Oni klikću na glupe naslove u srpskim medijima: Klikbejt basters

Kakvo divno vreme biti živ u ovo doba kada imamo gomilu materijala za prokrastinaciju. Nikad više internet sadržaja, da ljudi više ne znaju šta će novo da smisle. U Srbiji je situacija takva da ljudi ili nemaju posao, pa imaju gomilu slobodnog vremena, ili, ako su zaposleni, ne znaju šta će pre od posla. Svima je zajedničko da, ako imaju smartfone, klikću na sve i svašta od tekstova na internetu.

Nije nužno da radiš u medijima da ukapiraš da ljudi najviše čitaju one tekstove koje najviše pljuju. Klikće narod i posle se sablažnjava. Često sa pravom, jer, ljudi smo, hoćemo da saznamo šta se to šokantno i skandalozno zbiva i onda se opravdano iznerviramo kad vidimo da su nas mediji navukli i najbezobzirnije prevarili. Ko nikad nije kliknuo na klikbejt naslov neka prvi baci kamen (ja to i dalje ponekad radim).

Meni je lako, radim u VICE-u, u samom nazivu je odmah jasno da se radi o "Poroku" i ljudi znaju šta da očekuju, a i u naslovu teksta ti je uvek jasno o čemu se radi (za nečiji ukus i previše, ali šta ćeš, ako ti ne odgovara onda ideš na "Lepotu i zdravlja", tamo nećeš da naiđeš na VICE materijal).

Neki drugi mediji pokušavaju da navuku čitaoce tamo gde "ŠOKA" i "NEVERICE" nema, svojim idiotskim naslovima. Koliko god bežali od njih, nalete nam nekad u njuz fidu Fejsbuka i kopka nas "Možda je ovog puta zaista nešto veliko", kao žena koja iskreno voli muža i veruje mu kad kaže da je ovo poslednji put da je lagao. Ipak, svaki put kad se očekivanja iznevere zaboli.

Zato su se pojavili neki likovi koji su rešili da nam uklone tu bol. Oni su Klikbejt Basters i u opisu kažu da "klikću naslove za nas, da mi ne bismo morali". Vrlo plemenito. Usput se, sudeći po njihovim komentarima i dobro zabavljaju. Razgovarala sam sa njima o tome kako ubiti nezaslužene klikove i šta ih je najviše šokiralo.

VICE: Zašto pizdiš od klikbejt naslova? Šta te je motivisalo da pokreneš stranicu?

- Prvo, ne pizdimo uopšte, jer nas ima više i svi smo savršeno staloženi i smireni, ali želimo da u svetoj misiji malo zabavimo narod i oduzmemo koji klik Kuriru, Espresu, Hotsportu, Informeru i sličnim vrištuljama. Motivisala nas je čista zajebancija, jer se radi o ekipi koja bleji na jednom zajedničkom četu odakle je cela sprdnja i krenula.

Ko ste vi, čime se bavite kad ne vodite ovu stranicu?

- Ako ti kažemo, moraćemo da te ubijemo ili da objavimo na stranici klip Galeba Nikačevića koji 1999. na koncertu protiv NATO bombardovanja na Blažinom koncertu srbuje sa tri prsta a to ne želite. Sa raznih smo strana, i potpuno različitih zanimanja i profila, zajedničko nam je samo da nas boli kurac koliko se puta udala Nataša Bekvalac u prethodnom tromesečju.

Pfff, ne možete da nas zeznete, Galeb je već objavio taj snimak još davno. Nego, šta mislite, da li postoji neki motiv osim radoznalosti zbog kojeg ljudi i dalje klikću te gluposti?

- Postoji, ljudi jednostavno vole da čitaju sranja. Problem je samo što se već prešla igrica na mnogo bizarnih nivoa, ljudi su već sve videli i teško je ponuditi više nešto novo. Ljudi su videli već i Peđu d Boja kako vadi budalu u Velikom bratu, pa su videli kako se heftaju X i Y osoba ispod jorgana, pa je Marić puštao lajv sahranu brata Zmaja od Šipova, i onda prosto više nemaš šta da ponudiš masi koja je videla sve, još samo ne dao bog neko rijaliti kokanje, ili porođaj eventualno, ako ubace trudnu Natašu Bekvalac.

Isto je i sa medijima, ljudi su pročitali već sve i svašta, a niste ni vi bolji sa onim „Kako sam napravila koktel, palačinke i kolač od sperme". Posle toga, teško je i biti više inventivan sa klikbejt naslovima. Nije problem ni sam klikbejt kao klikbejt, logično je da u današnje vreme želiš da privučeš nekog naslovom da bi ušao jer to nije lako, problem je kad lažeš kao pseto, fingiraš ili pokušavaš da podmetneš baš teško sranje, ili se poigravaš sa emocijama čitalaca.

Da li mislite da vaša stranica može da ostvari značajan učinak?

- Već jeste jer su ljudi oduševljeni i bez imalo cimanja smo skupili preko 10.000 ljudi na stranici, često imamo i duge pauze u objavama jer prosto ne stižemo da objavimo na sve na šta naletimo. Ljudi masovno šalju sve i svašta u inbox, najjače od svega je što smo na početku ostavljali link da ne bi ljudi kliktali i u opisu napišemo sve o čemu se zapravo radi, a ljudi masovno ulaze u vest i nabijemo tako na vest dva soma klikova ni krivi ni dužni. Napravljen nam je dodatni posao jer sad ide šot vesti, izdali nas fanovi, izdao nas brat, izgubili smo bitku, još vodimo rat, što bi rekla eminentna zvezda estradnog podneblja Šemsa Suljaković.

Ja sam jedna od fanova stranice, ali ne zbog vesti koje se „raskrinkavaju" nego zbog komentara. Šta vas najviše inspiriše za te frustracije i humor?

- Sarkastični smo i govnari, šta na primer radimo jedni drugima na zajedničkom četu je tek za priču kad neko uđe u mašinu za zajebanciju. Prosto, nasmeje nas naslov i priča, previše je inspiracije i iz degenskog naslova nije teško izvući adekvatan komentar.

Da li se nekad prijatno iznenadite kad kliknete na „nećete verovati"? Priznajte da su vam klikbejt naslovi ipak guilty pleasure. Dajte neki zabavni primer, kad ste se zaista ŠOKirali.

- Šokirali smo se kada smo skontali koliko nisko može da ide Kurir, videli smo da su jedno pet puta fingirali naslove za Mihaela Šumahera koji je sada u teškom stanju, tako da naslov deluje kao da je umro, a radilo se o tome da je npr. njegova porodica izgubila neki sudski spor sa nemačkim tabloidom koji je objavljivao bljuvotine ništa manje od Kurirovih. Taj primer nije zabavan, ali nas zaista jeste šokirao i baš smo ih tada polili govnima. Od zabavnih, vrištali smo od smeha kad su, opet oni, objavili kako je čuvar iz buvare otkrio stranu Slobe Miloševića za koju niko nije znao, tražio je stari hleb za ovo… da hrani golubove. Takođe, želudačnu kiselinu umeju da pokrenu priče o javnim ličnostima koje deci daju retka kereća imena, ili još gore kad su to javne ličnosti poznate redakciji.

Gde ima najviše gadnih naslova? Šta bi preporučio ljudima da čitaju?

- Kurir prelazi igricu u poslednje vreme, Blic žena se žešće mačuje sa njima, a niste ni vi cvećke, samo što ne rokate klasičan klikbejt nego spermu, gejeve, orgije i prevodite neke pizdarije o orgijama u Rumuniji pa narod popizdi i od toga, ne treba vam klikbejt.

Od jednog admina: da čitaju Nika Hornbija, Ernesta Sabata, Jovana Dučića i da što više izbegavaju internet.

Još na VICE.com

Evo zašto smo navučeni na klikbejt članke o životnim promenama

Kako sam radila u tabloidima u Srbiji

Sramota koliko je ukusna čorba od psećeg mesa