Istoričari raspravljaju o tome da li je Volt Vitmen slikao svoju kitu

Voljenom pesniku Voltu Vitmenu je 198. rođendan, i mi tražimo njegove navodne gole fotografije.
Kao i većina savremenih homoseksualaca, i ja sam ljubitelj slika kita. One su univerzalni jezik naših dana, podsetnica za Grajndr generaciju. Neka dobra može da te odvede na razna mesta (da se tako izrazim), zbog čega ih muškarci često lažiraju, ostavljajući one kojima ih šalju da upoređuju dlake, delimično isečene tetovaže i druge znake raspoznavanja.

U tom smislu sam sebi zadao obiman zadatak: da verifikujem stočetrdesetjednogodišnjeg đoku, kojeg je fotografisao Tomas Ikins, koji je možda pripadao Voltu Vitmenu, a možda i ne.

Ako ste Vitmena čitali samo u srednjoj školi, u Nortonovoj antologiji moderne i savremene poezije, verovatno vam je promaklo to koliki je perverznjak bio ovaj dični poeta iz Bruklina. Njegov ep, Vlati trave, jedna je od najerotičnijih zbirki poezije ikada napisanih. Voleo je golotinju, seks i sve telesne požude. Ili kako je sam to sročio u „Pesmi o meni" iz Vlati trave:

Ova strofa bi mogla da bude najlirskiji spisak svih stvari koje bi ikada mogle da nas lože. Vitmen je bio apostol golotinje, čak i u neseksualnim situacijama, a u Uzorku dana, zbirci misli i dnevničkih zapisa koje je objavio u poznijem dobu, pisao je o tome koliko je ponosan na svoje telo.

Malo je verovatno da bi se protivio tome da se slika go, naročito ako ga slika toliko čuven umetnik kao što je bio Tomas Ikins. Tajanstvena slika kite o kojoj je reč je zapravo kolekcija sedam crno-belih fotografija na kojima je prikazan čovek koji liči na Gandalfa i koji se okreće kao pile na ražnju: spreda, iz profila, i otpozadi. To je samo jedna od mnogih studija fizionomija koje je Ikins sprovodio tokom svog života, i na njima je prikazan najstariji model u čitavom njegovom opusu. Model ne projektuje ni skromnost, ni junačenje; on jednostavno dozvoljava kameri da neostrašćeno zabeleži njegovo telo. Generalno gledano, savršeno je nalik Vitmanu: dve ruke, dve noge, duga, seda brada, i simpatični mali visuljak.

Ali da li je to Vitmen? Ikins je nije tako označio (jednostavno je napisao, „starac"), i kada se bolje pogleda, po licu se ne može videti ništa. Liči na Vitmena, svakako. Ali da li je to stvarno Vitmen?

Da bih to ustanovio, pozvao sam neke stručnjake, počevši od Karen Karbiner, stručnjaka za Vitmena i profesorku na Univerzitetu u Njujorku, koja takođe vodi ljude u obilazak „Voltovog Bruklina", kada je vreme lepo. U pauzi između prolećnih predavanja, secirala je Vitmenovu pišu u svojoj kancelariji.

„U prvo strofi Pesme o meni on kaže, 'Biću nemaskiran i nag', i evo ga", rekla je kikoćući se kada se slika pojavila na monitoru njenog kompjutera. „Veličina se uklapa", promrljala je. „Bio je visok metar i 90, nikada nije imao veliki stomak, i uvek je bio u relativno dobroj formi, čak i kada je ostario… nisam videla mnogo golih osamdesetogodišnjaka, ali pretpostavljam da je ovaj u dobroj formi za tako starog čoveka".

Ne samo da se fotografija uklapa u ono što znamo o Vitmenovoj pojavi, kaže Karbiner, već se uklapa i u energetskom smislu. Vitmen je bio jedan od najfotografisanijih ljudi u devetnaestom veku, i generalno je prihvatao nove tehnologije (i zaista, slična efemerna misterija vezana za Vitmena se tiče ranih Edisonovih snimaka na kojima neko (verovatno Volt) recituje Vitmenovu „Ameriku").

„Ne verujem da bi Volta bilo sramota da pozira nag", primetila je Karabiner kada je proučila fotografije. „Naročito ne za Ikinsa. Oni su se međusobno voleli i uvažavali".

Ikins i Vitmen su se upoznali oko 1887, prema evidenciji koju je vodio Vitmenov sekretar, Horas Trobel. Obojica su bili umetnici velikog kalibra, i ljubavnici čilih mladića; kritičari veruju da je stih „28 mladića se kupaju na obali" iz Pesme o meni inspirisao Ikinsovu sliku Kupalište. Ubrzo nakon prvog sustreta, Ikins je započeo rad na Vitmenovom portretu, i moguće je da su ove gole slike bile fotografske studije za sliku.
Ed Folsom, poznavalac Vitmenovog rata i kodirektor onlajn arhive Volta Vitmena, primećuje da bi taj tajming imao smisla za Vitmena, pišući u radu u Tromesečnoj reviji Volta Vitmena da je „1887. Vitmen bio relativno dobrog zdravlja (posle oporavka od ranijeg moždanog udara) i da je pozirao nekolicini umetnika, uključujući i Ikinsa, Gličhersta, Sidnija Morsa i J.W. Aleksandera".

Međutim, Folsom se ne bi kladio, i nikada nije eksplicitno rekao da je taj model Vitmen. 1997. godine, Folsom je odneo fotografije jednom neurologu, u nadi da će otkriti da li sadrže bilo kakav dokaz moždanog udara ili drugih boljki koje su mučile Vitmena pri kraju života. I neurološki rezultati su ostali nedorečeni. Iako ova fotografija postoji u digitalnoj galeriji Arhiva Volta Vitmena, uz nju ide napomena da je to možda on, ali možda i ne.

„Ljudi ne žele da rizikuju", kaže Karbiner, dok diskutujemo o nesaglasnosti stručnjaka. Gotovo da ne postoji način da se to zna, osim ako se ne pojave nepoznati Vitmenovi spisi (što nije nemoguće, kada uzmemo u obzir nedavno otkriće jednog od njegovih izgubljenih zapisa). Ali možda verodostojnost fotografije zapravo nije ni bitna.

„Evo kakav pristup ja zauzimam kada predajem o tome", navodi Karbiner na kraju naše diskusije. „Ko god da je u pitanju, fotografija prikazuje upravo ono o čemu je Vitmen pisao: potpuno obožavanje tela".

Vitmen bi danas imao 198 godina; da je još uvek živ, možda bi mu ova fotografija bila profilna na Grajndru. Neki bi mogli da pomisle da je nedostojno prisećati se jednog od američkih literarnih velikana istragom o njegovom penisu, ail to je na neki čudan način odgovarajuće za Vitmena. To je bio čovek koji je voleo zagonetke, novu tehnologiju i – da – penise. Uživao je u telesnom, i ismevao je viktorijanski moral. Deleći ovu fotografiju, bez obzira da li je na njoj zaista Vitmen ili ne, možda je najvitmenskiji način da proslavimo njegov rođendan.

Još na VICE:

Upoznajte svet sajtova na kojima se ljudi dive fotkama anonimnih kita

Pitala sam sve moje momke šta rade sa mojim golim slikama

Meni je ogavno, a moj partner se loži