Kako je zabranjena đačka predstava koju niko u Srbiji nije ni video

Kako se meri umetnička vrednost pozorišnog komada? Da li po broju igranja? Ili po uticaju koje je imao na društvo, po debati koju je pokrenuo? Ukoliko je ovo poslednje Teatar Gimnazijalac koji čine učenici gimanzije iz Lebana ima na šta da bude ponosan. Stvorili su kultnu predstavu, koju niko do sad nije imao prilike da odgleda, koja je pokrenula važna pitanja o srpskom obrazovnom sistemu i stavili su svoje malo, amatersko pozorište, u centar pažnje.

Kada je Dragan Đorić, direktor Gimnazije zabranio predstavu "Mrtvo more za početnike" koju je trebalo da igraju na pozorišnim susretim gimnazijalaca u Kragujevcu (odakle su već tri puta došli sa nagradom) jer ju je smatrao neprimernom zbog teme kojom se bavi - seksualno obrazovanje - sigurno nije očekivao da će mu se odluka obiti o glavu. Međutim đake Gimnazije u Lebanu nije bilo tako lako zabraniti. Obustavom nastave i protestima ispred škole su izvojevali malu pobedu, u sredu je Đorić dao ostavku na mesto direktora, a o predstavi čulo se daleko od Lebana i Kragujevca, gde je trebalo da otputuje.

O samoj radnji predstave zna se jako malo, o motivima zbog kojih je nastala još manje, ono što je poznato je da su u njoj iskorišćeni delovi iz knjige "Seks za početnike" Jasminke Petrović što je izgleda bio alarm za školsku upravu. Kako bismo dobili odgovore na ova pitanja razgovarali smo sa Dušanom Blagojevićem, profesorom gimnazije u Lebanu i čovekom koji već devet godina vodi Teatar Gimnazijalac.

VICE: Možete li nešto više da nam kažete o Teatru?
Dušan Blagojević: Teatar Gimnazijalac postoji već devet godina, i kroz njega je do sad prošlo stotinak učenika gimnazije. Do sad smo imali sto nastupa širom Srbije, između ostalog i na čuvenim Gimnazijskim susretima u Kragujevcu gde smo trostruki pobednici sa predstavama "Životinjska farma", "Sve je u redu" i "Autobiografija". Prošle godine smo predstavljali Srbiju na kotorskom Festivalu za dijecu u okviru Omladinske scene. Igrali smo i na čuvenom sarajevskom Juventa festu.

Gde je onda nastao problem ove godine?
Problem je nastao zbog hira jedne osobe - direktora, i školskog odbora koji umesto da se bavi svojim poslom - da ispituje rad direktora - je našao za shodno da raspravlja o sadržaju predstave, za šta nisu kompetentni.

Šta je to sporno u sadržaju predstave? Koja je njena tema?
Ništa nije sporno. Deca u njoj postavljaju ona pitanja koja ne mogu da postavljaju u školi - kako se informišeš o seksu, šta možeš da saznaš o seksu, kako i na koji način komuniciraš sa drugim osobama. Tako je zamišljeno prvih deset minuta predstave, sa scenom u kojoj učenici u mraku, sa maskama i u rukavicama pokušavaju da ispitaju svoje telo, odnosno da otkriju svoje telo u konceptualnom smislu. Ta scena traje pola minute i zatim se pojavljuje strina iz "Mrtvog mora" Radoja Domanovića koja svojim huktanjem zapravo zaustavlja bilo kakvu priču o seksualnosti i guši se ono što bi trebalo da budu otvorena pitanja.

Čitava predstava od tog momenta - narednih 60 minuta - se bavi temom palanke i palanačkog mentaliteta koji ne samo da guši seksualnost, nego guši i pesnika, naučnika, slikara, koji ne dozvoljava slobodu govora i pokušava sve ono što nosi životnu energiju u sebi da uguši.

Čini mi se da su reakcija i direktora i školskog odbora potvrda da ste savršeno oslikali probleme društva u kom živimo?
Apsolutno! Predstava je oslikala sve ono što se posle njenog postavljanja dešavalo. Mi trenutno to živimo. Sve vreme u predstavi, kao lajt motiv, postoje novine iz kojih se sve saznaje. Rekla-kazala trač je glavni izvor informacija palanačkog sveta, gde se prepričavaju tuđi životi. I gde se na osnovu novina i trača zapravo donose odluke.

Iz ugla profesora recite nam zašto je tema seksualnog obrazovanja važna za gimnazijalce?
Moram da kažem da su reakcije učenika na predstavu bile jako pozitivne baš zato je konačno otvorena tema koja se poklapa sa njihovim buđenjem njihove svesti o sopstvenom telu. Tema je jako dragocena i važna jer se dešavaju brojne maloletničke trudnoće, zbog toga što se dešavaju psihičke traume, neusklađenosti između emocionalnog i fizičkog razvoja te dece. Oni su potpuno zbunjeni jer s jedne strane imaju pritisak sredine sa druge strane osećaju da je to važna tema. S obzirom na to da u školama nažalost nema prostora za otvaranje tih tema i probleme, predstava je bila najzgodnija prilika.

Mi smo se i u ranijim predstavama bavili baš takvim temama. Prošle godine smo se bavili diskriminacijom Roma, homoseksualaca, osoba koje su prošle kroz traumu maloletničke trudnoće, izbeglicama. Pretprošle godine smo se bavili temom gušenja slobode govora. Mi smo uvek birali teme koje smo procenjivali bitnim i za te đake i njihov razoj, a s druge strane i za publiku koja će to gledati.

Da li ste ponosni na učenike zbog reakcije?
Jesam, zaista. Jer mi je jako važno da učenici misle i da osećaju slobodu, da bi parče svoje kreativnosti, energije, znanja i veština mogli da prikažu. I ovo je baš to.

Kada ćemo imati priliku da odgledamo predstavu
Mi smo dobili usmenu potvrdu da će predstava moći da se odigra. Dobili smo i pozive mnogih škola koji žele da predstava bude prikazana, a očekujemo da će jedan Kultruni centar realizovati ovu predstavu. Da svi konačno pogledaju predstavu o kojoj toliko pričaju, a koju niko nije imao prilike da pogleda i da shvate svega možda ima, ali nema vulgarnosti i pornografije.