Šta Trampova surova porodična istorija znači za Ameriku

Naslov u listu Seattle Post-Intelligencer glasio je 17. jula 1897. godine: "ZLATO! ZLATO! ZLATO! ZLATO!" i najavio povratak "šezdeset osam bogatih ljudi na parobrodu 'Portland'". Ti ljudi pronašli su zlato na reci Klondajk, pritoci Jukona na krajnjem, krajnjem severu. Ti ljudi nisu bili Astori ili Rokfeleri. Oni su bili obični radni ljudi koji su putovali daleko, napatili se silno i uboli premiju. Kad je vest stigla do Sijetla, bila je to senzacija. Ovaj novinski naslov koji je pokrenuo zlatnu groznicu naveo je čitave generacije sanjara da se upute na sever u potrazi za zlatnim blagom — a grupa nešto prevejanijih sanjara potrudila se da se na njima obogati.

Ta groznica obogatila je porodicu Tramp preko noći i pokrenula sagu koja podseća na Kuma ili neki veliki američki roman: imigrantska snalažljivost i muvanje dovode do unosnog porodičnog posla koji vode generacije beskrupuloznih, lukavih, posvećenih ljudi. Zato što je poslednji u lozi takvih trenutno predsednik Sjedinjenih Država, odjednom postaje izuzetno važno u potpunosti razumeti tu priču.

Završivši upravo rad na dokumentarnom filmu o Trampovoj porodici — emitovanom u Velikoj Britaniji na Kanalu 4 — koji ispreda priču od Fridriha Trampa, Donaldovog dede, sve do današnjih dana, mnogo sam razmišljao o toj priči i na koji način Trampovi predstavljaju otelotvorenje američkog sna i njegovu surovu realnost.

Tog julskog dana u Sijetlu, Fridrih je pročitao histerične naslove o zlatu i jasno sagledao svoj sledeći korak. Doputovao je u Sjedinjene Države iz svoje rodne Nemačke 1885. godine, sa samo 16 godina, i zaposlio se kao berberin, zarađujući dovoljno za život pet godina u Njujorku. Ali zarada koja je dovoljna za život nije bila ono što je želeo mladi Tramp, te se on uputio na zapad, završivši u Sijetlu, u ono vreme centru za obradu sirovog drveta.

Na kraju se Fridrih obogatio na zlatnoj groznici. Ne zato što je i sam pošao za zlatom — to je bilo rezervisano za naivčine — već zato što je, rečima porodičnog biografa Trampovih Gvende Bler, on "kopao kopače". Tragačima koji su putovali na sever bili su potrebni hrana, piće i društvo. Na Stazi mrtvih konja, gde su masovno umirali konji (otud ime), dok su muškarci uprkos teškim preprekama hrabro grabili napred, Fridrih Tramp je podigao restoran pod šatrom i preprodavao mrtve konje nazad ljudima u obliku hamburgera. U Benetu i tada Vajthorsu, glavnom gradu Jukona, držao je hotele koji su servirali hranu i služili kao javne kuće, a ljudi su ga plaćali i u zlatnoj prašini ako su morali. Jelovnici su odavali auru trampovske pompeznosti — u ponudi su bile guske, losovi i labudovi, baš kao i sveže voće, do kog je u to vreme bilo teško doći.

Tu sposobnost da uspe na ivici zakona u teška vremena nešto je što je posedovao i Fridrihov sin Fred. Život za ovu dvojicu muškaraca bio je konstantno laktanje u teškim uslovima, darvinovska borba da se preživi i napreduje. Američki san bio je nešto što ste ostvarivali stalno se boreći, iskušavajući i prekoračujući granice. "Očaj je teritorija koju oni nasleđuju i nastanjuju", rekao je za ovu porodicu, od dede do unuka, pokojni veliki novinar Vejn Baret. "Mračna vremena su vremena velikih šansi za ljude koji delaju iz prikrajka."

Tokom Velike krize i nakon Drugog svetskog rata, kad je nastala očajnička potreba da se obezbedi smeštaj za vojnike povratnike, Fred Tramp je izgradio moćnu imperiju nekretnina uz pomoć dotacija države i veza u vladi. Baš kao što Fridrih nije bio tek tamo neka naivčina od kopača koja sanja da pronađe zlato u reci, tako ni njegov sin nije bio tek tamo neka naivčina od državnog službenika koja uredno odlazi na posao u slavnoj eri američke birokratije. "Velika je ironija", rekao je Baret, "da je Imperija Trampovih, na način na koji je izgrađena tridesetih, bila posledica velike liberalne politike. On je prvobitni državni kapitalista, koji muze svaki dolar koji može, sve preko političkih veza."

Donald Tramp je preuzeo porodični posao već sa 25 godina. Učio je od Freda odmalena i, iako njegov prelazak preko mosta iz Bruklina u Kvins, u svet "starog novca" nekretnina na Menhetnu, nije nešto što bi njegov otac uradio, Donald je iskoristio Fredov novac i političke veze da postigne svoje ključne rane poslovne uspehe.

On je zapazio, baš kao i njegov otac i njegov deda, priliku koja se krila u korovu. Menhetn sedamdesetih nije se mnogo razlikovao od Divljeg zapada sa kojim su Fridrih i Fred imali posla — "centar grada nije se smatrao previše atraktivnim", kako je to Donald formulisao u intervjuu iz 1980. godine. Dok su scene hip-hopa i panka cvetale, imućni stanari odlazili su u gomilama. Tramp je video priliku u bagatelnim cenama uz vladinu pomoć.

"Centar grada vidim kao talas budućnosti", rekao je on, a tako je i bilo, kad su umetnike i radničku klasu oterale cene koje su u međuvremenu skočile u nebesa. U neobjavljenim memoarima koje mi je pokazao njegov saradnik, pokojni veliki agent za nekretnine Ned Ajhler napisao je da ga je u to vreme mladi Donald podsećao na nekog lika iz francuskih romana iz 19. veka koji stiže iz provincije da osvoji Pariz. Njegova ambicija nije poznavala granice.

Tramp se uhvatio u koštac sa Menhetnom uz pomoć još jednog nemilosrdnog autsajdera koji je postao vrhunski insajder, Roja Kona. Slavni advokat — čiji je mentor bio Džo Makarti, ozloglašeni lovac na komuniste, i koji je bio pravni zastupnik svih pet njujorških porodica koje su se bavile organizovanim kriminalom — branio je Trampove prilikom tužbe za rasnu diskriminaciju koju je protiv njih podnelo Ministarstvo pravde 1973. godine.

Trampovi su pristali na pogodbu posle dve godine pravne borbe, a Kon je nakon toga ostao deo tima, postavši Donaldov mentor. "Sedeo bih na ručku sa Rojem Konom osećajući se kao da sam u društvu Sotone lično", prisetio se Vejn Baret, koji je Kona opisao kao najvažniji uticaj u Trampovom životu, ako izuzmemo njegovog oca Freda. "Jeo je rukama, bio je gej, ali niste mogli da nađete više anti-gej nastrojenu osobu u celom Njujorku… imao je žabe po čitavoj kući u Grinič Vilidžu!"

Dok je Donald bio u usponu, njegov stariji brat Fredi se mučio. Ne pokazavši umešnost u porodičnom poslu, Fredi je postao uspešan pilot. Ali kao što mi je njegova prijateljica Anamarija Forsijer rekla: "Za Freda Starijeg i Donalda, on je bio samo precenjeni šofer autobusa." Forsijer je sa neverovatnom naklonošću govorila o svom izgubljenom prijatelju, čija je priča, rekla je ona, "više nego tragična", i koji se, smatra ona, u velikoj meri mučio sa pritiskom porodice koji je osećao.

Alkohol je zgrabio Fredija Trampa u svoje čeljusti i on je umro 1981. godine. Donald, koji je voleo svog brata, rekao je za njega da je imao "užasnu ličnost", da je bio dobronameran, otvoren i brižan čovek koga su uništile upravo te njegove osobine, jer nije mogao da se probije na njujorškoj sceni nekretnina, gde plivaju "neke od najvećih ajkula na svetu".

Kao i mnogi Amerikanci, Tramp očigledno veruje da se ljudi dele na pobednike i gubitnike, ali to je etos koji je njemu posebno važan. On navodno smatra da može da nastavi, u 70. godini, da ne vežba i da manje ili više jede šta god mu padne na pamet, i to sve zbog njegovih jakih gena. Izjavio je da veruje kako su neki ljudi rođeni da uspeju. Ili si obeležen kao pobednik ili nisi. Ili si Amerikanac ili si autsajder, ili si za nas ili si protiv nas. Da li vas onda čudi što je to uverenje dovelo, u prvih mesec dana njegovog predsedničkog mandata, do donošenja odluka koje su kritikovane zbog svoje svireposti?

Na mitingu u Grend Rapidsu, u Mičigenu, krajem 2015. godine, Tramp je pred svojom publikom izjavio da je američki san mrtav. On je svojim pristalicama obećao da će ga povratiti, ali postoje i neke neprijatne istine koje on često odbija da prihvati. Prvo, mnoga radna mesta koja su njegovi sledbenici nekad imali neće se više vratiti, šta god on uradio. Drugo, američki san one vrste koji je izdigao Trampovu porodicu na vrh zasnovan je na nekoj vrsti socijalnog darvinizma. Kopači zlata kojima je Fridrih Tramp prodavao labudove za večeru uglavnom se nisu obogatili — završili su bez prebijene pare ili mrtvi. Pitanje je da li će kao predsednik Donald pomagati toj vrsti "gubitnika" ili će voditi državu samo za pobednike?

Pratite Oskara Riketa na Tviteru.

Foto Sonia Moskowitz/Getty Images

Još na VICE.com

Kako je Tramp američku politiku približio srpskoj

Bili smo u rodnom gradu Melanije Tramp i jeli đakonije napravljene u njenu čast

I oni se zovu Donald Tramp

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu