Foto: Y
Ako ste jedan od mnogih koji smatraju da je pobeda nad fašizmom u Drugom svetkom ratu dobra stvar, nalazite se u dobrom društvu. Rusija kao naslednik Sovjetskog saveza, Velika Britanija i brojne zemlje Evrope kao pobednice, pa i sama Nemačka koja je tada oslobođena od nacističkog režima, obeležavaju 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom. To, naravno, čini i Srbija, kao naslednica Jugoslavije, takođe zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu. Ali, iako zemlje EU poslednjih godina imaju sve više problema sa otvoreno fašističkim stavovima svojih građana pa i ponekih narodnih predstavnika i pobeda nad fašizom se “rebrendira” kao nekakav Dan Evrope, do sada se čak ni njima nije desilo da se na proslavi 9. maja recituju stihovi vezani za čoveka koji je ne samo podržavao naciste i fašiste, nego bio i osnivač lokalne varijante fašističkih jurišnih formacija, Dimitrija Ljotića.Na snimku sinoćnje proslave može se videti državni vrh Srbije, uljučujući i predsednika, kako bez ikakve reakcije osim očekivane zvaničnošću odišuće skrušenosti, prati svečanu Akademiju na kojoj glumci s dozom patosa od koje se odlepljuju tapete recituju red stihova Desanke Maksimović iz “Krvave bajke”, red stihova pesama koračnica Dimitrija Ljotića, kolaboracioniste i jugoslovenskog fašiste, čiji poslušnik Marisav Petrović je vodio decu na streljanje u Kragujevcu.
Stihovi pesme “Mrtvi niste” praktično otvaraju svečanost, posle pevanja himne, dakle udara se pravo u meso, odmah na početku i ne ostavlja se mnogo prostora za tumačenje toga šta je pisac hteo da kaže - posle državnog obeležja odmah Ljotić. Stihovi “Mi nikada nismo klonuli duhom” iz pesme “Jedan za sve, svi za jednoga” se mogu čuti na 22:40, dok se stihovi još jedne ljotićevske koračnice, “Mi znamo borbu” mogu čuti izgovoreni odmah posle zahvalnice Miloradu Dodiku, na 56:00, što ne znamo koliko bi Dodik cenio. Kao šlag na troslojnu tortu u obliku kukastog krsta, svega par minuta kasnije, na 58:10, dobili smo kombo još dve koračnice tadašnjih jugoslovenskih fašista, “Već kuca čas” (58:10), i opet, “Mrtvi niste”.Ako je ideja bila da se malo obrazujemo o lirici jugoslovenskih fašista i tako uvidimo koliko su jadni bili čak i sa svojim neoriginalnim pseudo-patriotskim koračnicama, onda je Akademija više nego uspela. Ako je ideja bilo šta drugo, onda se ova Akademija mora proglasiti ne za fijasko, nego za nečuvenu uvredu i prst u oko svim borcima protiv fašizma, zbog kojeg bi u najmanju ruku trebalo pozvati na odgovornost scenaristu i režisera ali i malo poznato telo Vlade, tzv. Odbor Vlade republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kojima ovako nešto nije smelo da promakne.Nažalost, postoji više nego zanemarljiva mogućnost da su ljotićevske pesme umetnute krajnje svesno i namerno, kao provokacija i pokazatelj da su naslednici njegove ideologije lepo uvreženi u državne strukture - i očigledno smatraju da im niko ništa ne može, čak i kada otvoreno pokazuju ko su i šta su, na dan pobede nad onime u šta veruju, i što, sada je baš bolno očigledno, nije baš toliko pobeđeno koliko se lažemo da jeste.
Reklame
Stihovi pesme “Mrtvi niste” praktično otvaraju svečanost, posle pevanja himne, dakle udara se pravo u meso, odmah na početku i ne ostavlja se mnogo prostora za tumačenje toga šta je pisac hteo da kaže - posle državnog obeležja odmah Ljotić. Stihovi “Mi nikada nismo klonuli duhom” iz pesme “Jedan za sve, svi za jednoga” se mogu čuti na 22:40, dok se stihovi još jedne ljotićevske koračnice, “Mi znamo borbu” mogu čuti izgovoreni odmah posle zahvalnice Miloradu Dodiku, na 56:00, što ne znamo koliko bi Dodik cenio. Kao šlag na troslojnu tortu u obliku kukastog krsta, svega par minuta kasnije, na 58:10, dobili smo kombo još dve koračnice tadašnjih jugoslovenskih fašista, “Već kuca čas” (58:10), i opet, “Mrtvi niste”.Ako je ideja bila da se malo obrazujemo o lirici jugoslovenskih fašista i tako uvidimo koliko su jadni bili čak i sa svojim neoriginalnim pseudo-patriotskim koračnicama, onda je Akademija više nego uspela. Ako je ideja bilo šta drugo, onda se ova Akademija mora proglasiti ne za fijasko, nego za nečuvenu uvredu i prst u oko svim borcima protiv fašizma, zbog kojeg bi u najmanju ruku trebalo pozvati na odgovornost scenaristu i režisera ali i malo poznato telo Vlade, tzv. Odbor Vlade republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kojima ovako nešto nije smelo da promakne.Nažalost, postoji više nego zanemarljiva mogućnost da su ljotićevske pesme umetnute krajnje svesno i namerno, kao provokacija i pokazatelj da su naslednici njegove ideologije lepo uvreženi u državne strukture - i očigledno smatraju da im niko ništa ne može, čak i kada otvoreno pokazuju ko su i šta su, na dan pobede nad onime u šta veruju, i što, sada je baš bolno očigledno, nije baš toliko pobeđeno koliko se lažemo da jeste.