​Ovako funkcionišu sekte i kultovi

Sekte će uvek vezivati za velika imena. Dejvid Koreš, Džim Džons, Čarli Menson — momke koje stalno viđate u pola Netfliksovog kataloga dokumentarnih filmova kao da su jedine megalomanske sociopate koje su ikad živele u utvrđenom kompleksu. Ali postoji još gomila drugih, skromnijih grupa koje rade na tome da pridobiju ljude i obrlate ih tako da im uzmu sve što imaju.

Ijan Hauvort, bivši član sekte, vodi britanski Informacioni centar za kultove još od 1987. godine. On i njegov tim pružaju informacije, savete i pomoć onima koji žele da napuste kult, onima koji su ga već napustili, kao i zabrinutim prijateljima i porodicama. Nedavno sam se našao sa njim da steknem uvid u to kako funkcioniše jedna savremena sekta.

VICE: Zdravo, Ijane. Kako si na kraju i sâm dospeo u kult?

Ijan Hauvort: Jednog dana sam bio u kupovini u Torontu i sreo sam ženu koja me je pitala da li bih joj pomogao u sprovođenju ankete. Pristao sam. Potom mi je rekla da bi me verovatno zanimalo da se pridružim udruženju zajednice koje predstavlja rekavši: "Nije li vreme da razmisliš o tome da vratiš nešto svojoj zajednici umesto što stalno uzimaš nešto od nje kao većina ljudi?" Sastanak grupe sastojao sa od predavanja, posle čega je usledila pauza za kafu, pa prikazivanje filma. Kad je proglašena pauza, ljudi su počeli da ulaze u prostoriju sa raznom hranom. Platio sam pristup od 1,50 dolara tako da sam smatrao da će mi se to isplatiti.

Potom sam odlučio da izađem na puš-pauzu, a neko mi je užurbano prišao i rekao: "Oh, nismo znali da pušiš. Možeš da pušiš tu napolju, ali da li si nekad razmišljao o odvikavanju?" Negde mesec dana pre toga, lekar mi je saopštio da ću verovatno umreti sa 40 ako ne ostavim cigarete, tako da je ta osoba potrefila šta je ono što me najviše zanima. Kurs je trajao četiri dana i garantovali su uspeh. Na kraju kursa, dao sam im sav novac koji sam imao, odlučio da posvetim čitav svoj život njima i dao otkaz na poslu.

To je baš bilo brzo. Kako si ih na kraju napustio?

Postao sam potpuno druga osoba, ali, naravno, tada to nisam znao. Moji prijatelji su znali, moj cimer je znao. Ljudi su me se plašili, ljudi su me sažaljevali, ljudi su osećali čitav dijapazon emocija ali nisu znali šta da urade. Kolege na poslu bile su šokirane da sam uručio otkaz zato što mi je baš dobro išlo. Dok sam radio poslednjih mesec dana, dotična grupa [ PSI Mind Development Institution — danas nepostojeća] bila je razotkrivena u medijima. Još nisam bio programiran protiv medija, tako da sam bio otvoren prema prilivu vesti. To je reaktiviralo moj kritički um i uspeo sam da im se oduprem. Potom sam 11 mesec prolazio kroz prilično tešku krizu odvikavanja.

Misliš li da je inteligentne, obrazovane ljude lakše regrutovati nego nesrećne ljude ili one koji se smatraju nestabilnima?

Ta ideja o nezadovoljnim ljudima je večiti mit. Ljudi žele da misle da je tako zato što odbijaju da dožive sebe kao "podložne". Ne koristim reč "podložan" veoma često, ali usudio bih se da tvrdim da smo svi podložni tehnikama koje koriste ove grupe. Pokojni doktor Džon Dž. Klark, koga često citiram, govorio je da su najbezbedniji ljudi mentalno oboleli. Najlakše je regrutovati ljude sa budnim, znatiželjnim umovima koji sa drugim ljudima žele da raspravljaju o raznim temama. Uzmite ljude snažne volje i stabilnog uma, stavite ih u sektaško okruženje i korišćene tehnike će slomiti dotičnu osobu veoma, veoma brzo. Što je um pametniji i zdraviji, to ga je brže i lakše kontrolisati. To vam je samo još jedna od tragičnih realnosti.

Šta si otkrio da su primarni motivi za pripremanje i regrutovanje ljudi u sekte?

Zajednički sadržaoci su ljudi i novac. Neki samo uživaju u moći koju steknu nad masom ljudi; drugi žele, od samog starta, da izvuku finansijsku korist i nagomilaju veliko bogatstvo; treći možda imaju ambicije da osvoje svet. A imate i one koji stvarno veruju da su Bog ili nekakvo božanstvo. Mislim da su takvi prilično često mentalno oboleli, tako da postoji veliki broj raznih lidera i oni najverovatnije imaju različite motivacije. Ali, ponavljam zajednički sadržalac su ljudi i novac.

Procenjuješ da trenutno postoji između 500 i 1.000 sekti u Velikoj Britaniji. Je li njihov broj u porastu?

Jeste. Ako nekog regrutuju u kult, te osobe će — između ostalog — biti na terenu i regrutovati druge. Formalno ili neformalno, slušaće uputstva grupe kako to da rade. Ili će prosto to raditi zato što su radikalizovani, ushićeni, hvale svoju organizaciju na sav glas i jedva čekaju da regrutuju druge. I tako, kako svaka osoba bude regrutovala druge, imaćete eksponencijalni rast te organizacije — i sve to važi za sve ostale. Potom će u nekim grupama uslediti borba za moć i raskoli. A imate i druge grupe, iz različitih delova sveta, koje otvaraju ogranke u Velikoj Britaniji, tako da je to fenomen u porastu.

Da li se nekad infiltrirate na sastanke sekti da biste došli do informacija?

Ne, to bi bilo glupo. Nikad ne bismo preporučili odlaske na sastanke koje drže sekte zato što tehnike koje koriste funkcionišu na svakome, pa čak i na meni.

Šta obično podstakne pripadnika da poželi da napusti sektu i potraži pomoć od vas?

Zato što sekte koriste tehnike kontrole uma da bi regrutovale članove, um pojedinca kontroliše grupa. Osoba stoga više nema kontrolu nad sobom ili normalne procese mišljenja; oni su narušeni i osoba više nije u stanju da kritički procenjuje stvari. Postanete neko drugi. Uobičajeno je da neko reaktivira kritički um pripadnika kulta. To može biti nešto što ste videli ili čuli unutar grupe a nije trebalo da vidite i čujete; to može biti nešto što vam je neko — dok ste na terenu u misiji regrutovanja ili sakupljanja sredstava — rekao. Ako ste programirani da se postavite tako da su ljudi zli i neprijateljski raspoloženi prema vama, a oni su u stvari ljubazni i prijatni u obraćanju, to će uzdrmati same temelje programiranja.

U tom periodu, koliko su kultovi aktivni u pokušaju da primoraju članove da se vrate?

Sve zavisi. Kad ste svesni kako je biti u kultu, onda znate da ste tamo programirani da mislite kako je ta grupa sve i svja, i da će se svako ko napusti grupu naći u strašnim mukama. Dakle, shvatili biste, kao član sekte, da je korisno pokušati kontaktirati bivšeg člana i povratiti ga. Nije neuobičajeno da oni aktivno jure nekog svog bivšeg člana.

§

Jesu li ove tehnike uvek psihološke ili si doživeo i slučajeve nasilja i fizičkih pretnji?

Imao sam posla sa ljudima koji su izašli iz kultova i stradali. Bio je jedan slučaj koji je trebalo da završi na sudu — vlada je istraživala jednu konkretnu grupu i razmišljala o tome da joj ukine povlašćeni status — ali je ključni svedok, bivši član te grupe, pronađen kako visi sa ulične svetiljke. Neki kažu da je ubijen, drugi kažu da se ubio. Ne znam.

Tip sa kojim sam pričao u Kanadi pobegao je iz jedne organizacije i bio prilično potresen zbog svega. Obično pričam sa ljudima isključivo preko telefona, ali ponudio sam mu da se nađemo uživo. Išao je na fakultet i imao je mnogo toga da radi zato što su počinjali ispitni rokovi, a ja sam mu rekao: "Smem li da zadužim nekoga da te zove jednom ili dvaput nedeljno dok daješ ispite, samo da znamo da si dobro?" On je pristao, i tako je i bilo.

Posle ispitnog roka, pronađen je sa grkljanom prerezanim od uva do uva, i ponovo, neki su govorili da je ubijen, drugi su tvrdili da se ubio. Policija je smrt proglasila samoubistvom. Njegova porodica je tvrdila da je ubistvo. Reći ćete, naravno da je porodica tako mislila, ali njegov otac je bio lekar i rekao je da nije bilo dovoljno krvi na mestu gde su ga našli da bi bilo samoubistvo.

Ako je broj sekti u Velikoj Britaniji u porastu, šta može da se uradi da se to zaustavi? Kakve preventivne mere mogu da se primene?

Što pre vlada shvati šta je suština sekti, shvatiće koliko toga još može da se uradi u borbi protiv terorizma. Ne samo protiv terorističkih grupa koje rade u inostranstvu, već i onih koje radikalizuju ljude u ovoj zemlji. Ako počnemo da uviđamo šta su sekte zapravo i primenimo to u ovoj oblasti, možda ćemo biti mnogo efikasniji u pomaganju ljudima koji žele da dođu u ovu zemlju iz Sirije, ili odakle god već, vrate se u normalan život i budu sjajan izvor informacija.

Bivši pripadnici kultova su sjajan izvor informacija. Ljudi koje zarobe kao ekstremiste mogu takođe da se vrate u realnost, tako da na tom polju može mnogo toga da se uradi. Mislim da mnogo treba da se uradi na edukaciji javnosti u ovoj oblasti, ali sve počinje sa vladom koja mora da prihvati šta se dešava. Mislim da treba da postoji neki opšti obrazovni program koji bi pomogao britanskom društvu da postane svesno kako kultovi operišu, na šta da se pazi i, stoga, šta da se izbegava, i kako da se pomogne sadašnjim i bivšim pripadnicima sekti da se vrate u normalan život.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu