Da li je „Rik i Morti“ zaista tako pametna serija?

„Rik & Morti" je vrlo zabavna serija koju vole razni ljudi. Nažalost za većinu gledalaca, jedna podgrupa daje im lošu reputaciju – pseudointelektualci koji se nalaze negde u preseku skupova Gejmergejt ekipe, posetilaca sajmova vejpinga, i onih koju čitaju Ničea u javnom prevozu.

Ako posetite rasprave na Reditu, Fejsbuku, i Tviteru, videćete osobe koje smatraju da su a) automatski inteligentniji od prosečnog konzumenta televizije zato što vole seriju koja se bavi naučnim i filozofskim temama, i b) da ostali fanovi nisu sposobni da prepoznaju sve nijanse naučno-filozofske reference u svakoj epizodi.

Da bismo ispitali da li su zaista tako pametni kao što misle da jesu, i da li je za praćenje serije zaista neophodno temeljno poznavanje nauke i filozofije, popričali smo sa nekim stručnjacima iz relevantnih oblasti.

Dr Pragja Agarval: Nisam baš ljubiteljka, ali verovatno ne spadam u njihovu ciljnu grupu. Ne pratim je baš redovno, iako jeste zabavna, jasno mi je zašto se ljudima sviđa.

Kao naučnica, da li smatrate da seriju kapiraju samo oni koji se razumeju u nauku?
Ne mislim da je neophodan visok nivo naučnog znanja. Sadržaj ima više nivoa, tako da oni koji nisu skloni prirodnim naukama mogu da se oslone na humor, standardne reference na naučnu fantastiku su svima poznate. Na nekom drugom nivou, naučnik bi mogao u širem kontekstu da razume humor i naučne reference, iako ideje obično idu u ekstreme i izmišljotine.

Dakle nije potrebno biti genije da bi se pohvatale sve reference?
Ne, serija je vrlo pristupačna. Naučne ideje su mahom neprecizne i u stvari nenaučne.

Ali da se ložim na nauku, da li bih više uživao u seriji ili mislite da to nema veze?
Pa ima tu pojedinih naučnih detalja, crvotočine u prostoru, Šredingerova teorija, mnoge su šalje bazirane na stvarnoj nauci ali u ekstremu, znači nije isključeno da je donekle tako. Ipak, veći deo humora prigodan je za široki auditorijum, nezavisno od toga da li su čuli za teorije o kojima je reč.

Zdravo Peg, šta misliš o seriji „Rik & Morti" generalno?

Peg O'Konor: Imala sam dvojaku reakciju. Sa jedne strane, drago mi je da se na televiziji postavljaju pitanja iz filozofije i fizike. Ako pitanja tipa „Ima li značenja i svrhe u svetu?" ili „Da li postoje i drugi svetovi" ostave utisak na ljude, ja to pozdravljam.

Ali kao žena i kao filozof, primećujem da su u seriji muškarci ponašaju na način koji je u stvarnom svetu od filozofije i fizike oterao najveći broj žena. Nije mi lako da to gledam. Rik se ponaša užasno i neodgovorno ali to mu niko ne zamera pošto je muškarac; kad bi bio žena, svi bi ga prozivali.

Da li misliš da je serija zbog toga popularna među prirodnjacima i filozofima?
Popularnost svakako ima veze sa animiranim formatom. Simpsonovi su na primer mogli da se dotiču raznih društvenih, moralnih, ekonomskih pitanja zahvaljujući formatu. Radikalna kritika društva prisutna je u Simpsonovima; u Riku i Mortiju nije, bar u epizodama koje sam ja odgledala.

Ali mladi muškarci skloni prirodnim naukama i filozofiji, čitava serija je posvećena njima. Gledaju muškarce i dečake u potrazi za znanjem, u borbi sa neprijateljima, čak i sa drugim verzijama sebe samih, i herojski trijumfuju. Zato se muškarcima dopada serija. Pitam se da li se dopada i mladim ženama koje interesuju iste teme, ili moraju da ulažu veliki trud da bi se prepoznale u tim pričama jer se od njih traže da zanemare svoj pol.

Da li mislite da samo inteligentne osobe bilo kog pola razumeju seriju?
Ne bih mogla to da kažem, posebno zato što smo mi filozofi poznati po elitizmu – i to ne bez razloga. Misli se da filozofiju predstavljamo suviše apstraktno, tako daleko od pitanja iz svakodnevnog života da smo je otuđili od ljudi. Što je šteta, jer su u antici Plato, Sokrat, i ostali filozofiju razumeli kao aktivnost koja vodi ka unapređenju života. Rik i Morti takav koncept filozofije ne praktikuju, znači dobro bi im došlo da je imaju malo više. Možda bi onda mogli da se pozabave problemima mizoginije i polne dominacije koji prožimaju čitavu seriju.

Šta misliš o seriji Rik & Morti?

Džek Vorner: Znači, ja sam obožavao Community, seriju koja je Dena Harmona i proslavila, a imala je kultni status po tumblr jazbinama baš kao što danas ima R&M. Fanovi su se ponosili svojim dubljim razumevanjem te serije jer su svoje teorije i zapažanja delili jedni sa drugima. A onda je Den Harmon počeo da ide niz dlaku toj marginalnoj ekipi, dao im je sve što su poželeli, i tako potpuno razvodnio seriju.

Ima ona pozorišna priča Dejvida Mičela kad gleda nekog glumca koji jednim sasvim prirodnim gestom na sceni privuče odličnu reakciju publike – ali zatim krene da forsira taj gest svake večeri, tako dramatično da je svima prestalo da bude smešno. Mislim da se baš to dešava sa Rikom i Mortijem.

Da li misliš da serija zahteva dublje poznavanje scenarističkog zanata?
Ne. Verovatno pomaže ako se dobro poznaju reference na SF filmove, ali veći deo humora bazira se na svakodnevnim situacijama projektovanim u ludi SF svet. Ljude najčešće zasmejava kad Džastin Roiland krene da improvizuje, bez ikakvog scenarija. Moroni to strašno vole, a i neki pametni ljudi. Uspešna TV serija mora da pogađa u žicu raznorazne ljude, ne samo istomišljenike. Ali generalno SF je žanr za koji pametne osobe smatraju da im pripada. Iste su se rasprave vodile dok je išla Futurama.

Znači generalno je dobro napisan scenario?
Mislim da jeste. Mislim da i Den Harmon i Džastin Roiland vrlo dobro znaju šta rade, a pritom su stvarno duhoviti ljudi. Neke od Rik & Morti epizoda su primer za udžbenike kako treba formirati sitkom narativ, a mašta im je skroz luda.

Zašto se ljudi tako defanzivno postavljaju kad su TV serije u pitanju?
Televizija je po meni najličniji medij; lako se konzumira, možeš da legneš u krevet i pustiš da te zapljusne, a sve što čovek sam gleda lako mu je da umisli da je napravljeno samo za njega. Zato se fanovi TV serija tako strastveno vezuju jedni za druge, momentalno se prepoznaju dodirne tačke. SF i crtaći za odrasle imaju ograničenu ciljnu grupu, ali svi ti fanovi danas mogu da se povežu preko interneta što ranije nije bio slučaj, a svako ko je van mejnstrima grčevito se drži tih interakcija. Ako pogledaš kako su se stariji ljudi povezali preko Tvitera povodom Bregzita – pre par decenija mogli bi samo da bulazne u kafani, a sad im je tehnologija ovo omogućila. Isto važi za kolektive ljubitelja serija: prija kad ti istomišljenici potvrde koliko si subverzivan.

Još na VICE.com:

Ovaj ljupki animirani film objasniće vam klitoris iz ženske vizure

Ovaj neodoljivi crtać koji su napravila deca iz Vranja proganjaće vas ceo dan

Kakva se priča krije iza ove "Rik i Morti" kuće