Ovaj proizvođač čokolade iz Devona ubacuje čokoladu u skoro svaki svoj obrok, ali tvrdi da je jednako vitak i pun energije kao i bilo koji zaluđenik za zdravu hranu koji se naliva ceđenim sokovima.
Harkort-Kuz, koji je slavu stekao kao zvezda dokumentarca Fabrika čokolade Vilija Vonke , jutro započinje toplom čokoladom, jede je tokom čitavog dana, a koristi je i za kuvanje i pečenje.
Ovaj čokolader procenjuje da godišnje potroši ekvivalent od 36 kilograma 100-procentnog kakaa, što je kao da pojedete čokoladni sastojak iz 137 kilograma "kedberijeve" mlečne čokolade. Švajcarci, koji u proseku jedu najviše čokolade na svetu, uspevaju da pojedu samo oko deset kilograma godišnje . Prosto rečeno, Harkort-Kuz se razbija od čokolade.
Ali kako mu to polazi za rukom?
"Mnogi ljudi jedu pogrešnu vrstu", objašnjava Harkort-Kuz. "Ako pogledamo sve te prvobitne proizvođače čokolade, videćemo da su oni bili dragi ljudi rešeni da prave sjajnu čokoladu u kojoj će svi uživati."
Harkort-Kuz se zaljubio u čokoladu dok je putovao po venecuelanskim Andima. Čovek koji je iznajmljivao suncobrane na plaži ispričao mu je za farmu kakaa u planini koja je bila na prodaju. Harkort-Kuz je posetio plac od sto jutara u Nacionalnom parku "Henri Pitijer", zaljubio se u njega i naučio osnove uzgoja kakaa.
U nekim delovima sveta savršeno je normalno kuvati sa čokoladom i ne verujem da bi vas ljudi gledali popreko dok to radite. Evo juče sam narendao malo 100-procentne čokolade u umak od pečenja.
Danas Harkort-Kuz prodaje čokoladne proizvode "od zrna do table" preko Willie's Cacao, iako navući mase što tamane "nutelu" na 70-postotni kakao nije išlo baš tako lako (dokumentarac Kanala 4 prikazao je bolno ponižavanje pred kupcima čokolade u lancu prodavnica), a Hugo Čavez je navodno kritikovao kompaniju zato što izvozi kakao, umesto da čokoladu proizvodi u Venecueli. Uprkos svemu, Harkort-Kuz je i dalje veliki pobornik čokolade proizvedene sa što više kakaa.
"Kako su prvobitne fabrike čokolade rasle i menjale se, u jednom trenutku je odlučeno da je šećer jeftiniji od kakaa i da donosi veću zaradu, pa je na kraju u čokoladi završila gomila šećera", kaže on. "A onda su proizvođači čokolade kakao puter zamenili za biljnu mast."
Vaša pra-prabaka verovatno ne bi prepoznala svoju omiljenu čokoladu među šećerom zasićenim vrstama koje jedemo danas.
"Od jedne do druge generacije, čokolada se promenila, a da to niko nije primetio", slaže se on.
Iako se strast Harkorta-Kuza prema čokoladi ne dovodi u pitanje, on je verovatno ne upražnjava baš onoliko koliko mislimo. Njegova jutarnja šolja tople čokolade sadrži 45 grama 100-procentnog kakaa. Čokolada koju jede čitavog dana dok kontroliše proizvodnju čokoladnih tabli (jedna od prednosti kad ste pseudo-Vili Vonka) jeste 70-procentni kakao, a vrsta koju koristi za pečenje i kuvanje je 100-procentni kakao.
Tajna Harkorta-Kuza je u tome što jede pravu vrstu čokolade, onu sa neiznanađujuće mnogo kakaa, koja se često opisuje kao "super-hrana". Dobra čokolada će imati veliki procenat ne preterano obrađenih zrna kakaa tako da istovremeno dobijete i jak ukus, i sve valjane sastojke.
"Kada govore o tome zašto su antioksidanti u čokoladi dobri za vaš kardiovaskularni sistem, ljudi govore o dobroj, kvalitetnoj crnoj čokoladi, a ne o mlečnoj", objašnjava Harkort-Kuz.
Džo Travers, dijetetičarka iz The Harley Street Nutritionist, slaže se da je crna čokolada zdravija opcija.
"Kakao sadrži velike količine mikronutricijenata uključujući gvožđe, magnezijum i cink, kao i fitonutricijente koji se smatraju antioksidantima", objašnjava ona.
To su hranljivi sastojci na koje se misli kad se kaže "čokolada je zdrava" u kvazi-naučnim vestima za koje se hvatamo u grčevima bola od žudnje za au chocolat.
"Postoje studije koje ukazuju na to da kakao u prahu dobro utiče na vaše zdravlje jer snižava krvni pritisak i štiti vas od nekih vrsta rakova", kaže Travers. "Mada mora da se istakne da još ne postoje nikakvi konačni zaključci o tome. Problem nastaje kad pomešate kakao sa gomilom masti i šećera, što najverovatnije potire bilo kakve pozitivne zdravstvene efekte."
I zaista, u tabli obične čokolade iz supermarketa, mnogo pozitivnih strana utopljeno je u šećer i pojačano veštačkim ukusima i konzervansima.
Postoje studije koje ukazuju na to da kakao u prahu dobro utiče na vaše zdravlje jer snižava krvni pritisak i štiti vas od nekih vrsta rakova. Problem nastaje kad pomešate kakao sa gomilom masti i šećera, što najverovatnije potire bilo kakve pozitivne zdravstvene efekte.
"Razumem ja zašto to kompanije rade — kad ljudi zagrizu svoju omiljenu čokoladnu tablu, oni žele da ukus bude svaki put isti. Zato veliki proizvođači mešaju mnogo različitih vrsta i doteruju je da bude konzistentna", kaže Harkort-Kuz. "Ali to uglavnom znači da u Velikoj Britaniji mlečna čokolada sadrži svega oko 12,5 odsto zrna kakaa. Većina kvalitetnih sastojaka se gubi."
Ne gubimo samo hranljive sastojke, već i prirodni doping. Kakao sadrži teobromin, koji izaziva pojačanu proizvodnju endorfina. Napad dobre volje i snage koji dobijate od obične čokolade je samo kratkotrajni šećerni udar, dok vas dobra čokolada pukne teobrominom poput doze kofeina — samo bez anskioznosti koja ga prati.
"Kad tražite dobru čokoladu, gledajte odakle dolaze zrna. Neka vas ne mrzi da pronađete čokoladno zrno koje je poteklo od istog uzgajivača. Jedinstvo porekla znači samo da je poteklo iz iste zemlje — što ne znači mnogo, jer jedna farma može da se razlikuje od druge", savetuje Harkort-Kuz. "Takođe, obratite pažnju šta se u nju dodaje — sojin lecitin i vanilija. Ako koristite nabolja zrna, zašto biste, pobogu, to dodavali? Oni kvare ukus."
Praktično, što je viši procenat kakaa, više ćete hranljivih sastojaka dobiti. Iako je malko previše prebaciti se na tablu od 100-procentnog kakaa (ukus nije baš sam po sebi prijatan), možda ne bi bilo loše uvrstiti je u naše kuvanje.
"U nekim delovima sveta savršeno je normalno kuvati sa čokoladom i ne verujem da bi vas ljudi gledali popreko dok to radite. Evo juče sam narendao malo 100-procentne čokolade u umak od pečenja", kaže Harkort-Kuz. "Sjajan je gradivni materijal za stvaranje novih ukusa kojima možete poboljšati svoju hranu. Smeđi pirinač uvek kuvam sa malim grumenom čokolade. Kad pečem hleb, dodajem 90 grama čokolade na kilo brašna, od nje hleb dobije prelepu, punu smeđu boju, a kad ga jedete osećate orašasti ukus kakaa."
San bi mogao da se ostvari. Samo odaberite pravu vrstu i čokoladu ćete moći da jedete za doručak, ručak i večeru.
Foto via Flickr korisnik Jovan J
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu