Postoje poslovi malo drugačiji od drugih. Fudbal je svakako jedan od njih. Budeš plaćen da se igraš celog života. Baš onu igru koju si igrao ispred zgrade ili u školskom dvorištu. A igra je uvek nepredvidiva, pa tako i zanosna. Zato je milioni obožavaju, a samo oni najbolji igraju na najvećoj pozornici.
Ta pozornica u "modernom fudbalu" je UEFA Liga šampiona. Dobro, ne baš liga koja okuplja samo šampione evropskih država kao nekada, već liga trenutno najboljih klubova na kontinentu. Najskupljih i najboljih. Tu i tamo, svake godine u tu Ligu se provuče i poneki šampion države koji nije među najboljima, a svakako ne među najskupljima. On obično ima neke druge kvalitete, kad već nema najbolje fudbalere u Evropi. A to su tradicija, borbenost, upornost ili strastveni navijači. Sve to ima i šampion Srbije Crvena zvezda. Ali kao što je i država iz koje dolazi miljama daleko od razvijenog sveta, tako je i Zvezda miljama daleko od modernog fudbala.
Zvezda je u sredu doživela najteži poraz u bogatoj istoriji na svom stadionu. Totenhem je pregazio crveno-bele, uz nešto jači otpor domaćina nego pre dve nedelje. Sada je bilo 4:0 za vicešampiona Evrope.
Ono što je navijačima Zvezde, kojih je bilo 42.000 verovatno bilo najbolnije sinoć nije taj rezultat, već nemoć i saznanje da je to realan odnos snaga. OK, da je Pavkov dao onaj gol pri 0:0, a "morao" je, verovatno bi bilo više uzbuđenja do kraja, ali razlika u klasi je toliko očigledna, da to najviše boli "Cigane". Očajan prelazni rok doneo je Zvezdi potpuno promašene strance kojima će navijači za par godina teško i imena da se sete, a na to se nadovezala katastrofalna odluka uprave kluba, koja je od silnog šlihtanja predsedniku države zaboravila u kojoj zemlji živi i koji su ljudi ta snaga Crvene zvezde, odredivši cene ulaznica na nivou onih u Nemačkoj, zaista najbogatijoj zemlji u Evropi.
Posledice su vidljive - na terenu nemoć koju ni odlični trener Vladan Milojević ne može da preokrene, a na praznjikavim tribinama bez one energije koja nosi svoji tim a uteruje strah u kosti protivniku.
Zato su svi otišli sinoć pokisli sa stadiona, ne zbog kiše.
Ipak, postoje ljudi na "Marakani" koji nisu morali da se muče zajedno sa igračima i ovih 42.000 ljudi. Oni koji po "pravilima službe" moraju da budu okrenuti ka tribinama - ljudi koji su došli poslom na stadion. Stotine redara, vatrogasci, hitna pomoć, razna obezbeđenja sa toki vokijima u rukama i oni što cepaju karte na ulazu i slušajući huk sa tribina tumače dešavanja na terenu.
Upoznajte ih u foto priči Stefana Pribanovića.
Reklame
Sve fotografije: Stefan Pribanović/VICE Srbija
POGLEDAJTE JOŠ: