Glupa aplikacija kojom možete platiti nekom da jede crve

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE UK.

Ako bi se kojim slučajem Džoni Noksvil i osnivač „Snepčeta“ Ivan Špigl udružili i pokrenuli internet startap kompaniju, ishod bi verovatno bio nešto nalik na Eristiku. Pokrenuta 2015. ova ruska platforma omogućava korisnicima da jedni drugima zadaju zadatke u zamenu za isplatu u kriptovalutama. Do danas je privukla 1.2 miliona korisnika, pa sada nudi video snimke brojnih ljudi kako ušmrkuju sirova jaja ili jedu buđ, sve radi zabave bezličnih anonimnih pokrovitelja.

Iza koncepta Eristike stoji Nikita Akimov, dvadesetpetogodišnji Moskovljanin; aplikacija se može nabaviti na Google Play odnosno App Store, a novim korisnicima nudi spisak od dvestotinak izazova od kojih bi neki morali sami da izvedu pre nego što im se omogući da sami smišljaju izazove za druge korisnike. Postavljač izazova uplaćuje određenu sumu u kriptovaluti, koja se automatski isplaćuje hrabrom izvođaču koji izazov ispuni i okači video kojim to dokazuje. Ostali korisnici ga gledaju kako se ponižava, Eristika uzima 3% od transakcije, svi srećni, svi zadovoljni.

Bar teoretski. Trenutno sistem transakcija još uvek nije implementiran, a tim iza Erastike pokušava da prikupi sredstva kroz ICO (kripto kraudfanding). Kad budu raspolagali kapitalom, namera im je da sami sprovode transakcije između korisnika. „Trenutno platforma radi bez novca – jedni ljudi kače izazove, drugi ih izvode iz čiste zabave“, objašnjava Nikita preko Skajpa. „Omogućeno im je da privatno kontaktiraju i dogovore se o eventualnoj isplati, ali to je nezavisno od naše platforme.“

Ako se pitate ko bi bio spreman da besplatno izvodi takve gluposti, većina izvođača (koji čine 3% ukupnih korisnika Eristike) su ljubitelji Jackass serijala. Oni već kače svoje debilne performanse na YouTube u potrazi za onlajn slavom. Nikita kaže da se Eristika i oslanja na ove uticajne zavisnike od adrenalina (kojih ima dosta u Rusiji) kako bi se preko njih raščulo o platformi, umesto da ulažu ogromna sredstva u marketing. Ti ljudi su im i pomogli da osmisle veliki broj izazova danas izlistanih u aplikaciji – između ostalog, upravo su zato tako ponižavajuće prirode.

Eristika takođe nudi sasvim benigne izazove u vezi sa skejtbordima i instrumentima, ali oni privlače daleko manje pažnje od izazova u kojima čovek pije sopstvenu mokraću. Pitam Nikitu otkud to, a on kaže „Ne biste me intervjuisali da nudimo samo skejtbord i gitare. Rekli bi ste šta je sad ovo, video kompilacija, koga briga za to. Jel’ tako?“ Tako je.

Kad je Jackass serijal krenuo na MTV i izazvao paniku među šokiranim moralizatorima, a ova strana Eristika modela nailazi na istu vrstu kritike. Dizajner Kris Mesina koji je svojevremeno radio za Gugl i Uber, izjavio je povodom Eristike „Na ovakve aspekte tehnologije upozoravao nas je Ted Kazinski.“ Nikita kritičarima nonšalantno odgovara: „Mi nudimo platformu, omogućavamo ljudima da pokažu šta umeju. Ako neko odluči da tu radi nešto loše, mi ćemo se protiv toga boriti, ali na društvu je da uspostavi standarde, ne na nama“

Ovaj stav je osnovna pozicija svih firmi iz Silicijumske doline. Mark Zakerberg je u početku poricao da su lažne vesti sa Fejsbuka doprinele izboru Donalda Trampa, a Gugl bežao od odgovornosti tvrdnjom da su antisemitski predlozi u njihovoj pretrazi samo „odraz sadržaja prisutnog na vebu“. Tehnološka industrija smatra da su sve njihove platforme savršeno neutralne, a svi potencijalni problemi samo posledica neadekvatnog korišćenja odnosno zloupotrebe sistema.

Iako su im argumenti šuplji, mene ipak fascinira pitanje kakav bi to čovek bio spreman da plati drugom čoveku da se ponižava radi njegove zabave – posebno kad takvog sadržaja već ima u neograničenim količinama na vebu. U personalizaciji odnosa leži perverzija Eristike: kad gledamo Rajana Dana kako sebi nabija igračku u dupe, mi smo tu samo pasivni posmatrači. Ali kad nekom platimo kako bi spremio i pojeo crvljivi omlet, mi aktivno učestvujemo u njegovoj neprijatnosti.

Nikita kaže da je većina korisnika između 13 i 22 godine starosti, a oko tri četvrtine njih su ili iz Rusije ili iz jugoistočne Azije. Iz geografske komponente ne može se mnogo toga zaključiti: Eristika je popularna u tim delovima sveta zato što su je autori svesno usmerili na te delove sveta, ne zbog nekih lokalnih društvenih karakteristika. Ipak, značajno je to što platformu pretežno koriste tinejdžeri i oni samo par godina van tog uzrasta. Upravo to su godine u kojima se ljudi često ponašaju kao moroni kako bi impresionirali vršnjake. Deca koja na igralištu pitaju jedna drugu jel’ smeš da uradiš ovo ili ono dok odmeravaju snage u pokušavaju da uspostave grupnu hijerarhiju. Ili se to bar dešavalo u stvarnom svetu pre pojave pametnih telefona i konstantnog pristupa internetu.

Dobro je poznato da se na društvenim mrežama često oponaša interakcija uživo, dok se tiho međusobno otuđujemo. Živote postepeno izmeštamo onlajn, pa za neke društvene rituale više nema mesta u digitalnoj stvarnosti. Ali iako ti rituali nestaju, nagon zbog kog su se svojevremeno i javljali još uvek je prisutan. Možda je upravo zato Eristika tako primamljiva: generaciji koja je stasala usamljeno plenkujući nudi grupnu intimu kakvu ranije nisu imali priliku da vide.

U tome leži genijalnost Silicijumske doline. Iako trućaju kako žele da promene svet nabolje, svi ovi autori u stvari traže način da se ugrade između otuđenih ljudi i zarade posredujući u interakcijama kakve su se nekad davno odvijale uživo i besplatno.

Znači, Eristici valjda treba čestitati. Uočili su još jedan neeksploatisan deo tržišta.

Još na VICE.com:

Ova aplikacija ti zvoca kao dosadni roditelj da prestaneš da cirkaš

Fejsbuk vas sad obaveštava kad ste na slici na kojoj niste tagovani

Fotkanjem selfija sada možete da naučite istoriju umetnosti