Sve što vas čeka na Mundijalu: Od lažnih favorita do vikend huligana

Spusti to pivo i obriši lažni osmeh sa lica, Svetsko prvenstvo 2018. je najzad tu. Tri leta si roštiljao, išao na rođendanske izlete, viđao se sa društvom sa faksa, planirao da ostaviš piće, ali sve to je gotovo. Gotovi su oni bezvoljni dani bez fudbala u kojima tiho čezneš za utakmicama tipa Poljska-Senegal. Hajp je odavno na vrhuncu, vreme je za iznošenje stručnih predviđanja.

Iako nas još od Geceovog gola u Riju smaraju beskrajne najave i taktičke analize, mundijalska groznica ne popušta. Zapitajmo se još samo jednom, ko će nam i šta će obeležiti život tokom predstojeće četiri nedelje čistog fudbala. Ko će biti topovska hrana, ko žrtva sudbine, ko favorit iz senke, ko razočaranje zbog kog će nam ugasiti nalog u kladži i poslati nas na psihijatriju?

Uživajte u ovim poslednjim stručnim predviđanjima, namenjenim ljudima koji bacaju pare na Dijega Kostu kao osvajača Zlatne lopte.

Uh, ko bi rekao? Najbolje organizovana reprezentacija na svetu, čiji kostur tima igra zajedno još od uzrasta petlića, majstori za bezbolne tranzicije selektora – odjednom su se pretvorili u Čukarički Stankom koji je neočekivano napustio Dragan Okuka.

Jeste njihov sistem osmišljen tako da amortizuje nagle promene na klupi, ali kako se ne nadati nekom tragičnom raspletu i ranoj eliminaciji? Kako biste najviše voleli da Španci ispuše? Meni lično bi bilo najdraže da ih pokopa sumnjiv penal nad Timo Vernerom, posle kog uplakani Serhio Ramos odbija da ode u svlačionicu.

Prvi mundijal od prisilne penzije velikog gazde neće moći da prođe bez njegovog dalekosežnog uticaja. Istočni front je upravo otvoren, ali pravo nasleđe Sepa Blatera osetiće se tek u zalivskoj noćnoj mori daleke 2022. u Kataru. Nismo se još izvukli iz doba Sepa. U duhu je još sa nama, u svakom stihu Robija Vilijamsa na svečanom otvaranju, u svakom golu Amnesty International spektakla Rusija – Saudijska Arabija, u Gazprom reklamama oko terena i Gillette reklamama na poluvremenu, u prisustvu vojnih lica i seksističkih pošalica i kršenja ljudskih prava i svesti da se negde neko nepošteno bogati od celog tog cirkusa.

Zamišljam penzionisanog Sepa kako iz brvnare u Gštadu ponosno gleda trapavog reformistu Đanija Infantina koji pokušava da krišom strpa smeđu koverat u džep. Kao kad rahmetli Mufasa gleda Simbu, Sep će klimnuti glavom sa odobravanjem i promrmljati sebi u bradu „Svako ima svoju cenu.“

Dok raspali tabloidi nastavljaju da sporo i bolno izumiru, pokušaće da još jednom opljunu fudbal pre nego što im i poslednji ostaci čitalaštva pređu na YouTube.

Rahim Sterling im je savršen žrtveni jarac: mlad, nadaren, previše jamajčanskog tena za široku britansku javnost. U usta ga uzimaju kad god treba ilustrovati moralni sunovrat društva, kad treba naći kontrast plemenitom Neznanom junaku po imenu Hari Kejn. Iako ova dva reprezentativca Engleske za sada dobro sarađuju u napadu, uvek je moguće izmisliti neku sočnu kontroverznu zavadu u dobro poznatom Liston-Klej maniru.

Sve je to apsurd, laž, i tužna mala prevara, ali nemojte misliti da se političari sa obe strane neće oglasiti po tom pitanju. Ako bilo koji od dve uzdanice nacije razočara, biće najstrože osuđen, dok se o onom drugom budu pričale bajke. Da li će prosečni Englez ikada pomilovati Sterlinga ostaje da se vidi.

Uvek se nađe jedna nacija blagoslovena nekolicinom vrhunski fizički spremnih mladića, među njima par talentovanih individualista iz Prve francuske. Neočekivano uzmu skalp posrnulim gigantima i nekako se dokopaju četvrtfinala, u kom se ispostavi da je nada celog sveta pretežak teret za njihova nejaka pleća. Kostarika 2014., Senegal 2002., Kamerun 1994.

Ja bih se ovog puta kladio na novi Senegal. Imaju pristojan tim pun premijerligaša, ali i golmana koji brani u za turskog trećeligaša. Mogu svako da iznenade. Opet, ako tražite manje suludu opciju, nije ni Poljska loš izbor: jaka kičma tima, vrhunski centarfor, ali možda ipak previše igrača Vest Broma da bi se umešali u borbu za medalju.

Kad vaša reprezentacija ispadne, možda biste mogli da se okrenete ostarelim portugalskim lopinama? Fonte, Alveš, Pepe, i Ronaldo sad već deluju kao boj bend koji je deset godina proveo u zatvoru, ali svakom velikom turniru dobro dođe par igrača koji osećaju kad sudija gleda a kad ne gleda.

Prošlog puta sam se kladio sa će Šola Ameobi biti prvi strelac turnira. Ne sećam se da li je uopšte ušao u igru, ali nekom latentno sentimentalnom delu mene prijalo je da baci siću na igrača iz senke kome je ovo poslednja šansa da se najzad dokaže. Možda to bude neko kog se jedva sećate iz detinjstva, a ko danas neobjašnjivo još uvek nastupa za Olimpijakos ili Guangžu Evergrande. Igrač godišta jedne Kejti Peri, ali po fudbalskim standardima besmrtan kao Gorštak.

Među veteranima, mediji će se svakako fokusirati na Inijestu, ali mene više zanima labudova pesma Džon Obi Van Mikela, iskupljene Rikarda Kvarežme, ili bajkovit rasplet jednog Tima Kejhila – svi su mi oni draži od katalonskog smarača što beskrajno dodaje u stranu.

I ovo se desi na skoro svakom turniru – neki igrač naprasno eksplodira, neki klub ga u panici kupi, posle bude zaboravljen oko dvadeset i seme. Setimo se neponovljivog Hamesa Rodrigeza, plahovitog Milana Baroša, psihotičnog Hadžije Dijufa – utrpaju par golova u grupi, onda ih neko otme Lionu u zamenu za 40 miliona evra iako su nepoznanica. Ne znam zašto, ali većini je agent ćale.

Oko engleske repke se redovno toliko priča da se neki igrači na kraju žestoko precene, umislimo da to što nisu dobijali priliku u klubu u stvari predstavlja nekog keca u rukavu. (Posle se ispostavi da nisu dobijali priliku u klubu jer su tokom priprema polupali bar u Marbelji.)

Sećam se da sam bio uveren da je Metju Apson pravi igrač za nas, da bi Trevor Sinkler mogao da reši problem na levom boku, da je Deni Mils novi Lizarazu. Sećam se talkSPORT priče o Rosu Barkliju koji bi nas sto posto spasao na Evru da je igrao. Ove godine, analize su toliko sveprisutne da svako zna nekog Glendeninga iz fotelje ili Markotija sa foruma koji mudro ceni da je Deni Velbek pravi čovek da probije sporu odbranu Kostarike, da Alfi Moson ima tehniku neophodnu protiv Nemaca, da Džek Vilšer u stvari nije bušan kurton od igrača. Da ne pominjem sad „Džondžo Šelvi“ vapaje koji će odzvanjati nacijom posle svakog poraza.

Ni huligani nisu oni što su nekad bili. Danas su uštrojeni, izbrijani, džentrifikovani, često na lou-karb dijeti i/ili crvenoj piluli. Oni ćelavi zadrigli o pre par decenija odavno su penzionisani, skupe su im karte i muči ih angina. Umesto njih, sada su tu mladi i dobro situirani, piju samo špricere, šišaju se kao Mark Nobl, čitaju Karltona Liča, kače free Tommy meme po internetu. Nasilje na tribinama su videli samo po dokumentarcima, a od kako su odgledali onaj o navijačima Spartaka, nešto se ne oglašavaju.

Kas izostane divljanje Engleza po trgovima, većina nas će sa pravom pretpostaviti da su se usrali od lokalnih ekipa. Ipak, bar koliko i navijačke grupe zaslužna će biti i policija: zna Rus šta je organ reda. Ako su uspeli da razjebu Čečene, Amerikance, i Pussy Riot, gde neće par pivopija iz Stivenidža.

Ovaj tridesetjednogodišnji Japanac je bio legenda mundijala od kako ja znam za sebe, postojao je na nivou potpuno nezavisnom od klupskog fudbala, samo bi se pojavio u našim životima svake četvrte godine sa novom ludom frizurom i počeo da zabija slobodnjake. Danas se fudbal temeljnije izučava pa je teško naići na ovakve skrivene bisere. Čuvajmo ga i poštujmo dok ga još ima. Honda je za moju generaciju Karlos Valderama.

Ne oslanjajte se na rezultate pripremnih utakmica. Uložio bih sve što imam (laptop i par patika) da će Belgija žestoko pobaciti. Odavno se priča o tome da su oni nova Holandija: neobično talentovani, kul fudbaleri, vrhunski tehničari napred, stameni štoperi pozadi, prvoklasni golman – a opet im nešto stalno nedostaje.

Mnogi se lože da će Belgija ovog puta nešto napraviti je su trpali golova i šakom i kapom u kvalifikacijama, ali to nije bitno. Za Svetsko prvenstvo mora se stegnuti petlja: zato ga osvajaju Nemci, Brazilci, i Italijanci a ne Belgijanci, Argentinci, i ostali Holanđani. Martinez je suludo otpisao jednog Rađu Naingolana, najvećeg mudonju među fudbalerima, zato što se ne uklapa u njegov sistem. Očekujem da će potoci suza poteći rumenim licem KDB-a već tamo oko četvrtfinala.

Kad god se ne zna tačno ko je favorit, mundijal uzmu Nemci. Kladio bih se u babinu penziju.

@thugclive