Quantcast
Droge

Srpski tamjan - priča o opasnoj sintetičkoj supstanci na ulicama Beograda

Zahvaljujući VICE dokumentarcu, nove supstance stavljene na zvaničnu listu kanabinoida u Srbiji.

VICE Srbija

Malo selo na jugu Albanije, Lazarat, bilo je dugo glavni snabdevač marihuanom većeg dela Evrope. Ovo selo je proizvodilo oko devet stotina tona kanabisa u vrednosti od četiri i po milijarde evra, svake godine. U junu 2014. godine policija Albanije je rešila da ovome stane na put nakon čega došlo do ozbiljne nestašice marihuane koja je pogodila i Srbiju.

Kod nas su ove okolnosti otvorile prostor za novu vrstu psihoaktivne supstance brojnih uličnih naziva, među kojima su najpoznatiji: Beli slez, Biljni tamjan, Galaksi, Spajs ili prosto Osveživač vazduha.

U pitanju su supstance čiji se hemijski sastav potpuno razlikuje od marihuane i time prikazuje značajno drugačiju kliničku sliku, a oponaša njene efekte sa jednom značajnom razlikom — više desetina, čak stotina puta je snažnija od marihuane.

Ovo ne znači puko predoziranje vutrom, koliko činjenicu da je njihov hemijski sastav takav da se vezuje za opijatske receptore, što znači da izaziva zavisnost. Pored toga su toliko snažni da pored jakih psihoaktivnih efekata, ona može da izazove brojne respiratorne i kardiovaskularne probleme, pa su oni pre nekoliko godina rezultovali i prvim smrtnim slučajem u susednoj Hrvatskoj.

Nisu nepoznate čak ni šizofrene epizode kod brojnih korisnika. Ono što je, zapravo, najveća opasnost u vezi sa ovim sintetskim kanabinoidima je doziranje prilikom distribucije ove supstance na biljne smese u kojima se pakuje. Prilikom nanošenja ne postoji jasno organizovan sistem, zbog čega se javljaju hot pockets, to jest, vruće zone u distribuciji koje u sebi sadrže supstancu u dozama koje nadmašuju koncentrat i po nekoliko stotina ili čak hiljada puta. Ukoliko neko nekim nesrećnim slučajem naleti na ovaj džep, posledice mogu da budu veoma ozbiljne.

Njihova hemijska struktura je takva da su dovoljne vrlo male promene pa da se u potpunosti izbegne zakonska regulativa i time nađu u slobodnoj prodaji. Dok se nova supstanca uoči na tržištu, testira, zabeleži i kroz regulativu nađe na listi zabranjenih supstanci, već je više desetina novih na tržištu. Za sada ne postoji efikasan sistem odbrane, osim da se zabranjuju kako se otkrivaju, što ni izbliza nije dovoljno da se sintetskim kanabinoidima stane na put.

Koliko je samo lako doći do njih i koliko je lako sresti se sa potpuno nepoznatim sintetskim kanabinoidima, otkrili smo u našem dokumentarnom filmu koji se bavi ovom problematikom.

VICE Srbija je nabavio neke sintetske kanabinoide koje smo testirali u Institutu za sudsku medicinu i za koje se ispostavilo da nisu bili poznati sistemu. Zahvaljujući ovome, pomogli smo da se detektuju neke nove supstance i stave na zvaničnu listu kanabinoida, ali taj doprinos je veoma skroman.

Za nešto više od dve stotine trenutno poznati sintetskih kanabinoida pretpostavlja se da se postoji više hiljada onih o kojima se ne zna ništa. Oni su lako dostupni u head shopovima, smart shopovima, ali i na internetu u raznoraznim oglasima za prodaju. Jeftinost, dostupnost i neprepoznavanje razlike sa pravom marihuanom ih čini veoma lako dostupnim najkritičnijoj grupi, a to je najmlađa populacija koja ih najčešće i konzumira, pozni adolescenti i osobe do dvadesetpet godina starosti.

POGLEDAJTE CEO FILM: