‘Nije bilo komercijalnih pregovora’: kineski proizvođač dronova negira saradnju s Rusijom

Kineski proizvođač bespilotnih letelica negirao je da ima bilo kakve komercijalne poslove sa Rusijom, nakon izveštaja u kojem se tvrdi da pregovara sa ruskom vojskom o masovnoj proizvodnji „samoubilačkih“ bespilotnih letelica.

U četvrtak, nemački list Der Špigl naveo je da kineska kompanija, Sijan Bingo intellidžent aviejšn tehnolodži pristala da napravi i testira 100 prototipa dronova ZT-180 pre nego što ih isporuči ruskom Ministarstvu odbrane do aprila.

U izveštaju nisu navedeni izvori za tu tvrdnju, navodeći samo „informacije“ do kojih je medij došao.

U odgovoru na izveštaj, izvođač radova za SIjan Bingo rekao je za VICE World Nevs da nije imao poslovne odnose sa Rusijom. Kompanija je odbila da komentariše dalje i rekla je da će prihvatiti samo intervjue iz domaćih medija.

„Bingo Intelligent nema komercijalni kontakt sa Rusijom“, saopštila je kompanija.

Izveštaj o navodnom planu Kine da proda bespilotne letelice Rusiji dolazi u osetljivom trenutku jer su SAD, Nemačka i druge zapadne zemlje upozorile na ozbiljne posledice i sankcije ako Kina oružjem pomogne ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Sjedinjene Američke Države su optužile Kinu da potencijalno pruža vojnu pomoć Moskvi. Zvanična Kina je rekla da ove tvrdnje „nemaju činjenične osnove“.

Podaci o ruskoj trgovini pokazuju da su kineske državne odbrambene kompanije izvozile tehnologiju kao što su navigaciona oprema i delovi borbenih aviona u Rusiju od početka sukoba, izvestio je ranije ovog meseca Vol strit džurnal. Ove nedelje, ove novine su posebno izvestile da američka vlada razmatra objavljivanje obaveštajnih podataka koji navodno pokazuju da Kina odmerava da li da pošalje oružje Rusiji. Bajdenova administracija je tražila da sazna da li je kineska vlada bila svesna navodne pomoći državnih kompanija ruskim ratnim naporima, izvestio je prošlog meseca Blumberg.

Sijan Bingo, sa sedištem u severozapadnoj kineskoj provinciji Šansi, osnovan je 2017. godine i prodaje niz aeronautičkih proizvoda, uključujući bespilotne letelice za policijske svrhe, prema kineskom imeniku proizvođača dronova.

U izveštaju Der Špigla pozivajući se na neimenovane izvore, navodi se da bi dizajn kineske bespilotne letelice mogao biti sličan iranskom dronu kamikaza Shahed 136, koji je Rusija koristila u Ukrajini za gađanje objekata, uključujući stambene i elektroenergetske objekte.

Peking se od invazije predstavljao kao mirotvorac, pozivajući u petak na prekid vatre između Ukrajine i Rusije i objavljujući predlog od 12 tačaka za okončanje sukoba. Plan, koji je objavilo kinesko ministarstvo spoljnih poslova, takođe poziva na ukidanje zapadnih sankcija Rusiji, mere za obezbeđenje nuklearnih objekata u Ukrajini i evakuaciju civila kroz humanitarne koridore.

Dru Tompson, bivši američki Zvaničnik Ministarstva odbrane za Kinu rekao je da ga zabrinjava to što predlog Pekinga ne navodi ništa protiv transfera oružja Rusiji i da je „moguće“ da se Peking sprema da Rusiji pruži oružanu podršku.

„Ako Kina pošalje oružje Rusiji, spremna je da uništi svoje odnose sa Evropom kako bi podržala Rusiju i sve užasne izbore koje je Moskva napravila“, rekao je on.

Kina i Rusija vide jedna drugu kao saveznike u suprotstavljanju svetskom poretku koji predvode SAD. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji potvrdio je te veze tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi ove nedelje. Tokom Vangove posete, Putin je rekao da čeka da kineski predsednik Si Đinping poseti Rusiju. Vol strit džurnal je u utorak objavio da se Si sprema da poseti Moskvu u narednim mesecima, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa planom.

Pre objavljivanja mirovnog plana Pekinga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da želi da se sastane sa kineskim liderima kako bi razgovarali o njegovom sadržaju. Ukrajinski lider je ranije rekao da je Peking odbio da organizuje razgovore na visokom nivou sa njegovom vladom.

Stejt department je u četvrtak saopštio da odanost Pekinga Moskvi znači da ona nije neutralni posrednik i izrazio skepticizam da bi kineski plan mogao da doprinese miru u Ukrajini.

Istog dana, Generalna skupština U.N. usvojila je neobavezujuću rezoluciju kojom se Rusija poziva da povuče svoje snage iz Ukrajine. Kina se uzdržala od glasanja.

Kina nikada nije otvoreno kritikovala rusku invaziju na Ukrajinu, iako se odlučno protivila upotrebi nuklearnog oružja.