Ima li ​seksualne saglasnosti na porno setu

O pitanju pristanka u pornografiji sve se više priča od kako je nekoliko glumica optužilo Džejmsa Dina za seksualno nasilje . Same optužbe otkrile su izuzetne prepreke sa kojima se suočava seksualna radnica u pokušaju da prijavi silovanje. Jednu od tužiteljki, Amber Rejn je Din navodno udario pesnicom u lice tokom seksualnog odnosa, dok su kamere radile.

Ove optužbe usmerile su pažnju javnosti na neka važna pitanja: Kako se definiše seksualna saglasnost na porno setu? Da li je dovoljna garancija bezbednosti ugovor potpisan između izvođača i producenata?

„Obično dobijemo poveliki ugovor na dvadesetak strana u kom po nekoliko puta piše, otprilike, evo koliko te plaćamo, evo šta treba da radiš, da li pristaješ na te uslove?" priča glumica Mercedes Karera na nedavno održanom panelu u Los Anđelesu posvećenom ovoj temi . „Ljudi pokušavaju da u svoje privatno tumačenje seksualne saglasnosti umetnu ovo formalno, zakonodavno tumačenje."

Pre početka produkcije, svaki izvođač šalje producentima svoju Da/Ne listu u kojoj se navodi sa kakvim partnerima bi želeli da rade, i sa kakvima izričito odbijaju da rade. Producenti koji ispoštuju „negativni" deo ovog spiska smatraju da su time obezbedili pristanak. Pa ipak, između svakog da i svakog ne postoji siva zona, posebno ako dvoje izvođača ranije nisu sarađivali, ili ako se jedan od njih predomisli usred snimanja.

Kad snimanje počne, na režiseru je da obezbedi da se svi izvođači dobro osećaju, objašnjava publici režiser i producent Di Sevir. „To stalno mora da se proverava. Obično nije problem jer svaki glumac ili glumica može da zastane i kaže da im je nešto bilo previše teško. Svako od njih ima mogućnost da prekine snimanje ako im se javi bilo kakav problem." Sevir o takvim stvarima vodi računa, ali to nije profesionalni standard među svim njenim kolegama.

„Nekim izvođačima je neprijatno da dignu glas jer se plaše da se režiser ne naljuti, pa sledeći put odbije da ih unajmi, ili ih možda odmah otpusti. Dakle, mnogi samo stegnu zube i guraju dalje, ali takva atmosfera nikome ne odgovara," objašnjava Sevir. „Mada sam čula da neke firme takve stvari i traže, namerno unajme nekog pod određenim uslovima, a kad ona dođe na set ispostavi se da joj traže nešto intenzivnije, ili čak nešto sasvim drugo od dogovorenog."

Da bi se izbegle komplikacije u hodu, agent Mark Šekter kaže da industrija pokušava da uspostavi interne regulativne metode. „Šaljemo im vrlo detaljne mejlove u kojima se precizno opisuje šta će raditi pred kamerom. Čak im dajemo linkove do sajtova sa primerima da bi mogli da utvrde da li im je ovo ili ono OK. Odluka o saglasnosti jeste na samom izvođaču," kaže Šekter, „ali odgovornost je i na produkciji da tačno opiše sve detalje procesa, na agentu da ispravno obavesti svog klijenta, i na njoj ili njemu da izrazi konačnu saglasnost ili ne."

Ali glumci koji napuste snimanje zato što im nešto nije odgovaralo gube dogovorenu novčanu naknadu, što znači da postoji finansijski pritisak da se svašta izdrži.

Koner Habib, potpredsednik APAC, kaže da sami izvođači imaju vrlo nizak stepen kontrole nad pravednom monetizacijom svog rada. „Znam da će ovo naljutiti producente, ali jedan od načina eksploatacije i ogroman problem u industriji je činjenica da se glumcima isplaćuju fiksne sume, nikad procenti od zarade projekta. U širem kontekstu ekonomije, ja mislim da to jeste eksploatacija."

„Čula sam koleginice koje kažu da gubiš uloge ako si mnogo zahtevna," priča Karera. „To je tačno, ali meni je moj komfor više znači od toga da snimim svaki film koji naleti. Ja lično odbijam da budem u potčinjenim ulogama. Ne dam da me vezuju, jer znam da ću pre ili kasnije tražiti da me odvežu u sred scene pa će biti problema. Znači, mi kao izvođači imamo odgovornost da pristajemo samo na uloge koje nam odgovaraju."

Habib predstavlja mutnu situaciju oko saglasnosti u svetlu šire društvene dinamike. „Želim da dodam da je odgovornost na najširoj javnosti, ne samo na porno glumcima, jer početnici nikad ne znaju u šta se upuštaju. Jedan od problema je čitava porno-negativna i seks-negativna kultura… To pravi ogroman je jaz između onog što ljudi znaju o industriji pre nego što se u nju upuste, i onog što znaju kad su već u njoj; taj jaz ne bi smeo da postoji. Znači, jeste da su danas ljudi obrazovaniji i bolje informisani, ali nažalost i dalje živimo u jednoj prohibitivnoj kulturi."

Vidljiv je manjak razmere između količine pornografije koju Amerikanci konzumiraju i količine poštovanja koje se upućuje stvarnim ljudima koji nam glume u tim fantazijama. Tokom razgovora, mnogi učesnici panela insistirali su na svojoj ljudskoj strani. „Ja volim da pešačim, da idem na plažu; radim razne stvari u slobodno vreme kad ne pušim kurac", šali se glumica Nina El.

Za kraj diskusije, panel se bavio razdorom između njihovog usko povezanog sveta seksualnih radnika i radnica sa jedne strane, i „civilnog" društva sa druge strane. Paradoksalno, upravo ti „civili" čine najveći deo industrije: njene potrošače. Iako za ova dva sveta važe različite norme i pristanak na seks se izražava različito, članovi panela se slažu u proceni da svi zaslužuju jednaka osnovna prava – posebno u smislu saglasnosti za nastup pred kamerom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu