Reklame
Sport

Mundobasket 2019 pobednik dana: naposletku, Bogdan

Mora i te nebitne mečeve neko da pobedi.

pisao Miloš Jovanović
14 Septembar 2019, 2:30pm

Foto: FIBA.com

Što se Srbije tiče, svetsko prvenstvo u košarci počelo je, teklo je i završilo se u znaku Bogdana Bogdanovića.

Možemo se mi ovde fokusirati na raznorazne stvari koje nisu išle kako valja, ali o tome je već bilo dovoljno reči. Rotacije, izmene, energija, selekcija, fokusirali smo se svakoga dana na neku novu falinku, a sve vreme dok smo mi to radili, Bogdan je trpao.

Da, možete mu možda osporiti poneki gaf u odbrani ako već jurite neke dlake u jajetu, ali budimo realni - samo je Bogdan, uz recimo Lučića, došao na turnir spreman da osvoji svetsko zlato. I on je svoj posao uradio iz meča u meč, a ostali mogu da se zamisle.

Česi su od Bogdana dobili trideset i jedan poen, što je bilo dovoljno da izbaci našeg šutera na treće mesto liste strelaca na turniru, odmah iza Petija Milsa iz Australije i Rikarda "Guna Ra" Retlifa iz Južne Koreje. Opet, njegov šut iz igre je na preko 50%, a trojke pogotovo. Da citiram kolegu Sašu Ozma sa Sportkluba, prosto je grešno što nam je propao ovakav turnir od ovog igrača, no dobro, i to je život.

O samoj utakmici šta reći. Jedna ekipa ušla je u meč spakovanih kofera i glavom u avionu, dok su oni drugi rešili da zaigraju maksimalno tvrdo u utakmici koja bi im obezbedila istorijski plasman na svetskim prvenstvima. Dok se ovi prvi nisu doveli na nivo ovih drugih, gledali smo dosadnjikavu partiju. Nakon poluvremena, dodat je gas i stvari su "legle", i to je otprilike - to.

Zameriti našim košarkašima što se nisu baš ispočetka polomili u utakmici za beznačajno peto mesto, lišeno kompenzacije u vidu olimpijske kvalifikacije, nije baš nešto na čemu bih insistirao. Niko ne voli revijalne utakmice, ali opet, kraj je turnira, igra se nizašta, i OK je ako neko neće baš da napinje zadnje lože i tetive u fulu. Uostalom, kad to nisu radili kad je trebalo, što bi sad.

Međutim, u studiju RTSa sedeli su neki ljudi koji nisu mog mišljenja, pa smo tako u poluvremenu čuli i tezu da je sramota što se igra ovako beskrvno, kao i fantastična rečenica da nije isto biti peti ili šesti (iako, realno, jeste u ovakvom slučaju). Na njihovu sreću, "orlovi" su na kraju opravdali kvalitet malo jačom igrom pa su svi otišli kući zadovoljni, i što se Srbije tiče ova kineska priča može polako da se zatvara.

Ono što takođe verovatno zatvaramo je i selektorski mandat Aleksandra Đorđevića. Nemam nikakvu insajd informaciju, niti preterano navijam za nešto, ali sve su prilike da će srbija posle skoro šest godina tražiti novog šefa struke. Đorđevića očekuju obaveze u Virtusu, čija je uprava ulupala mnogo para na pojačanja ove godine i prebacila se iz FIBA u ULEB takmičenja, što će reći da za kvalifikacijske prozore neće biti puno razumevanja. Da je Srbija izborila olimpijsku vizu ili uzela medalju, našlo bi se i neko prelazno rešenje. Ovako, miriše na promene.

Đorđevićeve godine ostavljaju slatko-kiseli ukus u ustima. Sa jedne strane, nesporna je uloga nekadašnjeg plejmejkera Partizana, Olimpije, Fortituda, Barselone, Reala i Jugoslavije u metamorfozi stagnantnog nacionalnog programa koji je nakon odlaska Dude Ivkovića bio u kliničkoj smrti. Osvojena su tri srebra sa pet turnira, i Srbija je ponovo stavljena na mapu. To je onaj sladak deo.

Onaj kiseli, pa, opet ima veze sa tim srebrima. Oba Evrobasketa koje je Đorđević vodio, 2015 i 2017, smo u neku ruku razočarali. Neosvajanje medalje na ovom aktuelnom Mundobasketu, sa nikad slabijim Amerikancima još od 2002. i objektivno kvalitativnom prednošću nad ostatkom selekcija, je takođe neuspeh. Postoji realna šansa da generacija koju predvode Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica, Miroslav Raduljica i drugi ostane bez ijednog zlatnog odličja, što je stvarno bezvezan splet okolnosti.

Sa time na umu, mislim da će istorija sud o Đorđeviću selektoru (knjiga o Đorđeviću igraju je odavno izlivena u zlatu) dati tek nakon nekih pet do deset godina. Ukoliko neki drugi stručni štab valorizuje ovo što je on postavio, i 2015 i 2019 odlaze na smetlište istorije. Ako ne, biće istaknute kao propuštene prilike.

U drugim vestima, Amerikanci su tukli Poljsku i "osvojili" sedmo mesto. A sutra svi navijamo za Argentinu u finalu, pa da se rastajemo za ovu godinu. Bila je privilegija pisati za vas.


Tagged:
Srbija
Košarka
Svetsko prvenstvo
bogdan bogdanovic
mundobasket