galerija

Slavimo ćelave muškarce iz Azije

Oni jednostavno idu svojim poslom, zabavljaju se i jednostavno, žive.

pisao Paul Schonberger
01 Jun 2015, 7:16am

Fotografije: Pol Šonberger

Australijski umetnik Pol Šonberger izdao je novu knjigu Up and Over. U knjizi piše o ćelama, naročito ćelama muškaraca srednjih godina iz Azije. Da razjasnimo, pisac se ne sprda sa ovim muškarcima, niti nam priča tužnu priču o izgubljenoj slavi. Prilazi svojim likovima kao delu društva koje su svi zaboravili, a koji je vredan veličanja. Kada razgovarate sa Polom, skontate da on ove ljude diže na pijedastal, čak kaže da možda nije dovoljno vredan da bi se pridružio ćelavom bratstvu koje toliko voli. Evo o čemu smo razgovarali.

VICE: Da li je ovo nešto što si oduvek planirao da uradiš, ili si se u svom radu u jednom trentuku jednostavno usmerio na ovo?

Pol Šonberger: Na početku je bio samo hobi. Bio sam u Aziji i fotografisao. Inspiraciju sam dobio videvši sve te ekscentrične ljude. Možete da me nazovete stokerom, ali to radim na prijateljski način. Dakle, knjiga definitivno nije nastala sa nekakvim ciljem.

Iskreno, stariji ljudi me posebno inspirišu. Ono što rade, kako se ponašaju, ali i garderoba koju nose.

Kad si stariji, sjajno je to što možeš da imaš taj stav da te boli uvo za sve. Pre neki dan sam video čoveka koji je nosio poslovnu košulju, očešljanu kosu i najudobnije trenerice koje sam ikada video.

Jeste. Boli ih uvo. U mojoj knjizi ima i humora, ali ja pokušavam da stavim ove ljude na pijedastal. Mislim da bi trebalo da ih obožavamo i ugledamo se na njih kad je stil u pitanju.

Ponekad se čini da je starijima lakše da upoznaju nove ljude, kao da postoji neka vrsta bratstva ćelavih muškaraca.

Većina njih se oseća odlično u svojoj koži. Srećni su što su živi i ne brini ni o čemu. Oni su jednostavno tamo – igraju šah ili šta već vole da rade.

Fotografije u knjizi su većinom iz Japana, Koreje, Kine i Singapura – koje su najveće razlike koje si primetio u ovim zemljama?

Razlike imaju više veze sa delom grada u kome si – da li su ljudi koji u njima žive radnici ili poslovni ljudi...

Dakle postoji klasna podeljenost među ćelavim ljudima?

Da, nazvao bih to klasnom podelom. Neki od njih su ponosni, dok kod drugih možeš da osetiš dozu paranoje i odbijanja realnosti, fascinantni su. Količina vremena koju utroše da bi namestili ćele da izgledaju kako treba je neverovatna.

E sada, u različitim delovima Azije koriste različitu terminologiju za takvu kosu. Neki je zovu barkod, neki od osam do dva, neki prskalica ili sprej. Lista je duga.

Pretpostavljam da ne postoji bolje rešenje od umetaka za kosu, koji su očajni.

Ima mnogo ćelavih sportista. Oni gube kosu zbog lekova koje uzimaju da bi bili izdržljiviji. Češljati kosu na stranu je način da pobedite ćelavost. Ne znam da li ja sam zaslužujem da to uradim.

Andre Agasi je godinama nosio periku i bio paranoičan zbog svog izgleda. Na kraju je ipak rekao "Ćelav sam". Sav taj novac koji je potrošio da sakrije ćelavost ja bih dao ovim ćelavim ljudima iz Azije, mislim da ga više zaslužuju.

U koje delove Azije bi se rado vratio?

U Koreji postoji taj jedan deo u kome sam napravio mnogo fotografija. Tu su neki klinci radili mnoge zanimljive stvari. Ali, bilo je i mogo dosadnih klinaca koji su samo sedeli okolo. Straiji ljudi su napolju u dva ujutru, slušaju živu muziku, jedu brzu hranu, obučeni su kako žele i nose svoje ludo očešljane ćele.

Prelepo je videti ljudi koje se ne oblače i ponašaju kao da ih boli uvo, nego ih stavrno baš briga.

Oni jednostavno idu svojim poslom, zabavljaju se i jednostavno, žive. Slave činjenicu da su živi, i tako sve do svog poslednjeg dana.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu