Saudijke se prvi put kandiduju i glasaju na izborima

Saudijke na konferenciji u Rijadu. Foto Jordan Pix/ GETTY IMAGES

Dok se Saudijke pripremaju za prvo učešće na izborima, razgovarali smo za kantidatkinjama i glasačicama o ovom prelomnom događaju.

Za žene poput doktorke Haife al-Hababi, kandidovanje na lokalnim izborima u Saudijskog Arabiji u subotu je prelomni trenutak u životu. Ovo su prvi izbori u istoriji kraljevstva na kojima žene mogu da se kandiduju i glasaju. Ona je jedna od skoro hijadu žena koje se takmiče protiv 5,938 muškaraca za 2,010 mesta Saveta. "Da budem iskrena, nisam verovala da će se ovako nešto desiti", rekla je Al-Hababi za Broadley. "Osećam se sjajno: stvaram istoriju."

Sa još 1,050 poslanika koje sam kralj imenuje, među kojima nema mesta za žene, Savet je jedina izborna institucija vlasti u zemlji. Ovo su treći izbori u modernoj istoriji zemlje, od 2005. godine - prethodna dva puta su samo muškarci mogli da učestvuju - i mnogi ih smatraju kao mali, ali značajan korak ka mogućnosti da žene imaju jednaku ulogu u društvu koje baš nije poznato po emancipaciji žena.

I pored ovog kulturnog zaokreta, žene koje učestvuju na izborima čeka velika borba. U skladu sa strogom politikom rodne segregacije u kraljevstvu, one ne mogu da se obrate direktno muškim glasačima i moraju da govore iza paravana. U pokušaju da se uspostavi nekakva jednakost u kampanji, izborna komisija je zabranila i ženskim i muškim kandidatima da pokazuju lice na promotivnim flajerima, bilbordima i društvenim mrežama. Takođe im nije dozvoljeno da se pojavljuju na televiziji i šalju poruke direktno glasačima preko najpoznatije drušvene mreže u zemlji, WhatsApp.

Ali izbori na kojima se kandidati ne vide, ali se čuju, odgovara Al-Hababi, prvoj ženi koja se takmiči za mandat u jednoj od opština u prestonici kraljevstva, Rijadu. U trci je sa još 46 kandidata i kaže da pravila nude mogućnost budućim poslanicima da se usredsrede na politiku, a sprečavaju ih da u prvi plan stavljaju svoju veru iskazanu i dugačkim bradama. "Ranije su ljudi ocenjivali kandidate na osnovu njihovih brada, ne uzimajući u obzir njihove stavove ili planove", kaže ona. "Rodna razdvojenost ne izgleda onako kako zvuči."

Profesorki koja predaje arhitekturu i urbani dizajn na ženskom delu Univerziteta princa sultana, predlozi za promene su duboko ukorenjeni u njenoj praksi. "Ženama arhitektama nije potreban aktivizam da bi umanjile zagađenje", kaže. "Moji planovi su da ponudimo praktična rešenja za smanjenje saobraćaja, osmislimo ekološke platforme za recikliranje i pokušamo da uključimo više žena u ovakve aktivnosti poput urbanog planiranja. Kandidovala sam se da bih dala primer mojim studentkinjama da i one to mogu da učine."

Ovo su, takođe, prvi izbori na kojima je ženama dozvoljeno glasanje. Sa oko 130,000žena registrovanih da glasaju , kao i 1.35 miliona muškaraca, kandidatkinjama nije garantovana podrška žena. "I kada su izbori i posao u pitanju, važna mi je ličnost i kvalifikacije kandidata bez obzira na rod", kaže Maha Nor Elahi, blogerka i profesorka engleskog na Univerzitetu Džeda Dar al-Hekma. Ona dodaje i da "rod nema nikakvog uticaja na moje glasanje, kao što ga nema na moje druge izbore."

Odluka iz 2011. godine koja omogućava ženama da učestvuju na izborima smatra se zaostavštinom pokojnog kralja Abdule koji je pre smrti u januaru ove godine, imenovao 30 žena u Vrhovno savetodavno veće, Šura. Žene su takođe dobile dozvolu da se bave pravom, a radno zakonodavstvo je promenjeno da bi se ženama omogućilo da rade kao prodavačice u radnjama koje prodaju rublje i garderobu za žene. Vlasti su počele i da izdaju lične karte ženama.

I pored ovih promena, koje su pozdravile žene poput šefice Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, kralj je i smenio zamenicu ministra obrazovanja Norahu al-Faiz, najmoćniju političarku u zemlji. Žene i dalje moraju da nose hidžab i potrebna im je dozvola "staratelja" - očeva, muževa ili braće - da bi putovale.

Ograničenja poput ovih su naterale dugogodišnju feministkinju Azizu al-Jusef da ostane po strani od čitavog procesa. "Bojkotujem izbore jer su oni samo iluzija koja treba da pokaže kako žene imaju prava u Saudijskoj Arabiji", izjavila je zaNPR. Ona se čak nije ni registrovala za glasanje.

Nije nimalo iznenađujuće što izborna kampanja nije prošla glatko; neke kandidatkinje su suspendovane par dana po početku dvonedeljne izborne kampanje. Međutim, iznenađuje što su zvaničnici sredinom ove nedelje povukli zabranu učestovavanja na izborima aktivistkinji i kandidatkinji Luhain Hatloul, koja je stekla slavu prošle godine posle brojnih hapšenja zato što je na internetu prenosila uživo kako vozi kola, u inat zabrani vožnje ženama u kraljevstvu. "Moja žalba je prihvaćena, ponovo sam na listi kandidata, ponovo sam u igri", napisala je u tvitu, postujući snimak njenog dokumenta.

Još uvek nije jasno da li će zabrana biti uklonjena i za kandidature još dve kandidatkinje. Ali glasači poput Nor Elahi kažu da su stavovi ovakvih aktivistkinja ključ za borbu protiv korupcije u zemlji. "Vlasti znaju kada i koga da ućutkaju pre nego što sve izmakne kontroli, ali naravno da su aktivistički glasovi neophodni", kaže ona. "Mislim da buduće političarke moraju da ukazuju na koren samog problema: diktatorski sistemi koji upravljaju arapskim svetom." Puno je glasova koji pozivaju za drastične reforme u drugim oblastima, ali sam sigurna da se vlast neće promeniti samo zbog njih."

Ipak, svi ovi izazovi nisu sprečili Al-Habibi da se kandiduje. "Živim u Rijadu dve i po godine i radila sam na različitim poslovima, sve sama. Nikada mi nije traženo da dovedem supruga ili muža da tražim dozvolu da nešto uradim."

"Ne zaboravimo da smo još uvek mlada zemlja, samo 85 godina postojimo, tako da su ovo samo prvi koraci. Da ste me pre 11 godina pitali, žalila bih se na sve, ali smo sada krenuli na put. I to je deo promena", kaže ona.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu