Ovo si ti kada si sam i neko ti nedostaje

Tekst je objavljen na Creators

Kao i većina ljubitelja mode, Sara Maksvel je rešila da ode u Pariz, i u potpunosti se prepusti svim tim bojama, teksturama i kreacijama koje je mogla da nađe. Ali za razliku od većine drugih koji su zainteresovani za modu, ona je svojom strašću stvorila hibridni stil: modnu ilustraciju pomešanu sa estetikom stripa.

Iako su je profesori odvraćali od rada na modnim ilustracijama – nagovarali su je da se bavi stripom – jedna prosvetljena duša ju je ohrabrivala da spoji ta dva interesovanja. U to vreme nije bila spremna za to, ali sada njen rad okupira upravo taj prostor.

„Tek par meseci nakon što sam završila fakultet sam se fokusirala na stvaranje umetnosti za sebe, i stvarno sam prestala da se obazirem na mišljenja drugih", kaže Maksvel za Creators. „Posle svog tog eksperimentisanja, bila sam u stanju da upotrebim svoja iskustva u svim stilovima i medijumima, i da stvorim sopstveni pečat. Mogu da kažem da sam sada sigurna u svoju umetničku perspektivu, i povratna reakcija koju dobijam za svoj rad me neverovatno motiviše".

Ova umetnica stacionirana u Parizu se seća da je od malena crtala stripove, mnogo pre nego što je počela ozbiljno da se zanima za umetnost. „U kući u kojoj smo živeli smo imali perionicu u kojoj smo držali mali televizor. Imala sam običaj da se zabarikadiram tamo i da gledam crtaće, uglavnom Transformerse i Sunđer Boba, i da crtam stripiće vezane za njihove priče", kaže Maksvel.

„Radovi deluju lično, praveći od posmatrača voajera koji krišom gleda intimne trenutke ili trenutke refleksije u spavaćoj sobi. „Svaki moj rad se zasniva na emocijama koje sam osećala u određenom trenutku života, i moj rad je moja platforma za rad na tim osećanjima", dodaje ona. „Dopada mi se ideja da toliko mnogo malih stripova zajedno stvore veći narativ".

Mnoge od narativnih scena beleže teskobu ljubavi, sa tekstovima kao što su „Ti si takav uništitelj vremena" i „Ne prestajem da te sanjam", koji prate kadrove čežnjivih likova. U jednom serijalu je prikazana naga figura naslonjena na jastuk sa bolnim, ekstatičnim izrazom na licu. Desna tri kvadrata prokazuju dve ruke koje se ukrštaju i razdvajaju. U svakoj sceni, Maksvel opisuje „romantičnost krhkosti, ženstvenosti i mračnie strane emocije".

Pored svih tih emocija, kadrovi su estetski minimalistički, iako se na njima vide detalji, kao što su nabori na farmerkama na figuri koja drži ružu. Tu se vidi opsednutost modom Maksvelove. „Obožavam lepe kreacije, čak i samu teksturu tkanine… sve što mi na taj način privuče pažnju, ja smesta želim da stavim na papir". Ako kratki citati teksta upareni sa krupnim planovima po svojoj prirodi podsećaju na muziku, to nije podudarnost.

„Veliki deo mojih radova se zasniva na uparivanju muzike i iskustava iz mog ličnog života, a ponekad čak i iz mojih snova. Slušam neku pesmu, par stihova mi privuče pažnju, i počnu da mi se javljaju slike. Nekad me inspirišu emocije kojih moram da se oslobodim u svom privatnom životu", kaže Maksvel.
Sada se Maksvel nada da će od svojih najnovijih radova napraviti projekat, ili u obliku internet stripa, ili knjige. Nada se da će „još više izgurati modne ilustracije", i čeka da vidi kojim još pričama će udahnuti život.

Saznajte nešto više o Maksvel ovde.