Muslimani koji poste nam pričaju kako je raditi sa hranom tokom Ramazana

Ovaj tekst je prvo objavljen na VICE UK

Opet je to vreme. Do 5. jula, muslimani širom sveta poste tokom svetog meseca Ramazana, uzdržavajući se od jela i pića od izlaska sunca do sumraka.

Ova godina je posebno iskušenje za muslimane u Velikoj Britaniji, zbog letnjih kratkih noći, koje znače da treba da poste oko 17 sati dnevno. Ali nemuslimansko stanovništvo krmlja i to radi ispred nosa onih koji poste dok rade u prehrambenoj industriji. Muslimani širom zemlje kao i obično brinu se da nam: kuvaju, spremaju i posluže hranu kao svojim stalno zahtevnim mušterijama.

Prošao sam Hadersfildom da pitam neke muslimane koji se pridržavaju Ramazana ove godine kako je to kad si tokom celog dana okružen hranom, i kojim se trikovima služe da preguraju dan.

VICE: Zdravo Hamide, kako ide zasad?

Hamid Islam: Teško je. Telo se postepeno usporava – osećam to. Došao sam iz Bredforda danas, vozeći se skoro tri sata, i morao sam da stanem na 20 minuta, samo da se ne bih onesvestio.

Kako to što radiš sa hranom utiče na tebe u ovo vreme?

To je pravo mučenje, da budem iskren. Zamislite da kuvate i služite 40 obroka za poneti i osamdesetoro ljudi u restoranu, da budete okruženi predjelom, gomilom glavnih jela, i da ne smete da jedete. I plus, spremate hranu svakog dana, a ne možete da je probate, tako da je teško da znate ukus – bez obzira na to da li jelu treba još jogurta ili soli.

Ali moj prijatelj Ričard (pokazuje na lika koji se naslonio na šank) mora da jede, a mi moramo da zarađujemo, tako da moramo da radimo. To je dobro za samokontrolu.

Šta si mislio u početku o Ramazanu kad si počinjao da radiš sa hranom?

Zapravo mogu da se setim da sam u početku odbijao da idem na posao. Bio sam vrlo mlad i nisam želeo da budem u blizini hrane dok postim. Ali moj otac (vlasnik) terao me je da radim. Da budem iskren, da me nije terao da radim, mislim da ne bih sada bio u stanju da radim.

Da li si ikada varao?

Ne, nisam.

Stvarno?

Dobro, jesam, ali uvek se maksimalno trudim. Bilo je nekoliko puta kada mi je bilo previše, tako da bih brzo popio čašu vode, samo da bih se smirio. Plus, kad sam bio mlađi, mislio sam da je besmisleno da se toliko dugo bude bez vode. Svađao sam se sa roditeljima oko toga. Rekao sam im da ljudi u pustinji ne mogu da izdrže toliko dugo bez vode tokom Ramazana. Tokom poslednjih pet godina pokušavao sam da radim sve ispravno, ali pre toga govorio sam "nema šanse, uzeću malo vode".

VICE: Kako je to kad spremaš hranu dok postiš? Ne zvuči baš zabavno.

Azim Ali: Da. Vrti mi se u glavi. Budem mnogo gladan posle 6, 7 uveče – posle toliko radnih sati u vreloj kuhinji bez hrane. Nije baš da umirem, ali ne razmišljam o tome. Moj um je spreman. Moja volja je jaka. Znam da je to dužnost – zato što je bog zapovedio.

Kako to misliš?

Osećaš da si gladan, mnogo gladan, ali učiš se da budeš strpljiv, i sada shvatam kako je ljudima koji nemaju hranu.

Koliko dugo radiš sa hranom?

20 godina.

Kako je bilo tokom Ramazana kada si tek počeo da radiš?

Bilo je teško, ali u muslimanskim zemljama počneš (Ramazan) kao vrlo mlad. Istreniramo se. Počnemo kad imamo 12, 13 godina. Počnemo da se molimo, da slavimo boga, i počnemo da postimo.

I da li je postalo lakše?

Da, mislim da jeste. I dalje ogladnim. Gladan sam sad (Azim kuva, dok razgovaramo). Lep je miris (pravi pauzu), ali znam da ne smem da jedem. Bog me vidi, i moram da kontrolišem svoju glad. Bog zna naše namere. Zna da li sam popio vodu slučajno ili namerno.

Da li od nekih jela više ili manje ogladniš?

O da. Mogu da pretpostavim da li je jelo koje spremam dobro po tome da li postanem više gladan. Mogu da jedem sve, ali najviše volim jagnjetinu. Veće je iskušenje kad spremam jagnjetinu.

Zašto ne postiš cele godine?

Zato što bog nije tako zapovedio. Muslimani shvataju da nam je bog dao voće, vodu, sve na ovom svetu (podiže ruke dok priča kao da ponovo stvara univerzum). Jedan mesec postimo, a onda zahvaljujemo bogu što nam je dao toliko divnih stvari.

Da li se sećaš prve godine kad si radio u prehrambenoj industriji tokom Ramazana?

Amin Udin: Da – poslednijh nekoliko sati bilo je jako teško. Glad je bila toliko teška, a morali smo da gledamo u hranu sve vreme, čekajući kad ćemo moći da jedemo.

Kada smo uposleni, lakše nam je jer smo usredsređeni na posao. Nemamo vremena da mislimo na hranu. Ali kako se bliži kraj dana i nemamo toliko posla, a ostaci hrane u kuhinji, pa ti mozak reaguje na hranu. To ne možeš da zaustaviš (smeje se).

Kako to utiče na tebe fizički?

Kod svakoga je drugačije, ali ja ožednim – mnogo ožednim. Glavobolje, takođe, jer nema hrane za mozak. Ali do sredine meseca postane bolje. Telo nauči da izdrži.

O čemu razmišljaš kako ne bi upao u iskušenje?

Ramazan je sveti mesec; imamo u glavi da je to naredba od Svemoćnog. Takođe je to mesec u kome razmišljamo o onima koji nemaju hranu. Treba da osetiš glad tokom perioda izgladnjivanja da bi znao kako je siromašnim ljudima. Ramazan je posvećen patnji za druge ljude.

VICE: Kako je to raditi sa hranom tokom Ramazana?

Abas Ali: Mnogo je teško; mi smo samo ljudi. Ali moramo da ostanemo jaki. To radimo za Alaha. Napolju je vruće; unutra je vruće. Provedem sate radeći pored šporeta, i očigledno da je veoma teško. Radi se o samokontroli ipak, i na kraju zbog toga ste jači.

Kako je to u poređenju sa normalnom glađu?

To je skroz drugačije. Kad je u pitanju normalna glad možete da popijete čašu vode ili nečega. Tokom Ramazana morate da prestanete da jedete i pijete od izlaska sunca do sumraka, ništa ne smete da spustite niz grlo. Sa vodom je najgore; dehidrirate posle toliko sati rada u kuhinji.

Stajao sam u kuhinji pet minuta i već sam osećao glad – a tek što sam jeo.

Istinit, iskren odgovor na to je, da, osećamo to. Posebno zato što je sad leto. To mi je tek drugi put u životu da moram da radim (za Ramazan) tokom leta – prošli put je bilo tokom 1990. Ali post nema veze samo sa hranom i vodom. Više je od toga. Na primer, ako lepa devojka prođe pored radnje, nije dozvoljeno da je gledate na taj način. I morate da kontrolišete svoj jezik kad spremate gomilu narudžbina. Ramazan je moralna disciplina.

Koliko vaših mušterija razume da slavite Ramazan?

Skoro svi, mislim. Uvek pitaju da li radimo kao i inače. To čini da se osećamo cenjenim, da budem iskren – deluje kao da brinu o našoj kulturi.

Drugog dana, na primer, bili smo baš zauzeti i mušterije su čekale ispred na kiši. Jedna žena je ušla i njena porudžbina je kasnila oko pola sata. Došla je do kase, rekli smo da se izvinjavamo, ali me je uhvatila za ruku i rekla, „Hvala vam, stvarno cenim to što radite, srećan vam Ramazan." Bio sam oduševljen. Bio sam mnogo srećan zbog toga.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu