Prošle godine smo poslali jednog našeg novinara na prvi sajam elektronskih cigareta u Velikoj Britaniji. Ove godine, kako ovaj sajam postaje sve veći, poslali smo još jednog novinara, da proveri kako ide.Dragi čitaoci, moram nešto da vam priznam pre nego što zajedno krenemo na ovo putovanje, i to je nešto što nijedan novinar nikada ne bi trebalo da prizna: neznanje. Pre nego što sam u petak otišao na Sajam elektronskih cigareta (drugi deo) u Nacionalnom izložbenom centru (NEC) u Birmingemu, nisam imao pojma koliko su one veliki posao. Nisam znao da ovde u UK postoji toliko domaćih firmi, prozivođača e-tečnosti, trgovaca elektronskim cigaretama na veliko, blesavih aroma, i tvrdokornih obožavatelja elektronskih cigareta. Bio sam preneražen.
Reklame
Ali to nije jedino što sam naučio dok sam udisao, ni manje ni više, 60 različitih aroma od kojih mi je bilo muka. Takođe sam naučio i važnu lekciju o prihvatanju, humanosti i trovanju nikotinom.
Dozvolite da prvo iznesem jednu neprijatnu istinu: pušenje elektronskih cigareta nije kul. Iako na milion različitih načina pokušavaju da ga predstave kao da je kul, nije. To je uvrnuto, jer pušenje je kul, zar ne? Namrgođeni Džon Vejn koji dobija rak izgleda sjajno. Namrgođeni Džon Vejn koji pućka atomizator sa jednim kalemom i ukusom jabuke je… malo jadan. Ljudi sa Menhetna ne bi bili isti da je Don Drejper sedeo u svojoj kancelariji i pućkao dim sa ukusom mafina sa borovnicama.Ali mislim da ljudima pušenje elektronskih cigareta nije kul prvenstveno zato što su ljudi koji to rade debili. Zaista je lako steći ovakvo mišljenje; nešto kod pušenja elektronskih cigareta čini da oni koji to rade deluju kao egzibicionisti. Gusti oblaci pare koji dolaze iz kancelarija onih koji puše elektronske cigarete deluje kao puvanje. Kao da govori, „Koliko ovog gustog dima može da mi stane u glavu? Kul, zar ne"?Nažalost, odgovor je: ne.
Kada sam stigao u NEC, ispred glavnog ulaza na sajam me je dočekala izmaglica. Pušenje elektronskih cigareta je očigledno već poodmaklo – toliko da se prelilo na ulicu, na svetlost divnog prolećnog dana. Magla nije bila gusta kao testo, para nije dim, da se u vazduhu zadrži neko duže vreme – ali je trajala dovoljno da mi se učini da su mi se naočari malo isprljale.
Reklame
Ispostavilo se da je dan kada sam ja došao bio prodajni dan, uglavnom za poslovne ljude, da se upoznaju i razmene mejlove, i slično.
Tezga ovog tipa mi je možda omiljena – samo gomila staklenih vitrina sa istaknutim cenama. Na prvi pogled, pomislio sam da on jednostavno nije skapirao, ili da su ga opelješili, ali onda sam shvatio da prodaje staklene vitrine. Sedeo je zavaljen pored njih, i bolelo ga je dupe za sve, a ludilo koje se dešavalo oko njega ga je više zbunjivalo, nego što ga je zabavljalo.
A meni je bilo ludilo. Kao što sam rekao, nisam baš imao pojma da je pušenje tih elektronskih cigareta postalo toliko rasprostranjeno. Neki od štandova su bili zapanjujući: na njima su se nalazile džinovske gomile elektronskih cigareta, i kompanije su očigledno želele da impresioniraju posetioce.Moje jedino iskustvo sa normalizacijom ovog fenomena sam doživeo u jednom ili dva kafića gde se puše elektronske cigarete, na par glavnih ulica, koji su radnim danima uglavnom bili prazni. Ali ipak, tamo je bilo sasvim jasno da je pušenje elektronskih cigareta velika jebena stvar, naročito za one koje u njemu uživaju.
Probao sam par aroma, šetajući od štanda do štanda. Nisam redovan pušač, pa mi je udisanje vrele pare svakih pet minuta veoma brzo dojadilo. Takođe me je pomalo zbunjivao širok izbor dostupnih aroma. Sve je bilo slatko. Krofne, kolači, pinja kolada, maline i banane, i svi ukusi su bili složene mešavine. Prepoznati šta tečnost tačno sadrži je bilo pravo takmičenje. Jedan od prodavaca mi je rekao da je glavni razlog za to što su sve arome tako slatke taj što na tom tržištu prednjači Amerika, a svi znamo šta oni vole da rade sa svojim „slatkištima". Mada, većina njih ima istu bazičnu aromu koja je neprijatna.
Reklame
Ovaj, sa ukusom mleka, bio je jebeno odvratan.
Jedna ekipa koja želi da preokrene taj trend su Vampire Vape, britanska kompanija koja proizvodi i distribuiše e-tečnosti i opremu. Imaju e-tečnost koja se zove „Zora", koja ima veoma blagu aromu, i zbog koje se nisam osećao kao da su me posuli kofom istopljenih karamela. I njihovi zaposleni su bili apsolutno divni, i oči bi im se zacaklile kada bi probao njihov prozivod i pokušao da pogodiš šta se sve nalazi u smeši koju su smućkali.
Pričajte o onima koji puše elektronske cigarete šta god hoćete, ali ne možete da im poreknete entuzijazam. Iako su mi mnogi ljudi na sajmu rekli da su počeli da puše elektronske cigarete da bi prestali da puše duvan – što im je spasilo život, kao što su neki rekli neki do njih – veoma je jasno da je stvar mnogo dublja od toga. To je hobi, isto kao i sklapanje modela aviona, upravljanje dronovima, ili golubarstvo. I što se tiče hobija, a i zajednice, mogli bi da prođete i mnogo gore. Svi prisutni su bili divni, i bilo mi je krivo što sam mislio da će svi oni biti samo gomila jebenih gubitnika.
Naravno, bilo je par neukusnih dešavanja. Izbor za „Mis elektronske cigarete" je nešto zbog čega je više žena na sajmu negodovalo, i delovalo je nepotrebno na tako nediskriminišućem događaju.
Ne verujem da ću u neko skorije vreme početi da pušim elektronske cigarete. Iako su mi se dopali atmosfera i ljudi na Sajmu elektronskih cigareta 2016, ne mogu baš da trpim da mi se nozdrve ovlaže svaki put kada izdahnem na njih, a ne sviđa mi se ni to što nema više aroma za odrasle. Ali želim im svu sreću.
O da, trikovi pušenja elektronskih cigareta. Ima ih svega par, i uglavnom se svode na pravljenje kolutova od pare, i ispuštanje što više pare, kao da odbijaš udvaranje nekog štrebera na proslavi mature. Mogao bih i da živim s tim, i bez toga. Bez, najverovatnije.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu