju podršku.

Za Dejvida, performans u okviru PRIDE festivala označava srećan momenat u ovom dugom putovanju. Nakon što se doselio u Jangon, dobio je posao mejkap artista i prodavca šminke. “U početku sam gledao performere sa strane, i sanjao sam da budem tamo gde su i oni, na bini, ali se nisam usuđivao da to zapravo i sprovedem u delo”, priseća se on. Onda je usledilo njegovo vatreno krštenje na sceni pre tri godine, kada je učestvovao u dreg performansu u jednom gej baru.

“Moj prvi performans u meni je izazvao veliku nervozu”, kaže on. “Kolena su mi klecala, a srce je preskakalo otkucaje.”

Ovih dana nikada ne biste mogli ni da pretpostavite da je Morona nervozan na sceni. On pažljivo konturiše svoj nos i onda podešava svoju platinasto plavu periku kako bi savršeno ravno legla na njegov skalp, a šiške tek blago dodiruju njegove veštačke trepavice. Dejvid se ne zadovoljava laganim slojem pudera: ili scenska šminka, ili ništa. Onda se samouvereno šepuri u svojim štiklama od 25 centimetara – iako priznaje da koristi lepljivu traku kako bi zalepio svoja stopala, kako se ne bi osećao kao da je u štiklama, već pre u nekoj vrsti čizama.

Bilo ko ko izlazi iz ormara u Mjanmaru suočava se sa enormnim kulturnim i socijalnim barijerama na svakom koraku. Prema tradicionalnim interpretacijama u budizmu, homoseksualnost je “neprirodna”, te stoga predstavlja i izvor loše karme. Takođe je i kriminalizovana, pod članom 377 krivičnog zakonika, koji predstavlja zakon koji se retko koristi, iako samo njegovo postojanje ukazuje na to u kojoj meri je LGBT zajednica i dalje marginalizovana.

Za Dejvida, dreg performans znači moguđnost da se iza sebe ostavi ova vrsta straha i osuda. Kada stavi periku i obuče se kao njegov idol Lejdi Gaga, to omogućava Dejvidu da postane novi lik, koga sam bira.”Prestao sam da brinem o negativnim komentarima. Dok sam u dregu kao Lejdi Gaga na sceni, ja više ne čujem te negativne komentare”, kaže on, dok se u pozadini Gagina pesma Poker Face vrti iznova i iznova. “Po mom mišljenju, ona je savršena, a sve njene nesavršenosti pokazuju da je okej biti pomalo lud.”

Malo kasnije, gledam kako Dejvid nastupa na sceni uz Poker Face pred otprilike 12,000 ljudi u toku prve večeri PRIDE festivala. Nastup je strastven, moćan, i publika glasno navija.

Pogledaj i:

Dok silazi sa scene, on kida kanap koji je koristio kao rekvizit tokom performansa, njegova perika svetluca pod svetlima, zajedno sa njegovim zubima koje otkriva širok kez. A onda, kada sam ga pitala čemu se nada u budućnosti, on uzdiše:

“Samo želim da ljudi prihvate da druge, pogotovo one koji su drugačiji. Nije lepo kada ljudi komentarišu na okrutan način. Kada sam u dregu, više nisam stidljiva osoba kakav sam inače, jer na sceni ljudi ne znaju ko sam zapravo. Jedino što čujem je aplauz.”

Pratite Libi na Tviteru.