​Zašto ljudi misle da su muškarci koji nose žensku odeću gej?

Prošlog meseca, kada je reper Jang Tag objavio svoju najnoviju kompilaciju DŽEFRI, ono što je privuklo najveću pažnju nisu bile njegove „post-verbalne" fore, niti nazivi pesama, jer je svaku pesmu nazvao po jednom od svojih idola. Umesto toga, viralni su postali njegova nabrana, plavičasta haljina kreatora Alesandra Trinkonea, i šešir u obliku kišobrančića za koktele.

To nijebioprvi put da Tag obuče žensku odeću kao sa modnih pista. Otkako se proslavio, za njegov imidž je najvažnije flertovanje sa polnom fluidnošću i sa androginim izgledom, i otišao je toliko daleko da je u skorašnjem spotu za Kelvina Klajna rekao da veruje da „nešto kao što je pol ni ne postoji".

Reakcije fanova i kritičara su bile veoma oprečne. Za neke je Tagovo zamagljivanje granica među polovima prekretnica, naročito u industriji koju definiše hiper-muževnost. Drugi misle da je prisvojio kvir kulturu (ovo potonje nije neosnovana optužba, kada uzmemo u obzir neke od tekstova pesama ovog repera). Ali ishitrena reakcija nekih od korisnika društvenih mreža je bila da su doveli u pitanje seksualne sklonosti ovog repera, čime se postavilo krupnije – i zanimljivije pitanje: Zašto toliko mnogo ljudi muškarca koji nosi žensku odeću uopšte proglašavaju „gejem"?

Da ne bude zabune, daleko od toga da je Tag prvi muzičar koji je obukao haljinu – zaveštanje rok zvezda koji su nosili žensku odeću traje decenijama, od Dejvida Bouvija, do Prinsa. Nije čak ni prvi reper koji se u tom stilu poigravao sa rodnom stereotipijom. Ali osvrt na reakcije na Tagov izbor odeće potcrtava jednu specifičnu činjenicu: da muškarac koji krši proizvoljna pravila šta je „muževna odeća" čak i 2016. godine može da izazove kontroverzu. To je posledica činjenice da se podela na mušku i žensku odeću oslanja na rigidne konstrukcije muževnosti i ženstvenosti. Muškarca koji predaleko zaluta u ovoj dvojnosti pežorativno obeležavaju kao „geja", na primer, zato što se ne povinuje relativno striktnim vizuelnim kodeksima koji se vezuju za „pravog muškarca", što je zaključak koji izgleda potiče iz iste zablude po kojoj su gej muškarci feminizirani, i da svaki muškarac koji ima neko žensko svojstvo mora da bude gej.

Ako vam čitav ovaj scenario zvuči detinjasto, to je verovatno zbog toga što je barem delimično ukorenjen u striktnoj podeli na odeću za dečake i odeću za devojčice.

Istoričarka odevanja Džo Paoleti, profesorka američkih studija na Univerzitetu u Merilendu, provela je gotovo četiri decenije izučavajući rodne razlike u modi. 2012. godine je objavila istorijat dečje odeće, Roze i plavo: razlikovanje dečaka od devojčica u Americi , u kome opisuje nestajanje rodno neutralne odeće za bebe i malu decu tokom istorije, i uzdizanje rodno veoma specifične odeće sredinom osamdesetih, i objašnjava kako je konzumerizam podstakao rapidnu podelu odeće za malu decu po rodnim obeležjima.

Kada je videla reakcije na društvenim medijima povodom Tagove odeće, zapitala se da li tu postoji veza sa iskustvima iz detinjstva.

„Pitam se koliko toga potiče od doba kada smo imali četiri ili pet godina", kaže Poaleti za VICE, objašnjavajući kako deca predškolskog uzrasta stiču dovoljno kulturnog kapitala da bi znala da li su nešto što se zove dečak, ili nešto što se zove devojčica.

