Seksualne radnice koje beže iz Ukrajine suočavaju se sa teškom novom realnošću

VARŠAVA – Na dan kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zagovornica seksualnog rada Agata Dziuban posetila je sve javne kuće koje je poznavala. Ona i drugi članovi Seks Radnici Poljske, najveće poljske organizacije za seksualni rad, pružali su im svoju pomoć.

„Kada je izbio rat, otišli ​​smo u svaki bordel u kojem rade ukrajinski seksualni radnici tog dana i pitali ih šta im treba“, kaže Dziuban. „Ovde se pojavilo mnogo ljudi i morali su da legalizuju svoj boravak za 60 dana. Mnoge žene su dovele svoju decu. Tako da su i one morale da ih stave u sistem školovanja. To je bilo novo za nas – smeštali smo decu u škole i vrtiće.”

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara prebacio svoje tenkove preko granice u Ukrajinu, započevši jedan od najvećih sukoba na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. U susednoj Poljskoj, brojne organizacije su koordinirale na terenu kako bi pomogle tri miliona ljudi koji bi na kraju prešli u zemlju, ogromna većina žena. Seks Radnici Poljske (SRP) je bila jedna od ovih organizacija – spremna za priliv seksualnih radnika koji dolaze i pomažu onima koji su već u Poljskoj da dovedu porodice. Opšte procene o tome koliko seksualnih radnica ima u zemlji variraju jer je teško za merenje zbog nedokumentovanih grupa.

U Ukrajini, koja je dobro poznata po svojoj seks industriji, ima oko 80.100 seksualnih radnica, prema podacima objavljenim 2016. Broj je opao nakon invazije na Donbas 2014. i neizbežno će pasti zbog rata. Procjenjuje se da je u Poljskoj pre rata bilo 10.000 do 20.000 seksualnih radnika, a oko 91 posto seksualnih radnika migranata je iz istočnoevropskih zemalja koje nisu članice EU, kao što je Ukrajina. SRP veruju da je oko 60 odsto seksualnih radnica u Poljskoj iz Ukrajine.

Uprkos strahovima da bi žene koje stignu u Poljsku mogle da budu seksualno zlostavljane, SRP procenjuje da će vrlo malo njih biti prinuđeno na seksualni rad. Umesto toga, fokusira se na pomoć Ukrajinkama koje su u Poljskoj prvi put ili koje dolaze ponovo ali pod sasvim drugačijim okolnostima, u desničarsku državu koja je ugušila seksualne radnice pod maskom suzbijanja trgovine ljudima.

Jednog sunčanog dana u Varšavi, Dziuban puši cigaretu. Upravo je došla iz kancelarija SRP-a, glavne poljske organizacije koju vode seksualni radnici i koja pomaže ljudima u industriji kroz zastupanje, pravnu pomoć i podršku.

“Mnogi seksualni radnici iz Ukrajine nisu počeli da rade“, kaže Dziuban za VICE World News. „Mislim da još uvek rade na svom putu. Odmaraju se, pokušavaju da shvate kako da upravljaju svojom decom jer su mnogi od njih došli sa porodicama. A neki od njih su se zaposlili u drugim sektorima.”

Ovo nije imalo mnogo uticaja na “industriju” seksualnog rada u Poljskoj jer se žene prilagođavaju na posledice napuštanja doma. Ukrajinci koji su već bili u Poljskoj morali su da se nose sa izazovima smeštaja svojih porodica... posebno ako su živeli i radili u javnoj kući.

„Situacija u kojoj su ti ljudi se brzo promenila“, kaže Dziuban. Većina žena, objašnjava ona, radi u grupama u zatvorenom prostoru u javnoj kući, mnogo bezbednijoj sredini nego na ulici.

Ovo je postalo nezgodno kada je izbio rat i mnoge Ukrajinke su morale da se isele i pronađu novi smeštaj. “Ako živite u javnoj kući, a onda odjednom imate četiri osobe koje dolaze - vaša majka, dvoje dece, vaša sestra, njena deca i proširene porodice… morate to da rešite.”

U Poljskoj su poslodavci ili bilo ko uključen u zapošljavanje seksualnih radnica kriminalizovani, na primer recepcioner, vozač ili čistačica – svako ko olakšava i organizuje rad seksualnih radnica i zarađuje novac. Uprkos kriminalizaciji industrije, policija razaličito pristupa tome problemu u različitim krajevima zemlje. Bordeli mogu biti poznati službenicima, ali racije mogu biti nasumične i nepredvidive. U decembru prošle godine, glavni poljski veb-sajt za seksualne radnike neočekivano je zatvoren, što im je otežavalo da obezbede posao.

“Naše iskustvo je da je mnogo seksualnih radnica u Poljskoj zbog stigme i kriminalizacije otuđeno, izolovano ili nepovezano unutar zajednica”, kaže Dziuban. “Često se samo muče da izađu pred svoje porodice i prijatelje, pa mi pokušavamo da napravimo sigurnije prostore za seksualne radnike.”

Sada je fokus na Ukrajini. Organizacija stalno pomaže ženama koje putuju ili su upravo stigle sa svojim porodicama. Mobilni telefon, koji u svakom trenutku nosi članica SRP-a, tu je ako je ženama potreban savet. U jednom trenutku u razgovoru zazvoni, a Dziuban se javlja, prelazeći na ruski pre nego što nastavimo razgovor na engleskom.

Za one koji tek dolaze iz Ukrajine, postoji niz dodatnih pitanja. Postoji jezička barijera, zajedno sa teretom medicinske nege za ljude koji su putovali. “Zbog stresa i traume koje su u osnovi vezane za rat, mnogi ljudi su počeli da kolabiraju, fizički i psihički. Na primer, kratkoročni gubitak pamćenja, napadi panike, itd.”, kaže ona. “Tako da smo ponudili pristup medicinskoj pomoći.”

Mnogi su se plašili da će rat u Ukrajini povećati trgovinu ljudima i naterati žene na seksualni rad, iako trgovina ljudima čini neverovatno mali deo onih koji završe u ovoj “branši”. Bez obzira na to, u julu je ukrajinska policija tvrdila da je suzbila kriminalni lanac koji je pod lažnim izgovorom namamljivao žene na seksualni rad, što je rizik – iako i dalje mali – koji raste tokom rata. Dziuban kaže da to nije nešto što je videla, iako prepoznaje rizik od trgovine ljudima. Američka vlada je saopštila da prošle godine Poljska nije ispunila “minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima”, ali ulaže napore da to učini.

„Primetili ste da je vrlo brzo nakon što je počeo rat, postojala velika diskusija o tome kako bi to moglo uticati na trgovinu ljudima“, kaže Dziuban. „Bilo je milion članaka i eksperata koji su delili svoju stručnost, ali do sada nema ni jednog slučaja.“

Ona dodaje: “Čuli smo za slučajeve pre rata da su neke žene dovedene u javnu kuću i bile su iz Ukrajine, i bile su šokirane jer im je rečeno da idu da rade u restoranu.”

“Seksualne radnice u ovom mestu su upravo prikupile novac da im kupe karte za povratak.”

Nisu samo ukrajinske seksualne radnice koje putuju preko granica bile pogođene ratom. Koristeći prednost invazije, poljska vladajuća desničarska stranka Pravo i pravda je iskoristila strahove od trgovine ljudima da uvede zakon koji dodatno ograničava seksualni rad. Vlada, poznata po svojoj konzervativnoj politici, uključujući zabranu abortusa, iskoristila je rat da poveća kazne protiv trgovine ljudima, kao i kazne za ljude koji upravljaju objektima za seksualni rad, spajajući ova dva pitanja. Ovo je nesrazmeran odgovor, kaže Dziuban, koji kaže da svi seksualni radnici koji rade na otvorenom – na primer na ulici – to rade samostalno, bez makroa ili čuvara javnih kuća. 

“Videli smo ogromne promene od 90-ih, u smislu načina na koji funkcioniše tržište rada, jer je pre bilo predatorski“, kaže Dziuban, posle 12 godina rada na terenu. „Vidimo da pitanje trgovine ljudima nije bilo veliko pitanje već mnogo, mnogo godina.”

Dok će neprijateljstvo Poljske prema seksualnom radu samo povećati teret sa kojim se suočavaju žene koje beže iz Ukrajine i njihovih porodica, Dziuban se nada. Mnoge žene mogu proći kroz Poljsku, tražeći zemlju sa više prava za seksualne radnike, poput Nemačke, ili sa boljim reproduktivnim pravima. Za sada, većina će se samo baviti brutalnom invazijom na svoju zemlju, pokušavajući da pronađe sigurnost kao i ostalih 12 miliona izbeglica koje se bore da nađu dom.