​Tajni život glavnog organizatora tamnog sveta interneta

Sa jedne strane kuhinje, spremao je večeru za društvo. Sa druge, preko laptopa je vodio svoje multi-milionsko narko-tržište.

„Tehnički gledano, bila je to radna večera," kaže čovek po imenu Dread Pirate Roberts 2, navodni tvorac Silk Road 2.0, onlajn tržišta droge. To prijateljsko okupljanje bila je jedna od retkih prilika da se privatni i poslovni životi koje vodi DPR2 sudare.

„Laptop je u kuhinji bio otvoren i aktivno je radio. Niko od njih nije se razumeo u IT; nisu znali o čemu se radi… ali ja sam znao."

**

U sudskim zapisima, specijalni agent FBI opisuje Silk Road 2.0 kao „jedno razvijeno, sofisticirano, i popularno kriminalno tržište na internetu." Zvanični podaci navode da je u jednom trenutku „mesečni obrt kapitala bio približno osam miliona američkih dolara."

Ipak, rad ovaj sajta je navodno bar delom inspirisala želja za slobodom. DPR2 je preuzeo ulogu ideologa na forumu i više puta dramatičnim izjavama opisao šta Silk Road 2.0 za njega predstavlja. Neposredno pre početka sa radom, pošto je originalni sajt zatvorio FBI u oktobru 2013., rekao je da će vesti o njima „odjeknuti širom sveta."

„Ovo nije kraj naše borbe, a ja se nadam da ćemo nastaviti da se borimo sa istom energijom, hrabrošću, i trudom kakve smo ovih dana pokazali," pisao je DPR2.

„DPR je danas besmrtan; ako se posvetimo tom idealu, ako nas neprijatelji ne zaustave, onda će se ta ideja pretočiti u nešto sasvim drugo," nastavio je . „Potopili su jedan brod, ali probudili su krakena."

Ovaj scenski nastup bi se povremeno preneo u svakodnevni život DPR2. Da bi izbegao zatvor, morao je da se potrudi da svoje aktivnosti sakrije od porodice i prijatelja. Ali imao je jednu slabost.

**

Silk Road 2.0 radio je kao skriveni Tor servis, a sve transakcije koristile su bitkoin. Sajt je garantovao korisnicima i administratorima relativnu anonimnost. Godinu dana je funkcionisao neometano – na hiljade dilera otvoreno je prodavalo heroin, metamfetamin,

psihodelike, i razne druge droge, kao i hakerske alatke i lažne dokumente. Izgledalo je kao da se tržište oporavilo posle pada originalnog „Puta svile" i hapšenja Rosa Ulbrihta poznatog kao Dread Pirate Roberts (ime lika iz The Princess Bride).

A onda, u novembru 2014., Silk Road 2.0 je bio iznenada ugašen. FBI obaveštenje opisalo je konfiskaciju kao deo Operacije Onimus u kojoj je zatvoreno još dvadesetak ilegalnih sajtova na „mračnom vebu".

Saradnik DPR2 po imenu Blejk Bental, administrator i glavni programer sajta, bio je uhapšen u San Francusku. (Na istoj lokaciji pao je i Ulbriht godinu dana ranije.) Sam DPR2 je jedan od retkih koji su uspeli da se izbegnu hapšenje.

Upoznao sam DPR2 dok je Silk Road 2.0 još uvek radio i zarađivao stotine hiljada dolara dnevno.

„Ne sumnjam u tvoju kompetenciju kad je u pitanju bezbednost, ni u tvoju spremnost da zaštitiš svoje saradnike, ali ja sam nekad bio veoma blizak sa ljudima koji danas pokušavaju da mi uđu u trag, tako da znam za šta su sve sposobni," glasila je jedna od poruka DPR2 koje mi je uputio pre našeg razgovora. „Nijedan novinar ne bi mogao da ih uspori na više od par sati."

„Samo da znaš," dodao je. „FBI dobro zna da planiramo susret." Za ovo mi nije ponudio nikakve dokaze.

Kad je došlo vreme da se upoznamo licem u lice, na ulici sam u gužvi čekao čoveka sa kojim sam prethodno razmenio desetine enkriptovanih poruka. Nisam nosio telefon ni bilo koji drugi uređaj sa pristupom internetu, naravno. Do tada smo komunicirali samo putem PGP poruka – dakle, bio sam u kontaktu sa osobom koja je imala u svom posedu ključeve za enkripciju izlistane na nalogu administratora sajta.

Kasnio je, ali se pojavio pravo niotkuda.

„Čuješ li pesmu naroda?" pitao sam. Ranije smo dogovorili fraze za uzajamnu potvrdu identiteta.

„Pevaju pesmu jarosti," odgovorio je i dopunio citat pesme iz „Jadnika". Od buke saobraćaja jedva smo čuli jedan drugog. Uveo sam ga na vrata i navukao rezu. Bio je obučen neupadljivo, ničim nije privlačio pažnju. Bio je nevidljiv.

Pre nego što smo počeli razgovor, DPR2 je pregledao uglove prostorije za slučaj da su bile postavljene skrivene kamere ili mikrofoni. Znao je da su mu na tragu neke od najbolje plaćenih i najsposobnijih službi na planeti.

DPR2 je bio nervozan, škrt na rečima, i izuzetno učtiv. Ipak se našalio povodom bizarne situacije u kojoj smo se našli: intervju licem u lice sa predstavnikom medija pod pretpostavkom da si trenutno traženo lice. U jednom trenutku nam je zastao dah kad se sa ulice začula policijska sirena.

**

Čim je uhapšen Ros Ulbriht, originalni vlasnik Silk Road sajta, mala grupa veterana počela je da mu traži zamenu. DPR2, koji je već usvojio nadimak svog prethodnika, bio je tehnološki sposoban član zajednice koji je stekao poštovanje radim na obnovi projekta.

Samo mesec dana kasnije, posle užurbane izgradnje uz pomoć drugog administratora, Silk Road 2.0 bio je spreman da stupi u pogon.

„Imao sam pred sobom link za lansiranje," kaže DPR2. „Sedeo sam i gledao u njega jedno pet minuta. Rekao sam sebi, kad pritisneš enter pokrenućeš nešto ogromno, i znaš da će te neprestano juriti."

„Kako sam otvorio sajt, počeo sam da se histerično smejem; to je trajalo dobrih 30 sekundi. Razne emocije su se tu ukombinovale." Kaže da je bio napet, uzbuđen, zapanjen onim što je stvorio i pokrenuo.

Kao jasna provokacija, login stranica sajta sastojala se od izmenjene verzije FBI objave koju su vlasti okačile na adresu prvog „Puta svile", sa natpisom „SKRIVENI SAJT PONOVO RADI."

Niko nije nešto te veličine odradio za samo mesec dana," kaže DPR2. „Ljudi misle da smo mi tu samo sedeli i danima kodirali. Uopšte nije bilo tako."

„Mislim da sam jedno 70 odsto vremena samo čitao – nove ideje kako da se unaprede stvari, kako da se ovo ubrza, ono obezbedi, kakva sve teorijska ograničenja postoje…"

„Pre ili kasnije moraš nekog da počneš da lažeš."

Dok je pripremao sajt, i kasnije tokom njegovog eksplozivnog rasta, DPR2 bio je prinuđen da strogo razdvoji svoj svakodnevni život sa porodicom i prijateljima od svog ilegalnog poduhvata. Morao je da se odluči da li da nastavi da sprema sajt ili da ode na nečiji rođendan. Morao je da laže ljude čime se stvarno bavi, i da planira odgovore na uobičajena pitanja kojima neće kompromitovati Silk Road 2.0.

„Mora se kreativno opisati i najprostiji posao," kaže DPR2. Umesto da smišlja komplikovane laži koje ne bi izdržale proveru, trudio se da bude dvosmislen. Ljudima je prosto govorio da radi na nekom IT projektu. Ipak, prijatelje upućene u kompjutere nije bilo tako lako obmanuti.

„Pre ili kasnije moraš nekog da počneš da lažeš. Ne može se to izbeći," objašnjava on. „Nije lako očuvati tajnu kao što je ogromna multi-milionska operacija prodaje droga."

**

Ulbriht je, sa druge strane, po svemu sudeći mnogo manje pažnje obraćao na očuvanje tajne. Njegova bivša devojka Džulija znala je čime se on bavi , a poverio se i prijatelju koji je kasnije bio prinuđen da svedoči protiv njega. Isti prijatelj je u pijanom stanju podelio informacije o „Putu svile" sa trećom osobom.

