S vremena na vreme volim da skrolujem svojim ugašenim Photobucket nalogom da bih podsetila sebe kolika sam budala. Najsvetliji trenuci mog nagona za fotografijom uključuju fotke mojih starki, stopala i stvarno čudne selfije koje sam koristila da se sprijateljim sa ljudima na Livejournal-u. Najveći broj sam snimila kamerom Canon Powershot S230 3.2 MP i to tokom vikenda kada mi je bilo dosadno ili posle škole. Kada sam poslednji put aploudovala slike, bilo je to 2008. godine - ložila sam se na seriju školskih fotografija sa tetoviranim devojkama sa gas maskama, zajedno sa po kojom fotografijom cvetova.
Reklame
Razmišljam o ovim zastrašujućim fotografijama jer je ovaj tip "loše" fotografije upravo ono što volim da gledam ovih dana. A Doug Battenhausen baš to radi - hakuje mrtve naloge za čuvanje fotografija, pokvarene linkove koji čuvaju gomile depresivnih fotografija. Imala sam prilike da razgovaram sa njim o tome šta smatra najprivlačnijim kod ovih snimaka i kako mu je kvalitetnija tehnologija otežala traženje kvalitetnog materijala za blog koji je nazvao "Internet Istorija".
VICE: Kako si počeo projekat "Internet istorija"?Doung: Počeo sam da objavljujem fotografije 2010. godine. U to vreme, mislio sam da na internetu nema toliko toga što želim da vidim, a što sam ne mogu da pronađem. Drug i ja smo u to vreme jedan drugom slali najčudnije i/ili najdepresivnije stvari koje smo nalazili dok smo surfovali netom kada nam je bilo dosadno na poslu. Tada mi je palo na pamet da je ovo vrsta materijala koju bi voleo da vidim na jednom mestu, na blogu. Tako sam napravio blog.Gde uglavnom nalaziš ove fotografije?Hiljade fotografija je došlo sa sajta poput Webshots-a, koji više nije u funkciji, a nekada je služio kao mesto koje bih opisao kao groblje fotografije. Niko ko je nekada postovao fotografije to nije radio već godinama i mislim da je gomila klinaca koristila ovo mesto kao skladište za fotografije koje su korsitili na My Space-u. Kad su obrisali ovaj sajt, počeo sam da pretražujem Photobucket i Flickr. Ponekad nalazim fotografije i na sajtovima i blogovima koje niko nije posećivao godinama.
Reklame
Jesu sve fotografije iz Amerike?Fotografije su iz celog sveta. Ponekad nalazim fotografije ljude iz Evrope i Japana, ali je jako teško pogoditi da li su fotografije iz inostranstva ili ne. Nalazio sam fotografije iz Češke, ali fotografije su uglavnom iz Amerike.Većina deluje prilično treš, jesi namerno birao takve fotografije? Jedan odeljek si nazvao, na primer, "bele devojke plešu", što me navodi da verujem da jesi namerno birao.Kada sam počeo, većina fotografija je bila prilično treš – fotografije žurki u podrumima, pijani studenti, takve stvari. Ali ove fotografije su mi brzo postale dosadne. Onda sam prešao na fotografije automobila, brze hrane, maturskih večeri, spavanja, brucoša, dvorišta. Fotografije koje prave mladi beli Amerikanci srednje klase kada im je dosadno mnogo su mi zanimljivije od fotografija koje prave kad su pijani.Kako odlučuješ koje će fotografije završiti na blogu?Najozbiljnije, to je stepen tuge. Ove fotografije me bacaju u depresiju, ali na dobar način. Radi se možda o nekoj vrsti nostalgije, napuštenosti i činjenice da meni, većina ovih slika deluje sumorno. Zamišljam osobu koja skroluje kroz moj blog kao lika koji sedi pijan i sam u baru i skroluje na svom smart telefonu.
Šta misliš o kvalitetu ličnih fotografija sada u poređenju sa fotografijama koje smo imali 2000-ih?Čini mi se da, kako se povećava kvalitet telefona, fotografije postaju manje lične i sterilnije. Mislim da ovo ima veze i sa aplikacijama za editovanje fotografija, sada možete da popravite mnogo malih grešaka koje ćete kasnije popraviti ili staviti filter. Sada fotografije izgledaju lepše, ali svi pokušavamo da ih načinimo da izgledaju staro i znamo ko će da ih vidi, a to su svi – od kolega na poslu do majke.
Reklame
Koliko dugo planiraš da vodiš ovaj blog?Nisam ni sanjao da će "Internet Istorija" trajati ovoliko dugo, tako da, ko zna. Verovatno dok god mi bude bilo dosadno na poslu.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu