Posetila sam oko 40 vidovnjaka u Srbiji izveštavajući iz zone sumraka

"Ne mogu da verujem da poznajem nekoga ko je pisao tekstove o vidovnjacima", rekla mi je koleginica Mara razrogačenih očiju, već se hvatajući za vrata svoje redakcije. Pade na kolena, tu kraj vrata, vrišteći od smeha. Iz moje glave iskakali su znaci pitanja.

Onda je Mara, TV novinar, počela da postavlja pitanja ne verujući da bih ja, ovako ozbiljna, ikada mogla da se bavim pisanjem o magiji, izveštavanjem iz zone sumraka. Ne može da shvati moju radoznalost na ovu temu. Objašnjavam joj da sam, radeći u dnevnim novinama, upoznala desetine žrtava vidovnjaka, koje sam smatrala zapravo žrtvama lične gluposti, ali je falila druga strana- ti vidovnjaci. Želela sam da upoznam ljude koji se bave magijom- crnom, belom, ljubavnom, šta god. Htela sam da mi pokažu svoje alate za rad, da shvatim u šta oni veruju, u inat pijem njihovu (obajanu) kafu na zgražavanje nekih poznanika. Zanimalo me je da li su poremećeni ili samo prevaranti. Nadala sam se, priznajem, da možda i postoji bar jedna osoba sa nekim stvarnim moćima. Bolesno i uporno me zanimalo. Više nego diploma na psihologiji.

I tako smo Miki fotoreporter i ja krenuli na terene, po Kragujevcu, Šumadiji, zapadnoj i istočnoj Srbiji, do Niša, po selima ali i u centrima gradova.  Na jedno 40 adresa smo bili.

Da mu bude tvrd k'o volujski rog

Jedan od prvih terena je u Svilajncu. Fotoreporter Miki mora najpre da fotka kuću pevaljke koja je zaboravila rodni grad, pa onda moju vidovnjakinju. Jedino što mi je mučnije od vidovnjaka su pevaljke. Odlazim sama.

Tamo, uboga duša krhke mentalne konstitucije. Pokazuje mi vene na zglobu leve ruke i kaže da one formiraju krst, zbog čega i ima moći. Vidim da iskreno u to veruje. Ja ne vidim krst, mada njoj kažem- mhm. Počinje da priča kako je dedi od 80 bajanjem vratila potenciju, a on joj, zbog svoje i babine sreće, kupio zlatni lanac i krst u vrednosti od 1.000 evra. Mučno mi je svo troje aktera priče i krećem početnički, nevešto- Dobro, objasnite mi kako to radite, šta radite.

Ona opet počinje razvodnjenu priču o moćima okrećući se ka jadnim ikonama izlepljenim po zidu i ormanima. Ne odustajem - kako bajete, hajde uradite to meni. Kakva greška. Žena mi prilazi dok sedim za stolom i spušta šake na moju glavu.

- Da ti mozak radi kako treba, da te šlog nikad ne strefi, da mađija nikad ne pomuti tvoj um, baje vidovita Lj.

Onda se njene ruke spuštaju niže.

- Da ti štitna žlezda radi kao sat, srčani udar što dalje od tebe. Šećer da ti je uvek do šest, pritisak 120 sa 80, nabraja moja vidovnjakinja idealne vrednosti dok mi šakama klizi niz grlo, grudi, stomak, sve niže.

I još niže.

Tu su njene ruke među mojim butinama. Hvata me nežno i odlučno tamo gde ni slutila nisam da bi vidovnjakinja mogla da mi baje.

- Da mu bude tvrd k'o volujski rog, da mu nikad ne pada, izgovara gledajući me u razrogačene oči onako ženski solidarno.

Dok shvatam šta se dešava, obaja mi žena superpotentne muškarce do kraja života i to džabe. Samo još jednom sam sama ušla kod nekog vidovnjaka.

