Granatirani dečiji kamp u Ukrajini

Zlatnu statuu Vladimira Lenjina bez lica obasjava sunce. Ukrajinska vojska pucala je u statuu, koristeći je kao metu za vežbu dok su bili u ovom gradu na istoku, pod nazivom Debalceva, a koji su sada okupirali pro-ruski separatisti pod okriljem Donjecke Narodne Republike (DNR). Glava drugog Lenjina leži pod tračkom sunca unutar onoga što je nekada bilo pozorište u gradskoj Kući kulture.

Na osnovu uništenih Lenjina na putu lako možete ući u trag povlačenja ukrajinske vojske. One metalne statue, rekli su mi vojni predstavnici DNR-a, njihovi neprijatelji su topili i od njih pravili bombe.

Doleteo sam u glavni grad Ukrajine Kijev krajem aprila, pa sam posle kafkijanskog papirološkog košmara, prešao liniju između prozapadne centralne Vlade i samoproglašene Donjecke Narodne Republike. Rat je izbio pre više od godinu dana, ali od nekoliko ruskih novinara sam saznao da je ukrajinska Vlada tek prethodnog meseca počela sa izdavanjem izlaznih pečata na poslednjoj kontrolnoj tački pre ničije zemlje - što je prećutno priznanje da su izgubili kontrolu nad teritorijom.

Stigao sam u prazan hotel Donjecke Ramade, gde su prozori prelepljenji lepljivom trakom. Cene su pale, ali kavijar je i dalje bio na meniju. Mesto je izgleda prvenstveno služilo kao svratište za "Noćne Vukove", bajkersku bandu koju vodi misteriozni bivši doktor poznat samo kao "Hirurg". Izgleda da su bili pratnja ukrajinskim pop zvezdama, možda po nalogu lokalnih vlasti. Koncerti su organizovani na gradskim trgovima kao deo neke vežbe za podizanje morala.

Sledećeg dana, vožnja od Donjecka do Debalceve je prevodioca i mene vodila duž linije fronta. Prošli smo pored srušenih bandera, raznetih mostova i izgorelih vozila pre nego što smo stigli u grad Vulerisk. Snage DNR-a su i dalje čistile mesto od mina, a mi smo obišli oštećenu garažu za tramvaje, po kojoj su bili rasuti nagazni geleri, a za koje je naš pratilac tvrdio da krše Ženevsku konvenciju.

"Padaju kao metalna kiša", seća se jedan od vojnika. "Doktori ne mogu da ti je nađu u telu. Ako preživiš, imaćeš mnogo muka da prođeš kroz obezbeđenje na aerodromu." U Debalcevu je načelnik grada organizovao turu. Naš vođa bio je oficir nama poznat samo kao Spartag. Voleo je da priča u trećem licu.

"Gazite samo gde i Spartag gazi", vikao je preko ramena.

Spartag se prošetao po makadamu, opkoljenom statuama betonskih životinjama i vodi nas do onoga što je nekada bio dečiji kamp "Salute". Do nedavno, njime je upravljala ukrajinska vojska. To mesto su minirali dok su se povlačili, pričali su mi vojnici DNR-a dok smo se probijali kroz napola očišćeno minsko polje do "Dečije diskoteke" - svetlo okrečenog betonskog paviljona koji sada služi kao skladište municije. Dok su snage DNR napredovale ka kampu, smeštenom na periferiji Debalceva, granata je pogodila deponiju municije i eksplozija se pronela salom za ples, raznevši je u potpunosti.

Dok smo se probijali kroz krš, pronašao sam fotografiju ukrajinskih vojnika kako poziraju sa zastavama na istoj toj lokaciji nekoliko meseci ranije. To je bio Kličkov bataljon, rekli su mi vojnici DNR, misleći na svetskog bokserskog šampiona u teškoj kategoriji koji se na kratko kandidovao za predsednika tokom prošlogodišnjih političkih nemira. Kao davno odbegla deca, ukrajinske trupe ostavile su u kampu dosta ličnih stvari i grafita.

Na vratima improvizovane barake neko je naškrabao: Čuvajte se! U ovoj sobi su zli vojnici i jedan dobronameran desetar.

Na izrešetanom šlemu je pisalo : Putin je kurva.

Pamflet u sobu punoj Biblija je obećavao : Ako umrete, ići ćete u raj.

Zid je sačinjen od plavih i žutih dečijih crteža koji su lepršali na povetarcu. Soba još nije očišćenja od mina, tako da sam samo mogao da gledam kroz prozor. Deca su nacrtala tenkove i ljude sa puškama. Meci su iz njih izlazili kao tačkaste linije. Vojnik DNR uhvatio je crtež koji je vetar oduvao sa zemlje, i pročitao ga sa kezom na licu: "Ponosan sam na tebe, ukrajinski vojniče."

"Ovo ne liči na dečiji rukopis", podrugivao se bacajući crtež na gomilu praznih flaša od votke. "Vidiš li koliko piju?", dodao je.

Vojnik je na trenutak zastao da oslobodi pčelu koja se davila u barici vode pre nego što je nastavio da čisti čizme ostavljenom ukrajinskom zastavom. Spartag nas je vodio do napuštenih rovova ukrajinske vojske. Sa baterijskim lampama, puzali smo duboko u zemljane bunkere, sve do peći napravljenih od burića nafte. Tu je ostavljena i aspergila koju su koristili sveštenici da blagosiljaju trupe svetom vodicom. Bilo je i rolni žute trake koje su nepravilno obučeni vojnici stavljali oko ruke kako bi se razlikovali tokom borbe. Trake DNR su bele boje.

Hodali smo jedan po jedan kroz polje dok nismo stigli do mosta. Dalje od nas nalazilo se Dečije selo, prepoznatljivo po visokoj, kupastoj kuli koja je izgledala kao da je ispala iz bajke. Spartag je tvrdio da je ukrajinska vojska koristila kulu za snajperiste - koji bi pucali na svakoga ko bi došao po vodu sa reke.

"Kraj obilaska", saopštio je neceremonijalno.

Uputili smo se nazad ka mostu, gde su snage DNR održale spontanu vežbu pucanja u metu. Svi su ciljali u šipku koja je virla iz obližnjeg jezera. Čovek pored mene mi je dodao svoj AK-47.

"I ti pucaš", ohrabrivao me je.

Smeškao se i predložio da se pridužim njihovom redovima.

__________________________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac o dobrovoljcima koji se bore u Ukrajini:

________________________________________________________________

"Imamo mnogo stranih boraca", navaljivao je. "Tu su Francuzi i Kanađani, mogi Evropljani. Svako može da nam se pridruži. Samo odeš do kancelarije sa dokumentima gde ti urade sistematski pregled. Ako si zdrav, daće ti uniformu. Ne moraš čak ni da govoriš ruski."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Još fotografija pogledajte u nastavku: