Da li u srpskom previše koristimo anglicizme? Pitali smo studente anglistike

Živimo u periodu globalizacije koja neizostavno utiče i na jezik kojim govorimo. Sve češće u vestima, emisijama, domaćim serijama i filmovima možemo da čujemo neke novopečene pozajmljenice za koje smo do juče koristili naše reči. Ta pojava svakako budi pitanje koliko narušavanje jezika narušava i nacionalni identitet?

Da li se svi stapamo u jednu masu u kojoj više neće biti raznolikosti i jedinstvenosti, već ćemo nalikovati jedni drugima? I ko je zbog toga kriv? Internet, mediji ili manjak interesovanja samih ljudi za poznavanjem i upotrebom svog jezika? Šta je to što uopšte kod ljudi izaziva okretanju dugom jeziku? Da li se osećamo pametnije, prihvaćenije ako ih koristimo, ili prosto, ne baratamo dovoljno dobro maternjim jezikom? 

Zanimalo nas je kako na sve ovo gledaju ljudi koji su izabrali da im svakodnevno korišćenje engleskog jezika bude profesija. Okupili smo studente četvrte godine engleskog jezika, književnosti i kulture na Filološkom fakultetu u Beogradu i želeli smo da čujemo šta oni misle.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Sofija Trifunović: Iako studiram engleski jezik i jako volim taj jezik, takođe volim i srpski, odnosno svoj maternji jezik i ne volim kada primetim da ga ljudi ne koriste na odgovarajući način ili kada pokušavaju da ubace što više stranih reči, pogotovo engleskih, na mesta gde postoje skroz odgovarajuće reči koje imaju isto značenje i gde stvarno nema potrebe da se koriste anglicizmi. O sagovorniku u početku to možda ne može da kaže mnogo, pre svega jer možda neko ne može da pronađe reč koju želi na srpskom pa je kaže na engleskom, ali može i da donese tu neku negativnu poruku, a to je da ta osoba uopšte ne ceni svoja maternji jezik.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

Pokušavam da tamo gde postoji srpska reč koristim tu reč a ne anglicizam,  teško mi je da se setim nekih reči koje koristim a da jesu anglicizmi, ali prvo što mi pada na pamet jeste ‘lajkovanje’, eventualno mogu da koristim neke reči kada su u pitanju društvene mreže, mada i tada ne kažem ‘šerovati’ već ‘podeliti’.

Da li ostoje neki anglicizmi koje nikako ne voliš da čuješ?

Sve vreme mi pada na pamet ‘toksičan’,  smislu toksičan odnos, toksična osoba, što i nije potpuno anglicizam, a setila sam se i ‘kidara’ koje je prilagođeno srpskom jeziku, koje svuda čujem, i sa decom kada radim, kada držim časove a i u okruženju, jer imam braću i sestre od strica koji su dosta mlađi i koriste tu reč, koja mi je jako ružna i uopšte ne volim da je čujem.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Katarina Lazić: Ne gledam na njih kao na nešto skandalozno, pretpostavljam zbog toga što sam ‘jezičar’, tako da meni je postalo prirodno proteklih godina, kako sam usavršavala znanje drugih jezika, poput nemačkog i italijanskog da ponekad ubacim i njihove reči u razgovor, naravno, neke koje su razumljive prosečnom govorniku srpskog a ne nešto za šta je potrebno obrazovanje što se tiče tog jezika. Mislim da to može da bude lep detalj, čak i ako se anglicizam koristi transkribovan i ako se koristi u svom izvornom obliku, ako se koristi sa merom i ako imate stilski smisao, to može sasvim korektno da zvuči, tako da nisam protiv upotrebe anglicizama i internacionalizama uopšte, samo da bude sa merom i ukusom.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

To su uglavnom anglicizmi u vezi sa tehnologijom i društvenim mrežama, dakle kad god pričamo o bilo čemu što je povezano sa internetom i digitalnom sferom uopšte, koristim zaista mnogo, mnogo anglicizama i toliko mi je postalo prirodno da kažem da ću nekome da ‘forvardujem’ mejl ili da ‘šerujem’ neku objavu, to mi je postalo potpuno prirodno. Priznajem da sam se neko vreme, naročito u srednjoj, trudila da koristim te neke izraze ‘proslediti’, ne ‘pinovati’ nego ‘označiti’, čak sam jedno vreme govorila i ‘pretraživač’ umesto ‘google search’i slično, ali sam shvatila da je to toliko postalo zastupljeno i da je jednostavnije za tu neku praktičnu upotrebu da se sad više i ne libim da ih koristim.

Koje anglicizme voliš da čuješ?

Što se tiče anglicizama koje lično baš volim da koristim, to su engleske fraze, iako znam da je i srpski jezik izrazito bogat i frazama i poslovicama, nekako mislim da može da dprinese tom nekom stilskom šmeku kada se iskoristi neka engleska fraza. Recimo, volim da kažem kada se mnogo nekih loših stvari nakupi ‘When it rains, it pours’, odnosno da kada pada kiša, onda pljušti, nekako mi lepše zvuči na engleskom. Onda su tu naravno neke reference iz serija i filmova, kao poznata ‘That’s what she said’ što mi je svaka deseta reč, tako da su to anglicizmi koje sam svesna da govorim i koje želim svesno da koristim i sa te strane ih volim.

Koje nikako ne voliš?

Psovke. Primetila sam da je iz nekog razloga, pretpostavljam i zbog video igrica i zbog serija i filmova, to nešto što je postalo jako popularno, koristiti engleske reči, i tek za to mi nije jasno, jer ako je neki jezik bogat psovkama, to je onda sigurno srpski i mislim da su nase mnogo sočnije i mnogo konkretnije, tako da mi je uvek draže da ako imam potrebu da opsujem, opsujem na srpskom. Primetila sam da se te neke kratke engleske psovke koriste maltene kao poštapalice danas. To mi nije najjasnije i ne volim to da čujem, radije bih čula neku sočnu srpsku psovku, ovo mi je više kao neki egzibicionizam.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Anđela Rašić: Kada pričamo o anglicizmima, ja ih iskreno baš volim i rado ih koristim. Bilo kako bilo, ljudi ih nekada baš preterano koriste i tose pretvori u apsurd i njihov govor ne deluje nimalo koherentno i nimalo razumljivo, tako da treba naći balans između korišćenja naših nacionalnih srpskih reči i anglicizama, baš zato što nekada ispada jako čudno i kao da se trudimo da ubacujemo reči stranog porekla. Anglisti između sebe pričaju dosta srpski uz anglicizme, ali ovako kada smo u nekom društvu primetila sam da se trudimo da izbegvamo korišćenje anglicizama, baš zato što ljudi na nas gledaju kao na neke ‘know it all’ osobe koje se prave da su sveznalice.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

Ne koristim ih često, ali desi se nekad da počnem baš pomahnitalo da ih koristim a nekad ništa od anglicizama ne upotrebim danima.

Koje anglicizme voliš a koje nikako ne voliš da čuješ?

Neki anglicizmi koji su već odavno u jeziku su mi okej, ka što su ‘instalirati’, ‘deinstalirati’, ali recimo kada čujem ‘selection’ ili na primer ‘fashion week’ u emisijama ili intervjuima, spopadne me muka bukvalno. Kada čujem ‘performans’ umesto ‘izvedba’ ili skoro sam čula da neko koristi ‘nonsense’. Sa druge strane, ‘lajkovati’, ‘dislajkovati’, ‘unfollow’ i takve reči su mi skroz okej.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Magdalena Milenković: Moj stav prema korišćenju anglicizama je poprilično podeljen. S jedne strane, toliko smo okruženi engleskim jezikom koji nam se prosto nameće da je jako teško ne koristiti ga, posebno ako postoji ta neka reč koja bi nam falila na srpskom baš u tom trenutku, neću da lažem, koristim ih i ja i te kako, možda nekad i previše, ali smatram da ipak neka granica mora da postoji.

Mrzim kada na primer čujem nekoga da koristi neku englesku reč bespotrebno, ukoliko postoji sasvim prikladna srpska reč za pojam koji pokušavaju da objasne ili, još gore, ako upotrebe neki anglicizam u pogrešnom kontekstu, to mi je užasno. Mislim da se dosta može reći o osobi koja previše koristi anglicizme u svakodnevnom govoru, pre svega da je to osoba koja je u koraku sa modernism vremenima, da najvervatnie provodi dosta vremena na internetu, na društvenim mrežama.

U drugu ruku, imamo i neku negativnu stranu, gde ja uvek pomislim da ta osoba možda neka neki dobro razvijen vokabular, barem na srpskom. Naravno, sve su to predrasude i mahom mišljenje varira od govornika do govornika, međutim, mislim da je ovaj fenomen nešto što ne bi trebalo da nas brine. Možda govorim iz ugla nas mladih koji ne mislimo da je to neka velika svar, da ne kažem ‘big deal’, ali kroz čitavu istoriju smo prihvatali tuđice što iz nemačkog, francuskog, turskog jezika i ne vidim da je to napravilo neki ogroman problem i mislim da su sve te reči koje smo usvojili ono što čini jezik tako lepim.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

Iskreno, volela bih da je drugačije, ali anglcizmi su često u mom svakodnevnom govoru, mislim da je to slučaj jer sam deo generacije koja je baš odrasla na stranoj muzici i serijama i u periodu kada su društvene mreže baš počinjale da se infiltriraju u naš društveni život. Mislim da ih koristim malo više u dopisivanju nego u govoru. Primetila sam da mnogo češće upotrebim ‘please’ umesto ‘molim te’, i to skraćenicu, samo ‘pls’ ili ‘by the way’ umesto ‘inače’, ili recimo kada pričamo o faksu i materijalu za ispite, pa neko kasni sa gradivom, često kažem ‘Ma iskuliraj, catch up-ovaćeš se sa nama’. Ne znam ni zašto tako pričam, jednostavno se desi i volela bih da ređe upotrebljavam neke anglicizme, posebno kada već postoje reči na srpskom za te pojmove i nekad mi baš bude ‘cringe’, e eto ga, još jedna reč, mislim da mi je to najomiljeniji anglicizam, tako mala a tako sveobuhvatna reč.

Koje anglicizme voliš a koje nikako ne voliš da čuješ?

‘Basic’ anglicizmi poput ‘okay’, ‘cool’, ‘whatever’, ‘lol’ su se već i odomaćili. Pre par nedelja sam gledala sa prijateljima neko muzičko takmičenje gde su bili takvi ispadi od strane voditelja- ‘stage’, ‘outfit’, ‘lyrics’, ‘naughty’, ‘dance’, ‘fave’, ‘legit’, mada ‘legit’ koristim i ja, ali sve ostalo je bilo tako užasno i to me jako nervira i ljuti. Takođe imam druga koji ne može iz govora da izbaci ‘small talk’, nisam čula nikoga osim njega da kod nas to koristi umesto ‘ćaskanje’ ili ‘neobavezno razgovaranje’.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Nikola Vrapčević: Ne znam kako moje kolege gledaju na to, ali ja ne gledam baš blagonaklono na to jer smatram da ako neko baš mora da traži reči preuzete sa engleskog kako bi nešto izjavio na maternjem jeziku, ne naznačava baš neko vladanje tim maternjim jezikom.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

Ređe koristim ‘četovi’ nego ‘dopisivanja’ i ono klasično- ‘update’, ‘upgrade’. Za neke stvari nemaju baš svoj termin na srpkom, ali uglavnom, nađe se tu i tamo, više je stilistički izbor, jer smatram da je srpski stvarno prelep jezik.

Koje anglicizme voliš a koje nikako ne voliš da čuješ?

Ježim se kad čujem ‘vibe’ ali iskazujem ogromne simpatije prema jednom jakom ‘fleksu’.

VICE: Kako ti gledaš na upotrebu anglicizama?

Nikola Rajković: Ne treba preterivati. Dakle, šta može da se prevede, okej, na primer umesto ‘kompjuter’ da kažeš ‘računar’, umesto ‘update’ ‘ažuriranje’, ali neke reči ne mogu da sed prevedu tako da ih ostavljamo takve kakve jesu. Možemo mi da prevodimo te reči, kao što Hrvati rade, njima je ‘laptop’ ‘prenosno računalo’, ali to ne zvuči baš prirodno, tako da će neke reči ostati takve kao što jesu na engleskom. Ja sam uvek za to da mi što više koristimo srpski, ali neki ljudi stvarno idu u krajnost.

Koje anglicizme ti koristiš u svom govoru?

Ne znam da li to može da se svrsta kao anglicizam, ali ja uglavnom koristim pune engleske reči, pogotovo kada pričam sa drugarima sa faksa. Kažem onako ‘lol’ ili ‘lmao’ na kraju rečenice. Naravno, često kažem ‘krindž’ ili kad je neka dobra pesma ‘bengerčina’.

Koje anglicizme voliš a koje nikako ne voliš da čuješ?

Ne volim kada neko koristi ‘must have’, dođe mi da se upucam, a uglavnom volim anglicizme u košarkaškoj terminologiji. Više volim da čujem ‘play off’ nego ‘doigravanje’...