Reklame
politika

Svi vaši omiljeni citati slavnih su lažni

Istražitelj citata savetuje kako da otkrijemo ko su zapravo autori mudrih misli kojima su preplavljeni Fejsbuk i Instagram.

pisao Harry Cheadle
04 April 2017, 7:03am

Internet je mnogo raznih stvari, ali ponekad deluje isključivo kao rasadnik glasina, prevara i laži koje se šire poput buđi. Najrasprostranjeniji primeri viralnih budalaština podrazumevaju predsednika Donalda Trampa koji priča, bez ikakvih dokaza, o izmišljenom terorističkom napadu u Švedskoj i o tome kako mu je Obamina administracija prisluškivala telefon. Ali na mnogobrojne primere neistina naletećete svaki put kad otvorite Fejsbuk i pročitate, na primer, vest o tome kako je pripadnik Kju Kluks Klana izvršio samoubistvo zato što će se Harijet Tabman naći na novčanici od dvadeset dolara ili dok skrolujete Tviter nalog Republikanske stranke koja izmišlja citate Abrahama Linkolna.

Istražitelju koji se krije pod pseudonimom "Garson O'Tul" vrlo je dobro poznata ova potonja vrsta nameštaljki — kao "Istražitelj citata", on vodi sajt šarmantno staromodnog šmeka posvećen pronalaženju pravih izvora raznoraznih citata. To ume da bude komplikovan poduhvat. Ljudi pogrešno pripisuju jezgrovite dosetke slavnim ličnostima, izreke se prepravljaju i izvlače iz originalnog konteksta, a pisani trag o tome ko je rekao šta ume da bude prilično maglovit. Evo jednog primera: na dan Svetog Patrika, Tramp je citirao nešto što je nazvao "irskom poslovicom" rekavši: "Uvek zapamti da zaboraviš prijatelje koji su se pokazali neiskreni. Ali nikad ne zaboravi da zapamtiš one koji su ti se našli." Snalažljivi novinari s pristupom Guglu brzo su utvrdili da je poslovicu zapravo napisao izvesni Nigerijac — osim što se i to ispostavilo kao netačno. Kao što je O'Tul otkrio kad je ozbiljno zakopao po ovoj problematici, reči su najverovatnije potekle iz pesme koju je 1936. godine napisao čovek po imenu Levi Furbuš.

Prvog aprila se O'Tul pojavio sa knjiškom verzijom svojih dogodovština, Hemingvej to nije rekao, koja se iscrpno bavi temom odakle su zapravo potekle neke od najslavnijih izjava na svetu. To je u određenom smislu poduhvat iz usko specijalizovane oblasti — većini ljudi je više stalo do sentimenta iz njihovih omiljenih citata nego odakle su oni potekli — ali to deluje pravovremeno, pa čak i krajnje neophodno. Kada većina zemlje, uključujući neke ljude koji je vode, imaju problema da razluče činjenice od fikcije, lepo je znati da neko naveliko istražuje istinu, prekopava izvore i vraća se sa fusnotama.

Razgovarao sam sa O'Tulom telefonom prošlog meseca pred izlazak njegove knjige. Iako nije želeo da mi otkriva previše toga o sebi — on tvrdi da je to najviše iz želje da njegovo delo govori samo za sebe — vodili smo zanimljivu raspravu o lažnim vestima, situaciji kad grešite na internetu i šta treba da uradite kad vidite da vaš prijatelj postavlja lažni citat Vinstona Čerčila.

VICE: Puno radno vreme posvećuješ istraživanju citata. Šta ti se najviše dopada u toj vrsti posla?

Garson O'Tul: Uživam da otkrivam skrivenu istoriju iza nekih citata. Zapravo imam dobar primer za to sa citatom koji se često koristi na diplomskim svečanostima, kad govornici žele da inspirišu sveže diplomce. On glasi: "Ono što je iza nas i što je pred nama ništavno je u poređenju s onim što je u nama." I te se reči pripisuju nekim velikim ličnostima, kao što su Ralf Valdo Emerson, Henri Dejvid Toro i Oliver Vendel Holms. Ali ispostavilo se da niko od tih slavnih ljudi nije odgovoran za njih. Umesto toga, one su se prvi put pojavile 1940. godine, u knjizi po imenu Meditacije sa Vol Strita. I ispočetka ta knjiga nije bila potpisana — osoba po imenu Albert Džej Nok je napisala uvod, a Vilijam Morou je bio izdavač, tako da je citat često pripisivan njima. Na kraju se pravi autor otkrio 1947. godine i to je objavljeno u Njujork Tajmsu: radilo se o trgovcu hartijama od vrednosti po imenu Henri Stenli Hejskins. Ali imate veliki problem da mu pripišete taj citat, zato što je čovek vodio kompaniju za hartije od vrednosti koja je propala — bio je poznat po neodgovornom i neposlovnom ponašanju, i praktično je izbačen sa berze. Dakle, možete da zamislite da govornik na diplomskoj svečanosti neće izgovoriti ove mudre reči, a potom dodati: "Ovo je rekao Henri Stenli Hejskins, izopšteni trgovac." Zato je mnogo bolje pripisati tu izjavu onim drugim slavnim ljudima.

"Pomislili biste: Kako mogu hiljade i hiljade ljudi toliko da greše? Ali ispostavlja se da greše."

Pogledajte i naš film o Belom Preletačeviću - Samo Jako

Misliš li da je bitno ko je prvi rekao tako nešto? Da li autorstvo čini bilo kakvu razliku?

E, pa upravo je jedan od mojih ciljeva da originalni autor dobije zaslugu koja mu pripada. U etičkom smislu, mislim da to ima smisla. Istina je da ljudima često nije nešto posebno stalo do toga ko je konkretno izjavio šta — više vole da je to nekakva slavna ličnost. Neke od njih su čak u glavama savremenog čoveka potpuno zamenljivi. Na primer, ako kažete "Ralf Valdo Emerson", ljudi možda nemaju jasnu sliku o tome ko je on tačno i koje su bile njegove vrednosti. Ali zaista mislim da ima smisla pridati zaslugu pravoj osobi. Jedan od razloga zašto se izjave pogrešno citiraju jeste taj da kad ljudi odu na internet i ukucaju neku reč iz citata, često se pri samom vrhu pretrage na Guglu ili Bingu nađe neka od stvarno velikih baza podataka kao što je Brainyquote. A ispostavlja se da su one prepune dezinformacija, a ljudi ne znaju da na takvim sajtovima ne smeju da veruju citatima. I zato ih prosto ponavljaju. I ponekad ukucaju neki izraz i ispostavi se da hiljade sajtova tvrdi da je to rekao Mark Tven i poveruju da onda to mora da je istina. Pomislili biste: Kako mogu hiljade i hiljade ljudi toliko da greše? Ali ispostavlja se da greše.

Misliš li da je internet ubrzao proces pogrešnog pripisivanja citata ili je samo učinio da bude verovatnije da će citati biti pripisan pogrešnoj osobi?

Mislim da je ubrzao širenje dezinformacije u citatima. Imali ste nedavno onaj primer kad se Donald Tramp sastao sa liderom Irske.

Vidiš li nekakvu vezu između fenomena lažnih vesti o kojem svi pričaju i svog rada?

Jedna veza mogla bi da bude da pogrešno citiranje ima dugu istoriju, stotinama godina. U meri u kojoj se doživljavaju kao lažne vesti, lažne vesti su takođe prisutne stotinama godina. Bilo je lažnih citata Marka Tvena koji su se proširili još za njegova života i nastavili da se šire od tada. Nigerijski pesnik, na primer, mislim da se ta priča raširila zato što se radilo o relativno površnom istraživanju ili je možda teže sprovesti pravu vrstu istraživanja. A nije im palo na pamet da mi se obrate. Zapravo mi se obratio Ben Cimer iz Vol Strit Žurnala — on je osoba koja je našla najraniji izvor, od 3. marta 1936. godine.

Ljudi su nedavno postali malo skeptičniji prema stvarima koje pročitaju na internetu — ispostavilo se, na primer, da su mnogi odlomci koje Gugl izvuče na vrh pretrage kolosalno pogrešni . Znaš li za taj fenomen?

To se zapravo dešava i sa mojim sopstvenim sajtom. Ako ukucate neke citate koje je Gugl skinuo s tih kartica, ili kako god već da ih zovete, koje pokazuju delova s mog sajta, ponekad kad samo pročitate taj odlomak možete steći pogrešan utisak. Morate da kliknete na link i uđete u tekst da biste dobili čitavu sliku. Mislim, oni imaju sjajne programere koji rade na izvlačenju tih informacija, ali to je izuzetno težak zadatak. I zato vredi kliknuti i ući u tekst da bi se video čitav kontekst.

Da li sebe doživljavaš na istoj strani kao i pokret ljudi koji pokušava da navede obične korisnike interneta da budu malo skeptičniji prema onome što čitaju onlajn?

Moj cilj je da senzitivizujem ljude na činjenicu da prosto postoji mnogo dezinformacija. Pre mnogo godina, i sam sam bio kriv što sam pretpostavljao da su citati koje čitam u popularnim časopisima ili dnevnim listovima tačni. Nije mi čak palo ni na pamet da budem skeptičan prema njima. Mora da postoji proces senzitivizacije prema shvatanju da samo zato što to čitaš u svom lokalnom dnevnom listu, samo zato što to čitaš na sajtu ili čak na hiljadama sajtova, to ne znači da ne moraš da zakopaš dublje. I ono što posebno želite u slučaju citata je navođenje tačnog izvora, a to je u kojoj se tačno knjizi to pojavljuje, na kojoj se strani pojavljuje ili u kojim novinama se to tačno pojavilo. A to se često ne prilaže uz citate. U nekim slučajevima ima smisla ne prilagati: članak ne sme da vam bude predug, ne želite da imate fusnote svuda. Ali u tom slučaju morate da se poslužite pouzdanim rečnikom citata, kao što je, na primer, Jejlova knjiga citata, koju svesrdno preporučujem, ili moja sopstvena knjiga, i pogledate šta one kažu. Naročito ako pišete knjigu ili članak za novine, vi tad sastavljate novi tekst i želite drugim ljudima da prosledite pouzdane informacije.

Ako želiš da internet postane malo preciznije mesto i sprečiš širenje lažnih citata, kad vidiš da neko na Fejsbuku postavlja citat pogrešno pripisan nekome, je li u redu ostaviti komentar kao što je: "Vinston Čerčil to zapravo nije rekao" ili je to pomalo kretenski potez s tvoje strane?

U nekim kontekstima, to može da bude odbojno ili da iritira ljude, i oni uglavnom ne reaguju dobro, naljute se ili krenu da se brane. Oni imaju običaj da kažu: "E, pa nije bitno ko je to rekao, i dalje je istina. I dalje je to bitan citat." Tako da je najbolje da informaciju koju imate prenesete privatno, a ne da pokušate da javno osramotite ljude, u nekim slučajevima čak možete da pustite da im to prođe. Problem je kad neko dođe na vlast, na neku visoku funkciju kao što je predsednička, vi im pomažete tako što im ne dozvoljavate da se osramote u budućnosti. Dakle, ako radite to iz konstruktivnih pobuda, da biste im pomogli, i radite to privatno, onda mislim da je to dobra ideja. Ne treba da se trudite da javno ponizite ljude.

Da li te na bilo koji način brine kad ljudi na visokim pozicijama moći — kao što je predsednička — nekom pogrešno pripišu citat? Da li to vidiš kao znak nepažnje ili spremnost ljudi da poveruju u sve što vide na internetu?

Potrebni su im bolji savetnici. Ili ljudi koji rade istraživanja za njih moraju bolje da rade svoj posao. U Kongresnom arhivu možete pronaći razne kongresmene koji pripisuju citate pogrešnim ljudima. Čak i u slučaju predsednika Obame imate primer kad je pripisao citat pogrešnoj osobi, čak i Hilari Klinton u jednoj od svojih knjiga ima loše pripisan citat. Dakle, to je problem koji nema veze s određenom strankom.

Ovaj intervju je prošao redakturu i bio sažet kako bi bio jasniji.

Kupite Hemingvej to nije rekao na Amazonu.

Pratite Harija Čidla na Tviteru .

Tagged:
Internet
Istraživanje
Lažne vesti
Citati