Porodične fotografije- na samrtnom odru   

Taj drugi put nije moglo drugačije. Fotoreporter i ja smo u istočnoj Srbiji radili niz terena, od jutra do mraka, i kod vidovite E nismo stigli na vreme. Umesto u dogovorenih 19 sati, stigosmo u 21. Mrkli mrak, selo bogu iza leđa, jedva nađosmo kuću. Kažem Mikiju da je bolje da uđem sama, žena je stara, uplašiće se kada ga vidi onako krupnog u kasne sate, pa ništa od priče. I uđem sama. Vidovita E me jedva primi, zlovoljna je i kijavičava i jedino su me iskrene simpatije prema njenom pekinezeru spasile izbacivanja. Sitna mršava baba, upalih obraza, ogromnih sivo- crvenih podočnjaka, podsetila me na vešticu. Sednemo, počinjemo razgovor- kome baje, kako baje, koliko baje, sve uskostručne teme.

I dok ona detaljno priča o crnoj magiji, "mrtvačkoj živi" i bajanju za smrt, magiji koju ona nikako ne koristi, samo je "skida" (a svaka vračara mi je to rekla), podiže mi se želudac. Ali nije prvi put, tvrd sam ja orah. Dok slušam vidovitu E sabirajući u glavi koliko je to redova teksta i kada mogu napolje, pogled mi privlače slike na zidu. Na uramljenim fotografijama mrtvi u otvorenom sanduku, na dan sahrane. Na jednom zidu dve slike, na drugom jedna. E je upravo govorila o moćima nekog pisma obavijenog crvenom vunicom, nad kojim baje. Uhvatila je moj pogled i spustila krst koji je držala.

- Težak sam život imala. Sestru mi je na autobuskoj stanici u Beogradu ubio autobus, imala je 30 godina. Od brata ćeku koja je živela u Bosni muž je zaklao, eno tamo nje u sanduku. Muž mi je poginuo na poslu, svedoči vidovita E dok se ja grčevito držim onog pekinezera u krilu kao jedine svetle tačke u crnilu ove babe.

Napravih par jedva upotrebljivih fotografija i pobegoh izvinjavajući se što sam kasno upala. Miki čeka u autu, zadovoljan što imamo još jednu priču, sedmu za taj jedan dan. Pita me kako je bilo. Kažem: "Na prvoj trafici ili pumpi izađi kupi mi jedno pivo i ne pitaj me ništa dok ga ne popijem."

A onda mi je vidoviti E presekao sav taj strah

Moja drugarica Vesna je dodatnu kintu u to vreme zarađivala nekim anketama, ne sećam se više za koga. Uglavnom, obišla je pola Kragujevca. Tako je i srela vidovitog R koji je u šupi u svom dvorištu napravio crkvu. Vesna me pozvala da i ja zaradim moju dodatnu kintu (pored neke jadne u dnevnim novinama). I tako sam stigla u šupu- crkvu vidovitog R, bože mi oprosti.

- Usnio sam pre 15 godina ženu u belom koja je prišla bagremu ispod moje kuće i rekla mi da na tom mestu napravim sebi odaju i počnem da pomažem ljudima. Na tom mestu bila mi je šupa. Nisam to shvatio ozbiljno, a kada su ukućani krenuli da pobolevaju počeo sam da razgovaram sa ikonama, priča mi R dok ja slažem facu "kakvo čudo" i stidim se što mu kao čovek ne preporučim nekog psihijatra.

Kaže da mu se mnogo ljudi obraća zbog strahova. Kada takav klijent dođe R mu, kako mi kaže, "meri strah" uz pomoć končića razapetog od srednjeg prsta jedne ruke do palca noge na suprotnoj strani tela. Ako straha ima, uz bajanje, R ga preseca nožićem. Pitam ga da i meni izmeri i preseče strah.

Nije mi rekao da će mi pre toga čitati molitvu i nije mi rekao da će to raditi dok su moje šake na njegovim ramenima dok stojimo licem u lice, a on čita na 20 centimetara od mog nosa. Nije mi rekao ni da mu iz usta smrdi na poljski WC u letnje popodne. Jedva sam čekala da legnem na pod, raširim noge i ruke da mi izmeri strah i preseče ga, a Miki fotoreporter slika, pa da bežimo.

U autu kolegi rekoh da otvori prozor i ako signaliziram levom rukom odmah stane, kako zna. Da bih stigla da povratim van kola. Miris njegovog daha bio mi je u nozdrvama i sutra.

Sveti Đole

A onda je radoznala Vesna, koja me je kod onog smrdljivog R i poslala, zahtevala da je vodim na neki teren, u znak zahvalnosti. Taj teren bio je kod vidovnjaka u centru Kragujevca. Zamolim je da bude tiha, ne smeje se nikako ničemu i pusti me da zaradim moj honorar. Čim smo ušle kod vidovitog D i prozborile par rečenica ona ispali- hajde vidite da li je ona pod magijom, pokazujući na mene. A vidoviti D nije bio toliko vidovit koliko je dobro procenjivao ljude i po mom stavu video da mu ne verujem ni izdaleka.

- Ne mogu njoj. Čim je ušla video sam. Jedan muškarac joj je nekada, dok je klečala na kolenima, stavio dlan na glavu i nešto joj obajao, pored crnog đavola može da prođe i ništa da joj ne bude. Nemoćan sam, kaže glatko D ne trepnuvši.

I mesecima su me kolega fotoreporter Miki, ali i Vesna, smeškajući se pitali ko je lik pred kim sam klečala dok mi je držao rukom glavu - i bajao.

A onda je vidoviti D pristao da pokaže svoje moći, ali na Mikiju. Ovaj poslušno sede u neku fotrelju koju mu je D pokazao i poče seansa. Vesna i ja sedimo na krevetu i gledamo. Ja fotografišem.

D pita Mikija koja mu je krsna slava. Miki kaže- Sveti Đorđe. D poče da duva u lice Mikiju, dahom valjda prizivajući sveca.

- O Đole, dođi Đole….osećaš li Miki toplotu na licu, a sada na grudima….Šta vidiš, pita vidovnjak oslovljavajući sveca kao školskog druga.

- Vidim neku crkvu, koračam kroz nju, vidim ikone, priča Miki zavaljen u fotelju žmureći.

- O Đole, dođi Đole…osećaš li Miki sada toplotu na stomaku, pita vidoviti D.

Miki mrmlja, glava mu pala unazad, opisuje nejasne puteve kroz crkvu, malo se rita nogama i bacaka levu ruku.

- Osećaš li sada toplotu u čmaru, pita vidoviti D.

Vesna skoro vrisnu od smeha. Hajde ona, ali i ja, mada sam uvek i svuda znala savršeno da odglumim šokiranost moćima "mog" vidovnjaka i duboku veru u ono što on radi. Vidoviti D se okrenu ka nama, ja se nakašljah u trenutku se uozbiljivši. Vesnino lice se zaledi, bogu hvala. Miki i dalje stenje, mrtav ozbiljan, kao u transu. Ni osmejak.

Dve trećine zdravih

Na jednom od terena vidovita V pričala nam je o tome kako je letela preko mosta na Lepenici u Kragujevcu i o bacanju magije na nasilne muževe. Vidovita S koja priziva mrtve, tvrdila je da je njen klijent biznismen uspeo u životu zahvaljujući biznis savetima pokojnog tasta. Kod vidovite M u selo kraj Kraljeva odvela sam i sestru da bih na slikama imala nekog drugog, sem sebe, a ova je skinula u gaće prizivajući duh Nikole Tesle. Sestri sam morala da dam ceo honorar. Šumadinac koji viđa demone zabranio mi je izlaske posle 23 sata, a vidovnjak  iz Bora mi je otkrio koji položaj u seksu garantuje rađanje muškog deteta.

Da rezimiramo, bolesni i prevaranti, trećina prvih, dve trećine drugih. Nijedan od mojih 40-ak vidovnjaka ništa nije znao o budućnosti. Pare uzimaju na - imaš nabačenu magiju, ja ću da ti je skinem za 100, 500, 3.000 evra.