Mladi iz Srbije o tome koliko su danas sujeverni

Da li je neko pronašao detelinu sa četiri lista na petak trinaesti? Nosimo crvenu boju, zagledani u jedinstvene taloge domaćih kafa, čiju sudbinu samo komšinica zna da skuva. Preskačemo stepenike i okrećemo leđa garavim mačkama da nas ne zapljusne furija neke mračne sile i urekne za ceo život. Ko će danas čekati sedam godina da zakrpi ogledalo? Postoji li neki brzi Gugl savet kako da se suočimo sa nemogućnošću kontrole? Da li nas je era Interneta baš svemu naučila, a nauka pobedila kucanje u drvo i veru u intimne rituale? Sujeverje, iako ga nazivamo raznim imenima, jeste samoodrživa tvorevina ljudskog straha.

Bez obzira na stepen društvene evolucije i dalje negujemo određenu tradiciju, fraze, samoizmišljene rituale, brze formule za sreću i one protiv nesreće. Od Supermen bokserica za supermene novog vremena i pastelnih markera za raznoliko znanje, do porodičnog nasleđa hemijski i zarđalih amajlija. Pu, pu, pu, samo da nam dno šolje ne bude prazno pa sve zamiriše na sirotinju. Daj nam Bože svima belih trojki, puno seksa, ljubavi i poslovnog uspeha.

Danas smo u konstantnoj trci sa nezaustavljivošću postmoderne. Umesto da nam nauka 21. veka jamči sigurnost i predvidivost, živimo u neprestanoj proizvodnji i gomilanju informacija. Svako bi sa te gomile trebalo da bira one informacije koje su za njega/nju vredne i uklapa ih u svoje smislene celine. Kako je to često težak i nesiguran put, koristimo određene reči i radnje koje nam pružaju trenutni mir. Nesumnjivo je da postoje osobe koje nisu nimalo sujeverne, koje znaju kako se treba postaviti prema strahu, brizi i preteranoj želji za kontrolom. Ipak, vrlo verovatno je da su i one nekom „držale fige“ ili kucnule u drvo.

Često će mladi reći kako su sve ovo „bapske priče“, a koliko su oni danas zaista sujeverni? Da li im je to razumno i uopšte potrebno? Kada se vraćaju “bapskim metodama” i koliko im to pomaže? Zašto se “mini rituali” provlače u širokoj dostupnosti informacija svemogućeg Interneta? Kakva je po njima budućnost ove, dugo poznate tradicije?

Kažu da je sujeverje odlika glupih ljudi, ali da, ja sam izuzetno sujeveran. Nadam se da sam makar izuzetak koji potvrđuje pravilo. Ti mini rituali me prate od najmlađih dana, ne bih baš otkrivao sve, ali imam određeni donji veš koji nosim za ispite i kolokvijume, uvek levom rukom izvlačim ispitna pitanja i ne vraćam se odmah čim izadjem iz kuće ako nešto zaboravim.

Sujeverje za mene predstavlja neku mističnu silu kojoj ne želim da se suprotstavim jer obično znači neku banalnost koja ne bih voleo da mi upropasti bilo kakav trud uložen u nešto, svakako je prihvatam kao deo mog života. Internet i nauka nemaju nikakav uticaj na suzbijanje sujeverja. Čak suprotno, Internet nam samo omogućava širu bazu za upoznavanje sa raznim sujeverjima. Opšte je poznato da su najpoznatiji naučnici poput Nikole Tesle bili izuzetno sujeverni. Aposlutno mislim da će sujeverje ostati neizbrisiv trag u vremenu.

Jesam sujeverna, sada manje nego pre, ali imam mali milion tih pu, pu, pu stvari. Imala sam pre svoje mini rituale i to je bukvalno bio opsesivno-kompulsivni poremećaj, to nije imalo veze sa sujeverjem. Sujeverje je, verovatno neka glupost koju su izmislile babe. Mada opet i nije u potpunosti, to je više ono kao „kako govoriš tako privlačiš“, pa se to zapravo i ostvari; čim to radimo, znači da malo i verujemo. Međutim, ono mi stvarno predstavlja opterećenje, jer ako vozim kola i pređe mi mačka put, ja moram da se vratim u rikverc, možda pomaže samo mom mozgu da mislim da se nešto sigurno neće desiti sad kad sam to uradila.

Sujeverje je nešto što su nam preneli roditelji, a mi ne proveravamo savete svojih roditelja i to kako smo vaspitani na Internetu. To je više navika nego zdrav razum, bukvalno OCD! Logično je da će se sujeverje provlačiti u kom god vremenu živimo, jer nam to prenose roditelji babe i dede, verovatno ću i ja da prenesem svojoj deci, ali mnogo manje nego meni moji roditelji.

Nisam sujeveran. Moj mini ritual je ispijanje kafe na terasi uz klasičnu muziku. Ne ritual kao nešto što se ponavlja, nego momenat u vidu posvećenosti samome sebi, jer osvešćujem "nešto" što do tada možda i nisam imao prilike da uvidim. Mislim da se ljudi vode odredjenim sujeverjima, baš zbog momenta upotrebe interneta, jer ga ne koriste u prave svrhe i edukaciju, već upravo za teme od kojih je jedna "sujeverje". Svakako će se ono provlačiti, pogotovo u zemlji kao što je naša, gde se i za minimalni progres utroši baš puno vremena.. A možda jer određenoj populaciji na određen način to predstavlja i razonodu.

Sujeverna sam kako za šta, zavisi dosta od mog raspoloženja, najčešće kada sam nervozna sve vidim kao neki čudni znak ili potvrdu (nešto kao putokaz). U suštini, ništa svesno ne radim, najčešće kucam u drvo uz neke standardne fraze kao što su daleko bilo, ili ne daj Bože (naravno kontradiktorno na kvadrat). Što se rituala tiče, definisala bih ih kao neke unutrašnje monologe ohrabrenja same sebe kad god imam tremu ili se uplašim zbog nečeg drugog. To je neka prastara vrsta razonode za koju se ljudi drže kad god im to odgovara, kada nam je potrebna neka potvrda sopstvenih misli ili baš obrnuto, bežanje od istih, nekih tamnijih, priklanjamo se tim sitnim sujevernim stvarima. Sujeverje mi pomaže čisto kako bih sama sebi opustila sliku realnosti time što verujem da postoji neka viša sila čak i u tom obliku, u suprotnom svet bih smatrala dosadnim i možda čak previše jednostavnim, a rano mi je za takav stav. Možda smo konačno došli do toga da nam je i taj internet dosadio pa tražimo nešto zanimljivije od njega, nešto manje opipljivo i dostupno u svakom smislu, zato što volimo osećaj nepoznatog, neistraženog i tu činjenicu da nismo sami.

Smatram da sam u nekim granicama sujeveran. Treniram košarku i moje sujeverje se uglavnom vezuje za sport. Imam svoje mini rituale, pred neke bitnije događaje u životu, ne stalno, i nekada ih i promenim, ali postoje. Reklo bi se pred utakmice ili možda pred ispit na fakultetu. Smatram da mi to pomaže u nekoj dozi sigurnosti, samopouzdanja, iako to nema veze sa ishodom situacije, tako da i izbegavam da zavisim od mini rituala i sujeverja. Iako smo u novoj eri i tek nam nadolaze decenije nauke i tehnoloških otkrića gde bi trebalo da se oslobodimo ovih 'stega', mislim da je to malo verovatno. Pokušavajući odraditi nešto uspešno, pribegavamo mnogim načinima da budemo što sigurniji da će ishod biti najbolji mogući. U određenoj dozi ritual je koristan, i smatram da pomaže. Medutim, bitno je da mi imamo kontrolu nad sujeverjem, a ne ono nad nama…

Nisam sujeverna. Za mene sujeverje predstavlja isključivo slepo verovanje da će nam se nešto u budućnosti ostvariti ukoliko postupimo isto kao i kada smo uspeli u sopstvenim namerama i željama. U slučaju da tako bude, verujem da je puka sreća. Smatram da nijedna flašica vode, narukvica ili određena kombinacija ni blizu ne utiču ili doprinose mom uspehu, već to isključivo zavisi samo od mene. Kada bismo se više bavili sobom, verovali u sebe i svoje mogućnosti, nikakav ritual iliti praznoverje ne bi moglo uticati na ono što mi sami možemo postići.

Ne mogu da kažem da sam sujeveren, ali isto tako, realno ne mogu da kažem ni da nisam. U poslednje vreme sam počeo da praktikujem kao neki “mini ritual” pri buđenju i mogu da kažem da kada ga nekad propustim, a desi se nešto lose, krivicu svaljujem na činjenicu da se tog jutra nisam istegao i nisam razmislio o tom danu. Takođe, od kad sam počeo da učim u čitaonici nisam verovao koliko ljudi bira i čuva svoja specijalna mesta ili hemijske zbog nekih svojih uvrnutih tripova (kao bolje im da sede u trećoj klupi levo od prozora, indijanci). Mislim da je sujeverje kombinacija tradicije, kulture, zastrašivanja, pokušaja objašnjenja nečega što nauka ne može da objasni, primitivizma i straha. Iako danas klinci imaju prevelik pristup informacijama i mnogo lako mogu da provere masu stvari opet postoji neka doza intrige u ljudima o mističnim i neistraženim stvarima koje nas malo plaše ali time i više zanimaju da otkrijemo šta su. U toku života i generalno svakog dana dešavaju se neka baš nelogična sranja, skoro nemoguća ponavljanja, čudni, već viđeni šabloni koji indirektno i samo sujeverje održavaju živim čak i u eri interneta i svega. Mislim da će ono nastaviti da živi, samo će sve novije i novije generacije opravdavati to bapskim pričama. Teško da će mladi u budućnosti priznati da su sujeverni, plašeći se osude društva.