Deca uzrasta dve do oko šest godina se oslanjaju na kulturološke signale; ona još ne razumeju biološki pol, objašnjava Paoleti. „U tom uzrastu ono što malog dečaka čini malim dečakom je njegova odeća, frizura, ono čime se igra", kaže ona. „A ako ima dugu kosu, drugačije je obučen, ili se igra nečime čime se obično igraju devojčice, to ga u njihovim umovima čini devojčicom".

„Imamo čitave generacije ljudi – svi oni koji su rođeni posle 1985 – koji su od najranijeg uzrasta bili okruženi ovim veoma binarnim manifestacijama pola", dodaje ona, manje ili više opisujući ogromnu većinu Tagove milenijalske publike.

Ako pogledamo kako su ti slušaoci reagovali na omot albuma „DŽEFRI", biće nam jasno da postoji dugotrajni dvostruki standard: da žene mogu otvoreno da nose mušku odeću, dokle god ne odu predaleko, ali da muškarac nosu suknju, to je i dalje tabu. Šta više, u ženskoj modi, izgled „muškarače" je više nego prihvatljiv – on je čak i u trendu. I mnogi brendovi, kao što je WILDFANG, profitiraju na toj konotaciji.

Time ne želimo da kažemo da su žene koje nose „muževnu" odeću potpuno u okvirima društvenih normi, ali generalno su mnogo prihvaćenije nego muškarci koji nose „ženstvene" stvari. Vera Vajld, ženski lik jednog strejt muškarca iz Vermonta veruje da su ove portivrečnosti ukorenjene u seksizmu – prema ženama.

Pošto je dreg izvođač i vloger, za Vajldovu – koja koristi ženski rod kada je u liku – ljudi često pomisle da je sigurno gej. „Ljudi stalno dovode u pitanje moju seksualnost", kaže Vajld za VICE. „Rašireno je verovanje da muškarce koji se oblače kao žene, naročito ako javno nastupaju u dregu, privlače muškarci.

Mislim da to potiče od još uvek duboko ukorenjenog verovanja da su muškarci nekako superiorni u odnosu na žene", dodaje Vajld. „Ako žena želi da izgleda kao muškarac, onda je možda čudna, ali to je skoro aspirativno. A kada muškarac poželi da izgleda i ponaša se više kao žena, to se smatra za poniženje, kao da muškarac želi da bude manje vredan nego što inače jeste".

Neki možda misle da je ovo pitanje beznačajno, ali ova dinamika moći nije trivijalna, kada se posmatra kod dece.

„Zbog toga je preslatko kada se devojčica kostimira u gusara ili kauboja, ali kada dečak želi da se obuče kao princeza, to je šokantno, zastrašujuće i razlog da to dete tuku – što se i događa", kaže Paoleti. „Možda će, ako prestanemo da razmišljamo kao oni, biti manje pretučenih dvogodišnjih dečaka – koje u mnogim slučajevima tuku njihovi roditelji".

I zaista, u intervjuu za internet izdanje Bilborda od prošle nedelje, Tag je govorio o tome kako su njegovi roditelji reagovali na stil netipičan za polne razlike: „Kada sam imao 12 godina, stopala su mi bila toliko mala da sam nosio sestrine cipele sa šljokicama. Moj tata bi se brecnuo na mene, 'Ne možeš takav u školu, obrukaćeš nas!' Ali mene je uvek bolelo dupe za to šta ljudi misle".

Dok se društvo sve više rve sa opipljivim uticajem koji polna i seksualna binarnost ima na naše živode, lako možemo da se kladimo da će muzičari i dalje raspirivati žučne diskusije. I bez obzira da li na to gledate kao na umetničko sredstvo ili internet trolovanje, ovo neće biti poslednji put da vidimo da neki batica u suknji potpali mase.

I dok se i dalje roje pitanja da li Tagovi modni izbori predstavljaju napredak, ili eksploataciju, ili nešto sasvim drugačije, ovaj incident veoma jasno ukazuje na sledeće: „Mi smo potpuno zbunjeni i dezinformisani", kaže Paoleti, „i nastavljamo da se ponašamo kao gomila četvorogodišnjaka".

Pratite Jona Shadela na Twitter-u