„Piće je uvek rizično, jer postoji šansa da se čovek napije pa da kaže on što ne sme", priseća se DPR2 sopstvenog iskustva. „Sve to prati visok nivo paranoje."

„Ljudi kažu da razumeju, da znaju oni kako je to čuvati tajne." Ali on smatra da niko iz njegovog okruženja ne zna kako je to živeti sa ovom vrstom tajne. „Osećaš se izolovano; jednoj grupi ljudi smeš da kažeš samo ovo, drugoj grupi samo ono, a bukvalno nikome ne smeš da kažeš baš sve. Previše je rizično."

„Mislim da mi je samo to nedostajalo. To što nikom nisam mogao sve da kažem."

Iako se udaljio od prijatelja koji su ga godinama znali, DPR2 se postepeno vezao za ljude koje nikad nije uživo sreo a verovatno nikad i neće.

„Ima tu ljudi kojima sam stvarno verovao. Moglo bi se reći da smo bili prijatelji, mada ne bih… Nije to ona vrsta prijateljstva na koju se misli."

U stvarnom svetu, objašnjava DPR2, ljudi bi često sudili jedan o drugome čak i pre nego što bi počeli da razgovaraju. Ali na mračnom vebu, gde je većina komunicira pod pseudonimima koje štiti Tor, bitno je samo ono što drugi rade.

„U takvom okruženju imaš samo reputaciju. I da hoćeš, ne možeš o ljudima da sudiš na osnovu bilo čega drugog osim onog što rade."

Na primer korisnik po imenu Defcon, koji je svoje programerske usluge ponudio DPR2 privatnom porukom. Ovog je privukao miran ton Defconove poruke u sred opšteg haosa u kom su se svih nalazili u vreme pada originalnog „Puta svile", pa mu je dao šansu.

Par sati kasnije, Defcon je postavio temelje foruma budućeg „Puta svile 2.0" i uvek razne sigurnosne sisteme koje su ranije zanemarivali.

„Znao je šta radi, odmah se to videlo," kaže DPR2.

Defcon je ipak napravio grešku. Kasnije se ispostavilo da je Silk Road 2.0 servere registrovao koristeći svoju privatnu adresu .

**

U decembru 2013., članovi Silk Road 2.0 hapšeni su istovremeno širom sveta pod sumnjom da su radili na originalnom sajtu.

"Libertas" je uhvaćen u Irskoj."SSBD" je uhapšen u Australiji."Inigo" je pao u SAD. DPR2 kaže da su ga na ovu koordiniranu akciju upozorili izvori unutar policijskih struktura, uključujući i pripadnike Europola, ali da informacija nije bila dovoljno precizna da bi mogao da upozori konkretne mete.

„Ako izvori iz dve ili više zemalja tvrde isto, znaš da se radi na međunarodnom nivou i da je krupna stvar u pitanju. (Kasnije mi je glasnogovornik Europola mejlom poručio da „nemamo podatke koji ukazuju da se scenario koji opisujete ikada odigrao." Nisam našao nikakve dokaze da je DPR2 zaista imao doušnike unutar ove agencije.

DPR je ostalim članovima foruma poručio: „Stvari su još uvek haotične, tako da nisam siguran kako ćemo reagovati na duge staze. Trenutno bi za svaki slučaj trebalo tretirati i Libertasa i Iniga kao kompromitovane; ako vas budu kontaktirali, obavestite me momentalno."

U odgovoru na ova hapšenja, DPR2 se povukao u senku. Nije ga bilo na javnim forumima „Puta svile 2.0", pa su neki počeli da tvrde da je i on uhapšen. „Već 24 sata nismo čuli ništa od našeg Kapetana," pisao je Defcon na forumu . „Nema sumnje da je u ozbiljnoj opasnosti."

Ispostavilo se da je DPR2 samo čitao božićnu priču malom rođaku. „Naslonjen o moje rame, samo je mislio o Deda Mrazu i poklonima, a meni su kroz glavu prolazile sve moguće posledice toga čime se bavim, i haos koji sam mogao da izazovem."

„Mene takvi trenuci podsećaju zašto držim sve tako jasno podeljeno. Dve potpuno razdvojene ličnosti, po jedna za svaki svet, da se ne bi prenosio uticaj."

DPR2 kaže da je dete bilo bolesno i da je morao neodložno da ga poseti. U isto vreme, na sajtu se pojavio određen bezbednosni rizik kojim je morao hitno da se pozabavi.

„Neki bi rekli da je tu stvar jasna, porodica je na prvom mestu, ali ne zaboravi da bi zajeb sa Putem svile 2.0 potencijalno značio da će stotine ljudi provesti decenije iza rešetaka u ovom nepravednom sistemu protiv kog se ceo život borim. Sa jedne strane, kako da ignorišem potrebe osobe koja mi znači sve na svetu, a sa druge kako da ugrozim ljude čije sam se interese zakleo da ću štititi?"

Na kraju, DPR2 se odlučio za rizičan kompromis: radio je na sajtu tokom porodične posete. „Neoprostivo sa stanovišta bezbednosti, jebiga, ali emocija nekad nadjača razum."

**

DPR2 kaže da za njega Silk Road 2.0 „nije samo posao, nije neka firma. Meni su to ljudi koji iskreno veruju u ideju i spremni su da je podrže do samog kraja."

U pozitivne efekte celog poduhvata DPR ubraja smanjene neželjene posledice po korisnike droge, i smanjen rizik u procesu trgovine.

„Jeste to prilično ekstreman aktivizam, ali zasnovan je na ideji da će ljudi staviti svoje principe ispred bilo kog slova zakona. Ako u nešto iskreno veruješ, ne zanima te šta bilo ko drugi o tome misli."

Naravno, ni ta deklarativna namera da se pomogne korisnicima nije sprečila značajne neželjene efekte otvaranja ovog tržišta.

„Neporecivo je da su neki ljudi umrli koristeći ono što su praktično kod nas kupili," kaže DPR2. Tokom suđenja Rosu Ulbrihtu, koji kaže da je originalni sajt započeo kao libertarijanski eksperiment , članovi porodica navodnih žrtava droga kupljenih na sajtu dali su izjave za sud .

„Ali da nismo ništa uradili, kakve bi onda bile posledice? Da li bi više ljudi umrlo, da li bi se češće dešavale prekomerne doze, da li bi se ljudi vratili ranijem modelu finansiranja lokalnih dilera?"

Prodaja droga, što potencijalno ugroženim što odgovornim uživaocima, donosi ozbiljan novac. Silk Road 2.0 spada u jedno od najuspešnijih onlajn tržišta droga svih vremena. Akademsko istraživanje pokazuje da je u februaru 2014., na vrhuncu popularnosti sajta, Putem svile prolazilo oko 400,000 dolara dnevno , od čeka su vlasnici uzimali 4% do 8% po transakciji.

„Prvih par sati gledaš kako novac pristiže – par hiljada dolara od par kupoprodaja – ali posle ti to više ništa ne znači. Ama baš ništa. Sve preko tih prvih nekoliko hiljada su samo suvi brojevi. Ne deluje stvarno," kaže DPR2.

„Troškova održavanja praktično nije ni bilo. Serveri? Ne više od par stotina mesečno."

Iz razgovora sa DPR2, činilo mi se da mogu da naslutim njegovu pravu motivaciju. Kad sam izneo tvrdnju da u ovo nije ušao ni zbog novca, ni zbog ideologije, ni zbog tehnološkog izazova, već iz čistog zadovoljstva koje mu izaziva kršenje zakona, samo se nasmejao.

„Ima tu nekog zadovoljstva, ali kad ga dostigneš… kao droga, navučeš se i više nema nazad," kaže dok mu se oči cakle a osmeh se širi licem. Dok mušterije traže euforiju kupovinom MDMA, DPR2 uživa u poteri, u osećaju da je za korak ispred čuvara reda, u što smelijem kršenju pravila.

Adrenalin koji potera izaziva „većina ljudi neće nikad iskusiti, po prirodi stvari," nastavlja DPR2. „Koliko je ljudi imalo priliku da pokaže srednji prst američkoj vladi, i to samo sedeći za laptopom? Tome ništa nije ravno."

Ova želja da pomera granice prati DPR2 od detinjstva, i deo je njegove „cele ličnosti". Članovi porodice bi mu često rekli da se nešto ne sme; kao i mnogi roditelji, detetu nisu uvek nudili razloge.

„To mnoge nervira. Ja hoću da puknem kad mi neko tako nešto zabrani," kaže DPR2. „Neki od nas ne trpe ulogu poslušnog i pristojnog člana društva."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu