Hipnoza, još jedna partija i neograničena zabava: vodič za Indie igre

Nalazim se u gradu prepunom oblakodera, početkom 1992. godine. Noć je, ali je sunce i dalje iznad mene. Na jednom od zgrada, vidim gorilu. I ja sam gorila. U stvari piksel koji bi trebalo da je predstavlja. Ukucavam ugao i brzinu kojom želim da frljnem bananu i pogodim mog rivala sa druge strane grada. I tako iznova i iznova i iznova. Gorilla.bas sam ukucavao po komandnim linijama Qbasica do iznemoglosti na prvom kompjuteru koji je ćale uneo u kuću. Sve dok jednog dana nije doneo Lemingse. Nije bilo pompezne grafike, niti bilo čega vizuelno atraktivnog što bi te zalepilo za stolicu računara, već samo ideja. Samo daj još, daj još, daj još…

Negde sredinom prošle decenije, entuzijazam za igrama mi je značajno opao. Hiperprodukcija, nedostatak kreativnosti, generičke priče i nedostatak euforije koji mi se javljao svih prethodnih godina naterao me je da ostanem veran izuzetno malom broju naslova poput GTA, PES, Heroes 3, Football Manager (čije ime Championship manager nikada nisam prežalio)… AAA naslovi su potpuno prestali da me interesuju (mislim da je GTA IV poslednja igra kojoj sam se iskreno radovao), praktično nisu imali nijedan element koji je mogao da me zadrži uz monitor. U tom periodu, iako nisam bio svestan njih, osim možda New Star Soccera koji mi je okinuo flešbek na SWOS, počele su da se pojavljuju takozvane Indie igre .

A onda se 2009. pojavio Braid za PC. Puzzle platformica u kojoj glavni protagonista Tim pokušava da spasi princezu od čudovišta. Zvuči poznato? Osim što je toliko mind blowing da vas Tim konstantno tera da postavljate sebi ozbiljna filozofska pitanja dok ih igrate. Kreator igre Džonahan Blou je, zapravo, kroz nju iskazao ličnu kritiku tadašnjih trendova u razvoju igara i ceo trogodišnji projekat finansirao svojim novcem. Usledio je potpuni bum Indie pokreta, a mali razvojni timovi prepuni gikova nostalgičnih za dobrim starim vremenima, počeli su da koriste Kickstarter u nameri da njihove ideje nekako vide svetlost dana. Gejmeri su to prepoznali i sama mogućnost da utiču na bilo koji način u razvoju igre bila je pokretač mnogih da ulože novac u građenje naslova koji bi im pomogao da zadovolje sopstvene gejming potrebe.

U međuvremenu, Indie pokret je toliko napredovao, da je sada već postao malo i pomodarski, jer su i najveći proizvođači igara prepoznali koliki uticaj imaju na sadašnju gejming industriju (Minecraft je tipičan primer) zbog čega je došlo do određene poplave nekvalitetnih naslova. Na kraju krajeva, uvek možete vašeg klinju odvojiti od najnovijeg AAA naslova i pokazati mu kako je to nekada približno izgledalo. Ili makar da mu objasnite da je Minecraft u početku bio delo jednog kreativnog uma.

Ovaj manji vodič za Indie igre, u koji će vas uputiti četvorica old skul gejmera koji me nikada do sada nisu razočarali u preporuci, sigurno će vam pomoći da pronađete onu istinski iskrenu radost kao kada ste otkrivali sva ona ostvarenja tokom devedesetih i početkom ovog veka. Postavio sam im šest pitanja koja će vas uputiti u pronalazak davno izgubljene vere u bolje gejmersko sutra. U kvest za izvorom repetitivne hipnotičke zabave.

Shw

1. Zašto igraš indie igre?

Prvo, što su pojedine male, jeftine indie igre jedine koje mogu da me vrate u svojevrsno hipnotičko stanje koje vezujem za svoje mlađe gejming dane (govorimo o periodu pre 20-25 godina). Zato što na indie sceni ima mnogo kreativnijih proizvoda i mnogo više novih ideja nego u visokobudžetnoj produkciji. Treće, zato što me manje "drže za ruku", ne vređaju mi inteligenciju, samim tim je svako postignuće u njima lepša nagrada. Četvrto, zbog godina, porodice i posla imam manje vremena za igranje, a većina indie igara (bar one koje ja igram) se može konzumirati relativno dozirano.

2. Zbog čega misliš da su indie igre toliko popularne i da li posle njih možeš da se vratiš na visokobudžetna ostvarenja?

To su odvojena pitanja. Indie igre su sada postale pomalo hipsteraj. Pre pet-deset godina su sa scene i malih festivala i game jamova izlazili istinski biseri, koji su sa pravom stekli kultni status, a onda su se raširili po gejming svetu.

Međutim, sada je i na indie sceni osetna hiperprodukcija i ljudi stalno pokušavaju da prodaju bukvalno jedan "gimmick" bez pravog pakovanja. I blagoslov i kletva za scenu je to što su sceni u poslednjih nekoliko godina otvorena velika vrata preko Steama i drugih kanala digitalne distribucije, društvene mreže imaju mnogo veći "dohvat", a zajedno sa Kickstarterom predstavljaju platforme na kojima se prikupljaju i novac i publika.

To znači da ceo taj indie trip polako liči na AAA, pre svega zato što je i tu počeo da se vrti ne toliko vrtoglav, ali veliki novac. Tom hipsterajskom momentu ide u prilog i to što je sada "kul" napraviti igru sa 16bitnom grafikom, iako recimo takav dizajnerski izbor nije opravdan mehanikom ili slično.

Odgovor na drugi deo pitanja je "da". Igram i visokobudžetna ostvarenja, ali sve ređe, jer nemam živaca i nisam popustljiv na propuste kao ranije, a kvalitet je u drastičnom padu. Slično kao i u Holivudu.

3. Koja je najbolja indie igra za tebe i zašto?

Najbolja indie igra koju sam ja ikada igrao je Hotline Miami, zato što je sposobna da indukuje pomenuto hipnotičko stanje. Zašto je sposobna? Zato što je odziv komandi perfektan i zato što su grafika (koja je za neke grozna), muzika (možda je i ona grozna), pa i sama priča (na drugi način grozna), uklopljene na perfektan način.

4. Koja su kultna ostvarenja koja bi svaki indie početnik trebalo da odigra?

Na prvu loptu, nisu mi sve omiljene ali se moraju odigrati - Hotline Miami, VVVVVV, Papers Please, Braid, Kentucky Route Zero, Canabalt i Bastion.

U poslednjih nekoliko dana mi vreme zaokuplja sjajni Downwell pa istog preporučujem.

5. Koja indie igra za tebe ima najbolju priču?

Kentucky Route Zero.

6. Koja indie igra za tebe ima najbolju muziku?

Hotline Miami i VVVVVV.

_________________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o pronalazačima iz Srbije

_________________________________________________________________________

Kruko

1. Zašto igraš indie igre?

Zato što su proizvod malih razvojnih timova kojima su prioritet ideja i sadržaj, a ne test novog directX-a (čast izuzecima). Poređenje je slično holivudskim bioskopskim ostvarenjima sa filmovima nezavisne produkcije, prvi su interesantni za pogledati jednom, ali bih se uvek vratio onom drugom.

2. Zbog čega misliš da su indie igre toliko popularne i da li posle njih možeš da se vratiš na visokobudžetna ostvarenja?

Kada su se pojavili prvi specijalizovani sajtovi za indie scenu (ima tome skoro 10 godina), postojalo je vrlo malo interesovanje za taj tip video igara, uglavnom od strane entuzijasta koji su dovoljno stari da se sećaju da je osam bita boja dovoljno da se dobro zabaviš. Pretpostavljam da je u periodu do danas došlo do prezasićenja AAA naslovima, a napredak na polju grafike je dovoljno usporio da je recikliranje istih ideja sa neznatno boljom grafikom postalo dosadno, te su se ljudi okrenuli osnovnim vrednostima na kojima je originalno i zasnovana industrija video igara.

Naravno da mogu da se vratim AAA naslovima, daleko od toga da su sva visokobudžetna ostvarenja loša.

3. Koja je najbolja indie igra za tebe i zašto?

Teško je izdvojiti, ali recimo da je najveći utisak na mene svojevremeno ostavio Crimsonland. 2004. godine su se na tržištu igara pojavili GTA San Adreas, WoW, Simsi 2, Half Life 2, Doom 3, sjajne igre koje su do maksimuma koristile kreativni i tada raspoloživi tehnološki potencijal. Ono u čemu se Crimsonland izdvojio je ta predivna repetativnost koja nikad ne dosadi (sindrom "još jedne partije"), 2D grafika, kratki i brzi nivoi i osećaj povratku nečemu iz detinjstva, samo boljem, sa kojim ne može da se poredi nijedan od navedenih blokbastera.

4. Koja su kultna ostvarenja koja bi svaki indie početnik trebalo da odigra?

Crimsonland, Jets 'n' Guns, Spirit Engine 1 i 2, Machinarium, Braid, Hotline Miami, To The Moon.

5. Koja indie igra za tebe ima najbolju priču?

To the Moon.

6. Koja indie igra za tebe ima najbolju muziku?

Machinarium.

Starbak

1. Zašto igraš indie igre?

Zato što jurim zmaja ko Stenov ćale. Relativno neuspešno pokušavam da ponovo osetim taj kick, čisto osećanje sreće, koji sam imao kad sam prvi put igrao Monkey Island ili Indijanu Džonsa, ili kad sam shvatio da seljaci mogu da se prave u Warcraftu, odnosno da nisi ograničen samo na dvojicu koji se dobiju na početku misije. Tako nešto ću pre naći u indie igrama, zato što ih ljudi uglavnom prave ljudi za svoj groš - kad neki geek ko zna odakle ubode tvoju žicu za ono što gotiviš u igrama, ti si srećan ko malo dete, u pravom smislu te reči. Što bi reklo Hladno pivo - "samo za taj osjećaj".

2. Zbog čega misliš da su indie igre toliko popularne i da li posle njih možeš da se vratiš na visokobudžetna ostvarenja?

Pre bih rekao da su umereno popularne, i da na jednu indie igru za koju su ljudi čuli, dođe njih 527 za koje niko nije čuo. Mogu da se vratim, i u visokobudžetnim ostvarenjima i dalje ima vrhunskih igara, ali to se svede na 1-2 naslova godišnje. Mada za AAA igre nemam vremena ni živaca, čak i kad mi se dopadnu, ja ih ne odigram jer nemam energije/vremena da nečemu posvetim 20 sati u nekom relativno kratkom vremenskom periodu. Većina indie igara je "mala", mogu da uđem u hotline miami, stavim sluške, odvrnem zvuk i da za 20 minuta isprašim sav frust koji mi se nakupio tog dana. Ali npr. witchera 3 ne mogu da igram 3 puta nedeljno po pola sata.

3. Koja je najbolja indie igra za tebe i zašto?

Najbolja indie igra za mene je Undertale - igra je apsolutno carevanje od početka do kraja, duhovita je, zabavna, emotivna, ima neke od najbolje napisanih NPC-jeva koje sam ikada video u igri. Posle prve borbe u igri izađe "dobili ste 0 zlata i 0 expa", o čemu mi pričamo.

4. Koja su kultna ostvarenja koja bi svaki indie početnik trebalo da odigra?

Bez nekog posebnog redosleda - Bastion, VVVVV, Hotline Miami, Desktop Dungeons, Papers Please, Gemini Rue, Stanley Parable.

5. Koja indie igra za tebe ima najbolju priču?

Undertale.

6. Koja indie igra za tebe ima najbolju muziku?

Hotline Miami, bez premca.

Playlista sa soundtrackom iz Hotline Miami 1 i 2

Lex

1. Zašto igraš indie igre?

Zato što su većinom najsličinije starim dobrim naslovima zbog kojih sam se i zaljubio u video igre uopšte. Čak i kada izgledaju jednostavno, zahtevne su, pa postoji osećaj dostignuća kada se neki deo pređe. Većinom ne zahtevaju beskrajno vreme provedeno uz računar/konzolu, što je raj za ljude koji više nemaju vremena da se igraju 16 sati dnevno. Najčešće se ne trude da privuku igrače predivnom grafikom i besmislenim gimmick mehanikama koje su zanimljive prva tri puta, nego su kreativnije i, što je najvažnije, iskonski zabavnije od njihove skupe braće i sestara.

2. Zbog čega misliš da su indie igre toliko popularne i da li posle njih možeš da se vratiš na visokobudžetna ostvarenja?

Mislim da su popularne zato što gomila starih igrača razmišlja slično kao i ja u prvom odgovoru. I dan danas se povremeno pojavi neka AAA igra uz koju mogu da uživam.

3. Koja je najbolja indie igra za tebe i zašto?

One Finger Death Punch, zato što je besmisleno zabavan i nestvarno zarazan, i zato što mogu da ga igram kad god mi se nešto igra.

4. Koja su kultna ostvarenja koja bi svaki indie početnik trebalo da odigra?

OFDP, FTL: Faster Than Light, FEZ, Hotline Miami 1 i 2, Crypt of the Necrodancer, Braid, Uplink i ceo Bit.Trip serijal.

5. Koja indie igra za tebe ima najbolju priču?

Braid je nekako simpatično intrigantan i ima poentu.

6. Koja indie igra za tebe ima najbolju muziku?

Hotline Miami 1 bez konkurencije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu