Mladi iz El Salvadora beže, umiru i ginu

Luisa se boji da ostane sama, boji se da izađe napolje bez mame, brine za svog oca i brata. Ima 15 godina i kaže da se boji da razgovara sa bilo kim na ulici.

- Moraš da budeš jako oprezan kad razgovaraš sa bilo kim, čak i kad se obraćaš nekome, jer mogu da pomisle da si neko ko zapravo nii. Prate svaki tvoj korak i pokret - kaže.

"Oni" su bande ubica koje su pretvorile El Salvador u jedno od najopasnijih mesta na svetu, u kome neoprezna reč ili akcija može da se pretvori u smrtnu kaznu.

Jeziva stvarnost uključuje rat između dve glavne bande – Barija 18 i Mare Salvatruče ili MS-13. Nijedna grupa ljudi koji ovde žive nije ugroženija od mladih. Ovde mlade ubijaju.

Bande nove članove traže među tinejdžerima i decom, ponekad i decom od deset godina. Prema podacima Ministartva obrazovanja, 88 procenata škola ima problema sa bandama. Naoružani strudenti napadaju profesore. Učenici napadaju druge učenike.

Luisa objašnjava da bande u školama imaju orejes što znači uši. Njihov posao je da neprestano slušaju. U isto vreme gledaju kako se određena mlada osoba oblači i način na koji govori - žele da saznaju da li je osoba potencijalni materijal za bandu. Nazivaju ih još i "antenama", jer im je posao da stoje na uglovima naselja i osmatraju situaciju.

Ukoliko razgovarate sa njima, to se smatra znakom da želite da se pridružite bandi, a to znači da više nemate izbora. U isto vreme, tako postajete neprijatelj druge bande. Tako stradaju mladi.

Neki učenici, objašnjava nam Luisa, voljno se pridružuju bandama, ali kada jednom uđeš, nema nazad. Imala je prijatelja koji je posato član, ali je ubrzo zažalio.

- Rekao mi je: "Hoću da izađem, ali znam previše da bi me pustili, ubiće me ako pokušam" - kaže.

Čak i ukoliko živite u naselju koje kontroliše jedna banda, a idete u školu koju kontroliše druga, možete biti u velikoj opasnosti. Taj problem ima Luisa, koja zbog toga dobija pretnje smrću.

To se svodi na, kako je Luisina majka opisala, "život pun straha, nemira i bola". Biti roditelj donosi samo osećaj bespomoćnosti.

Luisina porodica je navikla na pucnjavu u komšiluku i članove bande koji skaču sa jednog na drugi krov kako bi izbegli metak. Na prvi zvuk pištolja, njena majka sklanja decu u najzabačenije delove kuće, što dalje od metaka koji često zalutaju.

Jednom se klimavi krov njihove kuće srušio zbog člana bande MS-13 koji se na njemu zadesio bežeći od pucnjave. Propao je kroz krov i upao u kuhinju. Piljili su jendi u druge, a onda je pokupio svoj pištolj i pobegao. Policija je probala da je nagovori da ga tuži, ali, ona je znala da bi za nju to značilo smrtnu presedu.

Luisina majka je istraumirana i na ivici dok pokušava da sačuva porodicu od terora nasilja u kome žive.

Seća se da su Luisine ocene počele da budu sve gore i gore kada je prestala da razgovara sa ljudima na ulici. Dugo nije bila svesna kako Luisu tretiraju u školi, jer su joj članovi bande jasno stavili do znanja da bi bilo šta što kaže o njihovoj komunikaciji bila sigurna smrt. Kada je Lusina majka saznala o čemu se radi, poslala je Luisu u drugu školu. Ali, bande koje kontrolišu novu školu su čule priče o Luisi i problemi su počeli ponovo.

_____________________________________________________________________

Pogledajte i dokumentarac: Unutar poljskih paravojnih formacija

_____________________________________________________________________

Tada je Luisina majka odlučila da je vreme da ćerku pošalje na sever. Tada se prvi put obratila trgovcima ljudima ili, kako ih ovde zovu, kojotima.

Zna da je rizično poslati petneastogodišnju devojčicu na put kroz Gvatamalu i Meksiko gde migrante love karteli i bande i gde se ubistva, silovanja i kidnapovanja dešavaju svakodnevno. Zna da kojoti koji obećavaju siguran prolaz naplaćuju više nego što prosečan stanovnik El Salvadora zaradi za celih godinu dana.

Ali, Luisina majka kaže da mora da pošalje dete na put, čak iako Luisa to ne želi. Kaže da je to jedina opcija koju ima da bi je zaštitila.

- Mislim da vredi, jer ovde nikada neće biti sigurna - kaže.

Mnoge majke iz El Salvadora su donele istu odluku. Skoro svi ljudi sa kojima smo razgovarali kažu da bi otišli da mogu ili poslali porodicu van zemlje.

Međutim, teško i opasno putovanje, nedavno je postalo još komplikovanije.

Predsednik Obama je prošle godine opisao iznenadni pojačan priliv maloletnika iz Centralne Amerike na SAD "urgentnom humanitarnom situacijom". Zakon Sjedinjenih Američkih Država zabranjuje momentalnu deportaciju dece, tako da su, sa punim sudovima za imigrante, deca napunila improvizovane zatvore ili su dodeljeni na staranje rođacima koji žive u zemlji dok se ne završi proces protiv njih.

Posle Obamine izjave, usledio je haos u medijima, a onda, nakon što je broj dece koja pristižu u SAD naglo opao, više nije bilo ni reči o ovoj temi.

U realnosti, problem se samo premestio malo južnije.

Pod pritiskom SAD, Meksiko je 2014. godine započeo program Plan za južne granice. Meksikanci su sproveli ogromnu akciju kojom su zatvorili tradicionalne rute za migrante što je dovelo do ogromnog porasta broja hapšenja i deportacija ljudi iz centralne Amerike, pre nego uopšte priđu granicama SAD.

Istraživanje koje je u septembru objavio Institu za migracione politike detaljno opisuje kako je stopa hapšenja u Meksiku porasla 70 procenata tokom 2015. godine, dok se očekuje da će u SAD opasti za pedeset procenata.

Ono što se dogodilo u Meksiku u isto vreme je povećalo rizike i troškove putovanja.

Teretni voz, koji migranti nazivaju La Bestia, krstari od juga do severa Meksika prepun migranata kojih nekada ima toliko, da vise sa prozora voza.

Iako je vožnja La Bastom oduvek bila opasna zbog pljački naoružanih kartela, tada su migranti bar mogli da zaštite jedni druge, jer ih je bilo u velikim brojevima. Potreba da ostanu što nevidljiviji na putu ka severu, znači da migranti danas traže manje vidljive i manje poznate rute, a to ih samo čini još ranjivijim pred kriminalnim grupama i korumpiranim državnim službenicima.

Noa Bulok, izvršni direktor Kristosala, nevladine organizacije koja radi direktno sa raseljenim ljudina u El Salvador, kaže da SAD trenutno prema nasilju koje doživaljavaju ljudi iz EL Salvadora vode politiku "daleko od očiju, daleko od srca". Do SAD ne uspevaju da dođu, tako da je za njih to pitanje završeno.

- To za ljude ovde, naročito mlade ljude koji pokušavaju da odu iz El Salvadora, znači da naša imigraciona politika steže obruč oko jednog od najnasilnijih regiona na svetu, kaže Bulok.

Dok se debata u vezi sa izbeglicama-migrantima trenutno koncentriše na krizu u Evropu i delove jugoistočne Azije, Bulok kaže da su SAD zarobile decu El Salvadora u ektremnom nasilju.

Kako je nasilje ove jeseni dostiglo najviši nivo, sve viši ljudi odlučuje da krene na neizvestan put ka severu.

- Ima mnogo više maloletnih mladih devojaka koje odlaze sa majkama i mnogo mladih muškaraca do 25 godina, priča mi jedan kojot koji živi u gradiću blizu Salvadora.

- Odlaze jer im je poginuo brat, ili sin, ili im jednostavno prete, kaže.

Sa kojotom smo se sastali na benzinskoj pumpi. Stigao je u novom brendiranom džipu. Nekada je živeo u Sjednjenim Američkim Država, ali mi nije spomenuo zašto se preselio.

I on, poput Buloka, pripisuje ogroman priliv iz El Salvadora u SAD nedavnom porastu nasilja i dodaje da mu je posao značajno porastao u poslednjih šest meseci.

Ljudi do njega dolaze preporukom. Čuju da mu se može verovati i da ljude zaista dovede do granice. Obično sasluša njihove probleme i brige koje imaju oko prelaska granice.

- Vrlo je teško. Video sam mnogo suza. Nikome nije lako da ode i ostavi mesto na kome je odrastao samo da bi spasio goli život, kaže.

Za njega, uzrok i efekat migracije su prosti.

- Želim da kažem vladi SAD da niko ne želi da vidi mrtvu decu u rukama bandi i zato svi beže kod vas, kaže.

Kojot kaže da mesečno transportuje oko 20 porodica. To košta 7 hiljada dolara po odraslom čoveku, 4 hiljade po ženi i detetu, ali ponekad je moguće napraviti dogovor.

Cena uključuje tri pokušaja da se uđe u SAD. Putovanje posle toga je lako. Proći kroz Meksiko je teže, ali izvodljivo.

- Moraš da radiš sa nekim ko radi sa mafijom i policijom da bi sve prošlo kako treba, kaže i dodaje da federalni službenici na granici često pljačkaju migrante – traže im mito od trista dolara po osobi, da bi ih , kada uđu u zemlju, opljačkali.

Dok pričamo, kojot insistira da mi objasni kako je on ustvari na strani dobrih ljudi. Kaže da se silovanja, ubistva i kidnapovanja dešavaju migrantima koji sudbinu povere krijumčarima ili pokušaju da putuju sami bez ikakvih "kodova".

Kodove kojoti daju migrantima pre nego što krenu. Daje mi primer - jaguar, F1, lisica. Kada ih zaustave karteli ili policija, daju kod i ako je dobar, samo nastave svojim putem. Ako kod daju drugima koji ih nisu platili, "upadaju u nevolju".

Posao možda cveta, ali i sam kojot trenutno razmišlja da pošalje porodicu na sever.

- Ne radi se o tome da želimo da odemo i odvučemo porudicu sa sobom, želimo da odemo zbog kriminalaca i vlasti koju imamo. Dok god živimo u siromaštvu, dok god živimo u nasilju, migracija neće prestati, kaže.

Sjedinjene Američke Države investiraju ogromne sume novca da bi sprečile decu i tenejdžere da pređu granice i zatraže azil i time ih dovode u neverovatno opasne situacije.

U isto vreme, sprečavaju ih da pobegnu iz situacije čiju su kreaciju sami pomogli kada su osamdesetih finansirali građanski rat u El Salvadoru, a onda, nakon sklapanja mira 1992, deportovali organizovene grupe kriminalaca, ubica, iz SAD-a nazad. Slabe posleratne države institucije u El Salvadoru nikada nisu bile sposobne da se nose sa time.

Poruka koju su SAD poslale Luisinoj majci i njenoj ćerci?

Pomiriti se sa time.

- Date šest milijardi dolara dok traje rat, a ne možete ništa kad na red dođe mir - rekao je jedan student iz San Salvadora govoreći o SAD.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu