Fotografije žena unutar njihovih intimnih prostora

"Ne postoji gora stvar nego kada se žena ispred kamere oseti kao objekat.”

5.2.18

U okviru svog projekta, Ranija Matar fotografiše žene Bliskog Istoka i Sjedninjenih Američkih Država, ali samo one koje su joj dozvolile da ih fotografiše u njihovom najranjivijem okruženju: dok su same u svom domu, spavaćim sobama, ili na drugim svetim, privatnim mestima. “Činjenica da sam i ja sama žena, definiše i oblikuje moj rad,” kaže ona. “Ja sam žena koja fotografiše žene. Ne postoji gora stvar nego kada se žena ispred kamere oseti kao objekat.” Matar je izlagala svoje radove širom sveta, ali ove godine je organizovala svoju prvu samostalnu izložbu u muzeju. Na njenoj slici (In her image), izložba koja obuhvata četiri njena foto projekta je trenutno postavljena u Amon Carter Muzeju američke umetnostu u Teksasu i trajaće sve do juna 2018.

Reklame

Matar nije počela da fotografiše žene kroz eksplicitno feminističku perspektivu. Za nju, perspektiva je više autobiografska. Dok su njene ćerke odrastale i dok je ona bivala sve starija, često je razmišljala kako ovo iskustvo izgleda kod drugih žena. “Na neki način,” priča ona, "Ja pričam svoju priču i priču mojih ćerki kroz fotografije svih tih žena koje radim.”

U okviru njenog projekta Devojka i njena soba, devojke se izražavaju kroz svoje prostore, a Matar ih fotografiše same u intimnim sobama koje su one izabrale. Isprva, projekat je trebalo da bude ograničen na SAD, ali umetnica je vrlo brzo shvatila da zbog svog libanskog porekla želi da proširi seriju i na mlade devojke iz ove zemlje. “Nekako sam osetila da priča žena sa Bliskog Istoka nije dovoljno ispričana, ili da je skoro uvek ispričana na jedan način, naročito tamo gde ja živim,” kaže fotografkinja iz Bostona. "Ova priča se uglavnom svodi na to da su žene tamo potlačene ili ’O moj bože, ona nosi burku’, a ja mislim da postoji mnogo više stvari o tim ženama koje se mogu ispričati van tog konteksta.

Kristilija, Liban, 2010 iz serije A Girl and Her Room

Umorna od narativa sa kojima se do tada susretala, izabrala je da fotografiše žene iz Amerike i one sa Bliskog Istoka, kako bi pokazala njihove sličnosti. “Mislim da je jako važno pokazati da i tamo žive obični ljudi sa običnim navikama, isto kao i u Americi. To je za mene jako važan aspekt njihovog predstavljanja,” zaključuje ona.

Reklame

Projekat A girl and her room nastavio se posle na još nekoliko drugih, poput L’Enfant Femme, za koji je fotografisala devojčice, zatim projekat She, u okviru kog je fotografisala devojke u dvadestetim; Unspoken Conversations, obuhvata tinejdžerke i njihove majke; Women Coming of Age, fotografije žena srednjih godina, i mnoge druge.

Kristina sa deset i četrnaest godina, Bejrut, Liban, 2012 i 2016 iz serije Becoming

Radovi ove umetnice definitivno ne bi bili isti da ih je fotografisao muškarac. “Pre svega, muškarac uopšte ne bi smeo da bude u sobi dok žena doji dete u izbegličkom kampu u Palestini, na primer,” kaže Matar. Jednom prilikom ona je čak pokušala da fotografiše muškarce za projekat Room , ali je shvatila da joj to iskustvo nije baš odgovaralo. “Mislim da žene mogu da razumeju druge žene bolje nego što to mogu muškarci,” kaže ona i ističe da je isto tako i u suprotnom smeru. “Na neki način, ta ženskost nas povezuje.”