Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE RumunijaMoj otac je bio mornar, što znači da je više vremena provodio na poslu nego kod kuće tokom mog detinjstva. Život na moru me je uvek fascinirao - sama pomisao na to da moj tata ide sa jedne egzotične luke na drugu je rasplinjavala moju maštu više nego bilo koji roman. Kada sam malo porastao shvatio sam da njegov posao nije borba protiv pirata i iskopavanje skrivenog blaga, već da je imao pravi posao.
Reklame
Još jedna stvar se promenila – telegram mog oca su se pretvorili u Skajp pozive što je mojoj mami i meni omogućilo da budemo uz njega na indijskom okeanu ili na Pacifiku. Videvši kako on živi dok je na moru, stekao sam novo razumevanje za mog tatu i to nas je dodatno zbližilo.Rumunski mornar i fotograf Cezar Gabrijel Popesku pokušava da isto razumevanje prenese na publiku širu od njegove porodice. Na Fejsbuk stranici Moj život na moru, on objavljuje lične osvrte na njegovu dnevnu rutinu rada na brodu koji prenosi naftu. On se nada da će time ljudima približiti fizičke i emotivne aspekte njegovog posla. Pozvao sam Cezara kada se približavao Meksiku da porazgovaramo o njegovim fotografskim ciljevima.VICE: Hej Cezare, da li si ti mornar, fotograf ili oba?Cezar: Poslednjih 18 godina plovim i trenutno sam na poziciji senior mehaničara na brodu. Međutim, iako se fotografijom bavim samo sedam godina, za sebe kažem da sam fotograf isto koliko i mornar.
Cezar Gabriel Popescu (sredina) radi kao glavni mehaničar na brodu
Šta te je motivisalo da pokreneš Fejsbuk stranicu?U početku nisam pomišljao da bi fotografije mojih kolega i naše svakonevne rutine bile zanimljive bilo kome. Ali sam počeo da primećujem da ljude u mom životu zanimaju stvari koje se tiču mog posla – šta radimo kada su oluje, da li viđamo delfine i generalno kako provodimo dane na brodu. Većina ljudi ne zna ništa o životu na brodu pa sam odlučio da iskoristim fotografiju da im približim to.
Reklame
Da li tvoje kolege vole da se fotografišu?Neki su u početku bili stidljivi, ali sada većina voli da bude na mojim fotografijama. Siguarn sam da nije svima skroz prijatno, ali ne možeš uvek da ugodiš svima.
Kako odlučuješ koji delovi dana su vredni fotografisanja?Ne planiram ništa unapred. Želja mi je da predstavim naše živote onako kako se normalno odvijaju. Naravno, pokušavam da uhvatim što više aspekata života na brodu, ne samo ono što ja radim.Koliko luka si do sada video?Teško je izbrojati. Jedina mesta koja do sada nisam obišao su Australija, Japan i istočna obala Amerike. Najlepše mesto koje sam video na celom svetu je Magelanov moreuz, ali nažalost, tada nisam imao kameru da zabeležim taj prizor.
Da li ima istine u stereotipu da su mornari samo gomila seksističkih alkoholičara?Ti stereotipi su meni samo smešni. Siguran sam da takvi mornari postoje, ali najveći deo ljudi sa kojima sam ja radio u poslednjih 18 godina su sasvim normalni ljudi. Istina je da te ovaj posao očvrsne u nekom smislu – potrebna je stroga disciplina za rad na brodu, ali to ne znači da smo svi sjebani.
Da li se često nalaziš u opasnim situacijama? Da lisu ti nekad pirati napali brod?Ne, mi retko prolazimo vodama koje su poznate po piratima. Ali smo uvek pripremljeni u slučaju da dođe do takve situacije i imamo prirpeme za slučajeve opasnosti. Video sam razne povrede na poslu, ali na sreću nijednu fatalnu. Jednom je puklo crevo i neke hemikalije su mi isprskale lice. Oči su mi bile otečene tri dana. U početku nisam mogao ništa da vidim, ali mi se posle nekog vremena vratio vid. Pomisao da sam možda oslepeo je bila užasna.
Reklame
Mehaničari u poslu.Šta radiš tokom slobodnog vremena na brodu?Prethodnih godina smo se družili svi u zajedničkoj prostoriji, gledali smo filmove, igrali karte - generalno smo dosta blejali. Sada, većina mojih kolega provodi slobodno vreme u njihovim kabinama, na internetu ili gledaju filmove na laptopovima. Iako je super stvar za održavanje kontakta sa porodicom, tehonologija nas je izolovala na brodu.Pogledajte još Cezarovih fotografija ispod:
