Druženje sa sledbenicima kulta smaka sveta

Tekst je prvobitno objavljen na VICE ID.

Biblijski Rajski vrt nalazio se verovatno u današnjem Iraku. Ali ono što većina ljudi ne zna jeste da postoji još jedan Raj, tajno mesto gde se ljudi spremaju za kraj sveta, ovde u centru glavnog grada Indonezije.

Pre dve nedelje, zatekla sam se kako stojim pred vratima Raja, suviše uplašena da pritisnem zvonce. Odrasla sam slušajući priče o Edenu iz Džakarte, kultu koji drži žena po imenu Lia Eden, koja tvrdi da održava direktnu vezu sa Bogom. Prema njoj, Bog je ljut na čovečanstvo zato što je dozvolilo da religija uništi Zemlju. Postalo je toliko loše da je jedini način da se napreduje da se "pročišćena" nekolicina ukrca u NLO koji vozi arhanđeo Gavrilo i odveze se do druge Zemlje, u drugoj galaksiji, gde bismo započeli civilizaciju ispočetka, bez negativnih posledica organizovane religije.

To je prilično hrabar stav u zemlji u kojoj je blasfemija protivzakonita, a Lia Eden — pravo ime Lia Aminudin — zapravo je već dvaput boravila u zatvoru zato što je blatila religiju. Tokom njenog prvog hapšenja 2005. godine prvi put sam čula priče o Liji Eden i njenom kultu. Ljudi su za nju govorili da je "zastranila", da je osoba koja tvrdi da je proročica ili anđeo. Drugi su samo tvrdili da nije pri sebi.

Zatvorske kazne, jedna 2006. i ponovo 2009. godine, desetkovale su njenu organizaciju. Eden se jednom prilikom pohvalila da ima više od 100 članova, ali danas je to više delatnost niskog profila. Takođe je mnogo više tajnovita. Grupa je zatvorila svoje kapije i prestala da priča sa novinarima posle zloglasnog incidenta Monas (više o tome kasnije), baveći se "pročišćenjem" umesto širenjem uverenja preko medija.

Nisam imala predstavu kako će oni reagovati kad se novinar pojavi na njihovim vratima. Istina, provodila sam vreme sa kultovima i pre — družeći se sa sledbenicima kulta za otpisivanje duga Svisindo — ali ne postoje dve iste takve grupacije. Hoće li me uopšte pustiti da uđem?

Komšija me je video kako odugovlačim s ulaskom i prišao da mi ponudi pomoć. Odjednom je zagrmeo glas preko zvučnika CCTV-a: "Odakle ste i koga tražite?" Nedugo zatim, žena u šezdesetim otvorila je vrata i pozvala me da uđem. Rekla mi je da je sa Lijom Eden provela poslednju 21 godinu, a onda mi objasnila da ne može da mi kaže kako se zove zato što im Bog zabranjuje da rade bilo šta što ih ističe u odnosu na druge. Umesto toga, u ovom tekstu zvaću je samo Eva. (Odbili su i da ih fotografišem, zbog čega u ovom članku imate samo slike mene.)

Eva me je odvela do male, prilično spokojne terase ispred kuće. Neću vas lagati, Edenin vrt bio je mali rajski kutak. U ovom gradu nećete svaki dan naći mesto prepuno cveća i drveća. Minijaturni vodopad ulivao se u maleni ribnjak, zapljuskujući čitavo mesto umirujućim zvucima protoka vode. Zatekla sam sebe kako se opuštam, gotovo zaboravivši da je toga dana napolju bilo vruće kao u paklu.

Sela sam na stolicu, a Eva mi je ponudila čašu nečega što je zvala "Edenina voda", objasnivši da potiče pravo sa izvora koji je Lia Eden lično pronašla pre više decenija. Voda je tekla direktno sa česme, a bilo je bezbedno piti je bez provlačenja kroz sistem filtriranja, rekla mi je Eva.

“Molim vas, pijte ovu Edeninu vodu”, rekla je ona. “U ovoj kući imamo tri izvorišta. Onaj ispred ima bljutav ukus, ova ovde je slatkasta, a ona pozadi slana i obično se koristi kao lek.”

Bilo kog drugog dana, ne bih pila čašu nefiltrirane vode pravo sa česme. Naša voda u Džakarti, kao i u većem delu sveta, puna je bakterija i raznih drugih stvari od kojih možete da se razbolite. Ali želela sam da pokažem dobru volju, tako da sam gucnula malo. Imala je ukus obične vode, možda malo preslatke, kao da je sirup od kokosa.

Eva je sela pored mene i objasnila da njihova liderka, žena koju zovu "Paduka Bunda Lia", više ne daje intervjue novinarima ili istraživačima. Donela je odluku da prestane da govori sa njima kad su je drugi put pustili iz zatvora. Isto važi za njenih dvadesetak sledbenika, kojima je zabranjeno da pričaju sa medijima.

A onda je u prostoriju ušla druga žena i naklonila mi se. Ni ona nije imala ime, tako da ćemo je za potrebe teksta zvati Eva 2. Eva 2 je imala dobre vesti. Pričala je sa Padukom Bundom Lijom, koja je upravo završila razgovor sa Bogom lično i zajedno su ukinuli zabranu obraćanja medijima.

Eva 2 je rekla da će sa zadovoljstvom pričati sa mnom, dok god budemo pričali samo o jednoj stvari — o smaku sveta. Eden je opsednut krajem sveta. Njihov sajt, koji je navodno blokirala indonežanska vlada, pun je spiskova onoga što tvrde da su znaci skorašnje apokalipse. Znaci skorog smaka sveta su, između ostalog, vrtače (posledica nuklearnih bombi), nestanak Malezijskog aviona MH370 (magnetni polovi su zamenili strane) i nešto što se zove rupa „njuškica“ (sićušna crna rupa u Luizijani).

Ima toga još, ali poenta je da smak sveta dolazi i samo oni koji su dovoljno čisti moći će da se ukrcaju u NLO arhanđela Gavrila i zbrišu odavde pre nego što bude prekasno.

Bio je to težak intervju. Svaki put kad su moja pitanja odlutala od teme smaka sveta, žene bi me prekidale i pokušale da me preusmere, govoreći: "Oh, nemojmo sada da zalazimo u to. Ovde ste samo da postavljate pitanja o smaku sveta, zar ne?"

Jedino pitanje koje nije bilo o smaku sveta a na koje su bile voljne da odgovore bilo je da li je Eden kult ili nije. Ne, rekle su one, naravno da nije. "Paduka Bunda Lia Eden je prosto figura koja prima poruke od Boga", objasnila je jedna od žena.

OK, dakle, nazad na smak sveta. Eva mi je objasnila da će se arhanđel Gavrilo pojaviti neposredno pred poslednje dane da ih spase mračnih vremena koja dolaze. Oni će mu se pridružiti da bi započeli novi život na novoj Zemlji, mestu na kom nema štetnih efekata organizovane religije, rekla mi je Eva.

“To se zove rajska civilizacija", objasnila je ona. “Postojaće i različite kategorije ljudi. Oni koji nisu odabrani ostaće ovde i moraće da prožive smak sveta. Priroda drugih će se izmeniti. Svi će biti kategorizovani po sopstvenoj karmi."

Imala sam isuviše pitanja, ali prvo koje sam prevalila preko usana bilo je: "Kako?" Kako će stići na tu novu Zemlju?

“Avionom, naravno!”, rekla je Eva.

“NLO-om!", pojasnila je Eva 2. "Nekom vrstom NLO-a!”

Već su se opekle što su govorile o tim NLO-ovima. U maju 2015, članovi Edena poslali su pismo predsedniku Jokou Vidodu tražeći njegovu dozvolu da NLO sleti na zemljište Nacionalnog spomenika (Monas) usred grada. Pismo je poslala Lia Eden lično, a nalazilo se u plavoj kutiji sa još šest koverata i nekoliko DVD-jeva.

U svom pismu, Lia Eden saopštila je predsedniku da je arhanđel Gavrilo na putu da ih sve pokupi pre nego što nastupi apokalipsa. Trebala im je samo njegova dozvola da svemirska letelica sleti.

Predsednik nikad nije odgovorio, a NLO nikad nije stigao.

“Znali smo da nas je to Bog stavio na probu”, rekla mi je Eva 2. “Bog nas je najstrašnije ponizio pred svima. Ali sada smo zbog toga jači. Posle incidenta sa Monasom, Bog nam je poslao mnogo predivnih otkrića i novih saznanja, uključujući kako Bog stvarno izgleda i kako Zemlja funkcioniše. Sve nam je to došlo posle incidenta sa Monasom.”

Žena mi je rekla da posetim njihovu internet stranicu kako bih saznala nešto više o ovim otkrićima. Među njima su nova saznanja o tome kako je Bog zapravo ogromna lopta (detaljno opisano u " Božji oblik je okrugao, kao da je najveća moguća lopta") i kako, uprkos onome što tvrde NASA i ESA, univerzum zapravo nije kocka (detaljno opisano u " PISMO SVETOG DUHA Adresirano na NASA i ESA a u vezi sa hipotezom nekih naučnika da se univerzum nalazi u kocki.")

Ali najvažnija su njihova otkrića o smaku sveta. Znaci su svuda: metan koji otpuštaju glečeri dok se otapaju, katastrofa sa blatnim vulkanom u Lapindu, i, naravno, stalna pretnja nuklearnim ratom.

“To je ono što mi pokušavamo da izbegnemo”, rekla mi je Eva 2. “Program pročišćenja trebalo bi da nam pomogne da izbegnemo nuklearni rat.”

Za neizbežni kraj čovečanstva krive su religije, posebno abrahamske religije, objasnile su one.

“Religije se koriste za ličnu taštinu, za moć”, rekla je Eva 2. “I zato će ih Bog izbrisati. U Edenu je najvažnija stvar apsolutni monoteizam. Ako do kraja verujete u Boga, više neće postojati institucionalizovana religija. Ostaće samo koncept božanskog.”

Upravo je ovo, Edenina izražena kritika religija, privukla je istraživača Ala Makina da prouči ovu grupu. Na kraju je napisao knjigu o vremenu provedenom sa Edenom, pod naslovom Osporavanje ortodoksnog islama: Svedočanstva Lije Eden i drugih proroka u Indoneziji, u kojoj je tvrdio da je Eden novi religijski pokret, a ne kult.

Al Makin je pratio nastanak grupa kao što su Eden s početka novog milenijuma kao odgovor na politička previranja tog vremena i uverenja da nam se bliži kraj sveta — zato što je 99 konačan broj, a 00 predstavlja kraj, ili novi početak, zavisi koga pitate.

On je otkrio da je čak 1.300 novih političkih pokreta uzelo maha u Indoneziji otkako je zemlja proglasila nezavisnost 1945. godine. Većina se bavi sinkretizmom, spajanjem religija, kultura i škola misli. Ali Eden je bio usamljen sa očigledno jasno artikulisanom kritikom organizovane religije. Članovi Edena zapravo su pročitali sve svete tekstove abrahamskih religija, proučavajući ih i koristeći Sveto pismo i zapise kako bi ojačali sopstvenu veru, rekao mi je Al Makin.

“Eden je jedini koji se usudio da izloži svoju kritiku na sudu”, rekao je on. “Lia Eden boravila je u zatvoru dvaput, a oba puta tvrdila je da je kritika islama naša tradicija kao društva. Rekla je da ne treba da budemo ograničenih shvatanja i o islamu razmišljamo samo kao o teologiji. Dopala mi se ta ideja. U ovom trenutku veoma je teško kritikovati islam. To možete samo u Indoneziji. To je nemoguće uraditi u Saudijskoj Arabiji, a kamoli u Avganistanu.”

Eden je bio nepopustljiv u kritici fundamentalističkog islama i konzervativnih struja hrišćanstva, objasnio je on. Retko je sresti ovu vrstu otvorene kritike religije bilo gde drugde u Indoneziji.

"Moramo da budemo kritički nastrojeni prema vladi, budući da se ona u velikoj meri oslanja na teologiju", rekao je Al Makin. "Indonezijski Muslimani su i dalje veoma teološki nastrojeni, veoma osetljivi. A najgore od svega je što naši političari to iskorišćavaju.”

Ali uprkos njegovim pozitivnim stavovima prema ovoj grupi, Eden nisu bili zadovoljni knjigom Ala Makina. Objavili su odgovor na njegovu knjigu na 101 strani, rekavši da je u svom istraživanju bio "zaveden" i odbacivši njegove rezultate kao irelevantne ili zasnovane na idejama koje je Eden u međuvremenu odbacio.

Danas je grupa suviše zatvorena da bi nekom kao što je Al Makin ponovo dozvolila pristup. Prestali su da regrutuju nove članove i izgleda da su usmerili svu energiju na svoj sajt i Jutjub kanal.

Uskoro se naš inervju završio. Čim smo pokrili osnove toga kako će se ovaj svet okončati, moje sagovornice više nisu želele da pričaju sa mnom o Liji Eden ili njenim uverenjima.

I tako sam otišla. Ali naš razgovor me je naveo na razmišljanje o tome za šta se ova grupa zalaže. Iza svih tih priča o NLO-vima, crnim rupama i kraju sveta, Eden zapravo propoveda budućnost lišenu predrasuda sa kojima se suočavamo danas. Naravno, sve to nije savršeno, ali je njihova verzija raja počela sve više da mi se dopada što sam više razmišljala o njoj. Većina religiozne rasprave o nebesima svodi se na mesto beskrajnog zadovoljstva, o raju u zagrobnom životu rezervisanom samo za one najsvetije među nama.

Ali za Eden nebesa nisu raj. To je prilika za nov početak, za gradnju novog sveta prema njihovoj viziji. A dvadesetak preostalih sledbednika čini se da zaista veruje u to, bez obzira da li ih to košta prijatelja, porodice ili slobode.

Dok sam izlazila, prošla sam pored fotografije Lije Eden dok stoji u nečemu što liči na zatvorsku ćeliju. Potpis slike je glasio: "Bila sam zatočena samo iz jednog razloga, zato što sam zagovarala mirnu slobodu religije."