Reklame
vesti

Najbesmislenija euforija u Srbiji zbog izbora Donalda Trampa

Pobeda "brata Trampa" je u Srbiji otvorila potpuno novu dimenziju nerazumevanja sveta u kome živimo.

pisao Stefan Veselinovic
10 Novembar 2016, 1:32pm

Naslovna fotografija: VICE Srbija

Izbor Donalda Trampa za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država veliki deo sveta dočekao je nespremno. U manjem delu sveta, čini se, mnogi su, ipak, bili spremni za ovaj istorijski trenutak. Iz nekoga razloga, za milijardera i rijaliti zvezdu na poziciji najmoćnijeg čoveka na svetu, najspremniji u Srbiji su bili oni koji stavove i pouke o modernom svetu izvlače iz "Sprem'te se, sprem'te" i ostalih istorijskih epova.

U Srbiji je teško odvojiti emocije od politike, i to nije ništa novo. Naše predizborne kampanje, retorika političara, nivo dijaloga u skupštini i televizijskim programima u kojima političari gostuju, kao i ishodi izbora su nam dovoljan dokaz za to. Ipak, bilo da je u pitanju Evropa, Bliski Istok, Rusija ili Amerika, srpski glasač tačno zna "kako bi sve doveo u red, da se on nešto pita". Tako je i "brat Tramp" u Srbiji otvorio potpuno novu dimenziju nerazumevanja sveta u kome živimo.

Vest da je Tramp izabran za novog predsednika SAD u Srbiji je proizvela talas verovatno najbesmislenije euforije u "novijoj srpskoj istoriji", kako se to danas lepo kaže. U moru radioaktivnih gluposti i besmislica kojima smo neizbežno izloženi u tabloindoj svakodnevnici, "Trampe, Srbine" je verovatno najveća budalaština koju ćemo čuti ove godine. Mada, tek je novembar. Rano je za prognoze.

U katalogu "malih sprskih zadovoljstava" pobeda nad Amerikom sigurno zauzima veoma visoko mesto. Bilo da je u pitanju košarka, basket, politika, rat ili takmičenje u motanju džointa. Zato, evo već dva dana, uspevamo da američke izbore pretovrimo u "pobedu Srbije".

Svakako ne treba čudi što je izbor između dva prezimena - Klinton i Tramp - za ljude u Srbiji, posebno mlade, bio lak. To dokazuje i onlajn glasanje u kome je mogao da učestvuje ceo svet, a gde su Srbi ubedljivo glasali za Donalda Trampa i bili jedna od retkih zemalja koje je "Donaldovim pramenovima" dala više od devedeset odsto glasova. Više od devedeset odsto Srbije koja je u anketi prednost dalo Trampu verovatno to nije uradilo zbog toga što je saglasna sa Slavojem Žižekom da bi izbor Trampa prodrmao stvari, dok bi izbor Klintonove održao status kvo i učvrstio poziciju eliti kojoj pripada. Pre će biti da je zbog ovoga:


U svakom slučaju, evo najbesmislenijih razloga za oduševljenje Trampovom pobedom:

MOŽEŠ DA NAM PUŠIŠ KLINTONE

Kako su Srbi preko noći zavoleli Ameriku kada je na njeno čelo došla bogata rijaliti zvezda, proizvod upravo sistema koji je dosadašnja elita održavala i predstavlja sve ono zbog čega smo, do sada, mi "pametni, plemeniti i mudri" njih smatrali "ispranim mozgovima, površnim, glupim"?

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i jedan od glavnih govornika na završnoj sednici Fondacije Klinton ove godine, smatra da postoje tri razloga:

- Prvi razlog je što su ljudi osećali da su pod pritiskom decenijama i sada im se čini da će biti pod manjim pritiskom, a drugi razlog, koji me brine, jeste to što ljudi u Srbiji smatraju da je uvek neko drugi kriv za sve njihove neuspehe i izbegavaju sopstvenu odgovornost. Treći razlog je mala sitna osveta, da vide politički kraj nekoga od koga su doživljavali neprijatnosti - rekao je premijer na konferenciji za štampu posle primanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija.

Istina je da su građani Srbije Klintonovima odavno rekli šta imaju i da bi poseta Klintona Srbiji, da je izabrana, teško prošla bez podsećanja na to zbog čega je u Srbiji pominjanje tog prezimena izaziva reakciju jednaku onome što se desi kada pomešate mentol bombonu i koka kolu. To su dve stvari - NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, čemu je većina stanovništva u Srbiji živi svedok, i situacija sa Kosovom, za šta mnogi upravo Hilari, uz supruga Bila, drže odgovornom.

Javnost u Srbiji je nedavno u jednom nedeljniku mogla da pročita Trampov intervju u kome se on izvinjava Srbiji zbog bombardovanja, ali je njegov štab to vrlo brzo demantovao, nazvavši intervju izmišljenim.

Ipak, ništa od toga nam ne odgovara na pitanje otkud toliko oduševljenje kod Srba nekime ko je više puta uhvaćen u laži, ko širi netrepeljivost i netoleranciju prema drugima i drugačijima, ko je poznat po mizogenim, ksenofobičnim, populističkim i demagoškim izjavama? Dobro, kada ovako postavim pitanje zvuči kao da je retoričko. Ali nije.

make kosovo serbia again

Rane radove oduševljenja republikanskim kandidatom za predsednika SAD, u Srbiji možemo pronaći kod ultra desničarskog političara za kojim ga najčešće upoređuju - Vojislava Šešelja. Njegova otvorena podršku Trampu, koju je izrazio i tokom posete Džozefa Bajdena, krunisana je čestitkom, uredno na ćirilici, što za "Trampa Srbina" ne bi trebalo da predstavlja problem.

Predsednik Srpske radikalne stranke među prvima je tvrdio da bi izbor Trampa doneo boljitak Srbiji. Tramp je, kako je rekao, otvoreno, jasno i glasno osudio bombardovanje Srbije, dok je Klinton u tome imala značajnu ulogu. Šešelj je zasigurno ovo uverenje preneo na svoje glasače ali i na, ako je sudeći po internetima, dobar deo Srbije.

Ipak, to nije potpuno tačno.

Ovi izbori nisu prvi za koje je Donald Tramp razmatrao kandidaturu. Naprotiv, to je činio nekoliko puta, a 1999. godine gostujući kod Lerija Kinga radio je upravo to. Kada ga je čuveni voditelj pitao da li bi po pitanju Kosova uradio nešto drugačije od Klintonove administracije, Tramp je odgovorio da bi "postupio malo drugačije jer je bombardovanjem izazvana pustoš na Kosovu." On je smatrao da je "trebalo poslati i trupe na zemlju u nekom trenutku", umesto što su bili u vazduhu, jer bi na taj način "možda bilo više smrti ali bi se smanjio teror koji se upravo događa, i manje ljudi bi moglo da pobegne preko granice."

Tramp govori o Kosovu od 18. minuta intervjua

Trenutno verovatnije deluje da će nam Tramp vratiti Noleta na prvo mesto ATP liste, nego što će kosovsku bazu, ovaj državu, ovaj, bre, pokrajinu, vratiti u okvire granica Srbije. To bi moglo biti pitanje svih pitanja ako, poučen iskustvom dragog Trampa, Šešelj osvoji predsedničke izbore u Srbiji sa sloganom "Neka Srbija ponovo bude Velika".

Sudeći prema dešavanjima u skupštini Šešelj nastavlja sa predsedničkom rijaliti kampanjom koja zvanično nije ni počela. Šefu delegacije Evropske unije Majklu Devenportu danas je preko telefona puštao četničku verziju pesme o Trampu, pa čak mu se i uvredljivo obratio.

Desničarske i proruske partije širom Evrope pozdravile su izbor Trampa, a da li je ovo slavlje preuranjeno saznaćemo najkasnije za dva meseca kada novoizabrani predsednik i formalno preuzme funkciju i skapira (ili ne) razliku između kampanje i upravljanja.

PUTIN I TRAMP TO SU SRCA DVA

Treći veliki izvor podrške Trampu u Srbiji očigledno su pomirljive izjave koje je Tramp tokom predizborne kampanje adresirao Kremlju. Rekavši da je Putin "bolji vođa od Obame", te da bi se sa Putinom sreo i pre inauguracije ukoliko bude izabran, Tramp je osvojio srca velikog dela Srbije koji gaji ista ili slična osećanja prema ruskom predsedniku. Vladimir Vladimirovič nije ostao dužan, a reakcije iz Moskve posle izbora govore u prilog tome da Rusija od Trampa očekuje da ispuni obećanje.

Srpski političari zagledaniji u istok nego u zapad takođe ne kriju oduševljenje novim američkim predsednikom. Ministar Dačić nas tako obaveštava da jedva čeka da sa Trampom i premijerom Vučićem pije skupoceno vino koje je upravo od Trampa dobio na poklon. Bogoljub Karić, da, taj Bogoljub Karić, nam se još jednom javlja iz Rusije i prenosi poruku "svog prijatelja Trampa" da će se sa njegovim drugim prijateljem Putinom sastati u Beogradu. Još, kaže, i on može da sedne sa njima za sto i lobira za Srbiju.

Da li je Tramp zaista prekretnica u odnosu između Amerike i istočnog dela globusa? To u ovom trenutku niko ne zna. Verovatno ni Tramp sam. Ono na šta mnogi stručnjaci upozoravaju je da ne treba ulagati previše nade u to da se spoljnopolitički interesi Amerike mogu menjati promenom predsednika.

Ono što nam niko ne može oduzeti je pravo da se otimamo o to čije će cipele Prva Dama, poreklom iz Slovenije, nositi prvog dana u Beloj Kući, kao i suštinsko pitanje u kojoj od bivših jugoslovenskih zemalja je buduća Prva Dama radila plastične operacije, i da se nadamo da će dragi Putin i dragi Tramp konačno ujediniti snage istoka i zapada u konačno pobediti nepri.... čekaj, ko je sada neprijatelj?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
sad
Vice Blog
politika
Donald Tramp
Vojislav Šešelj
Srbija
izbori SAD
Euforija
izbori2016
bogoljub karić