Reklame
Radnici

Iz Srbije u Slovačku: Dva puta sam otišao da radim, i bilo je pakleno

Problem radne eksploatacije jedan je od najozbiljnijh sa kojim se radnici iz Srbije u potrazi za poslom u inostranstvu suočavaju. Ovo je ispovest jednog od njih.

pisao Jovana Šesterikov
28 Mart 2019, 9:37am

Foto: Pavel Chusovitin on Unsplash

Ovaj tekst nastao je uz podršku ASTRA kampanje "Radna eksploatacija je stvarna".

Prema podacima Međunarodne organizacije za rad (ILO) 2016. godine 24.9 miliona ljudi je bilo žrtva radne eksploatacije. Ovaj oblik modernog ropstva u Srbiji se našao u centru pažnje pre nešto više od dve godine kada je otkrivena javna tajna - da radnici iz Srbije odlaze u fabrike u Slovačkoj, gde bez radne dozvole, u lošim uslovima i za znatno niže dnevnice nego radnici iz Evropske unije, rade u fabrikama svetskih kompanija. U 2018. godini, građani su putem ASTRA SOS telefona, tražili provere preko 50 poslovnih ponuda objavljenih od strane različitih agencija, kompanija i pojedinaca, za rad u fabrikama, transportnim kompanijama, građevinskoj industriji, medicinskim i obrazovnim institucijama.

Ivan* je jedan od radnika koji je pre dve godine otišao u Slovačku da radi u fabrici kompanije Samsung.

"Drugar mi je rekao za posao. Ponuda je bila 750 evra i bonus, radilo se šest radnih dana. Tog dana kada sam stigao imali smo obuku, i odmah sutradan sam počeo da radim", priča Ivan za VICE.

Ivan, kao i mnogi pre njega i posle njega u Beogradu nije potpisao nikakav ugovor, već samo putno osiguranje. Dokument je potpisao tek u Slovačkoj i to na slovačkom jeziku.

"Srpsku verziju nismo imali. Bila je tu i devojka koja priča srpski, ali nam ona nije rekla šta piše u ugovoru. Posle smo se šalili da smo možda potpisali da smo ubili nekoga".

Satnica za koju je radio je 2,5 evra, a uzimali su mu od dnevnice za hranu i smeštaj. Za mesec i po dana, koliko je bio u Slovačkoj zaradio je 650 evra, daleko od onoga što mu je prvobitno obećano.

"Radi se dosta, radio sam oko 60 sati nedeljno. Nisam se žalio jer sam otišao tamo da radim, ali ne mogu da kažem da nije bilo naporno. Smeštaj nije bio loš, mnogi su gore prošli od mene - dobijali su sobe sa rupama, pacovima...".

Ivan je u Slovačkoj boravio potpuno ilegalno, njegov boravak nije bio prijavljen, a u fabriku u kojoj je radio inspekcija za tih mesec i po dana nije nijednom došla.

Agencija preko koje je prvi put otišao bila je Largo - čije vlasnike je slovački ministar rada i socijalnih pitanja Jan Rihter optužio da su prevarili veći broj radnika iz Srbije.

"Falsifikuju osnovne dokumente vezane za zapošljavanje građana Srbije u Slovačkoj. Primer je posrednička agencija Largo Slovakija koja u Mađarskoj ima filijalu Largo Hungarija a u Srbiji Largo Plus Serbija. Prema preliminarnim informacijama posredovala je u zapošljavanju najmanje 680 radnika u Slovačkoj a u Mađarskoj su falsifikovali sve njihove dokumente o socijalnom osiguranju", rekao je tada Rihter.

Largo plus je bila agencija koja je imala dozvolu za posredovanje u zapošljavanju izdatu od Ministarstva za rad.

Ivan je još jednom odlučio da se vrati u Slovačku, ovog puta preko agencije Max iz Niša čiji je oglas video na internetu, a za koju će se ispostaviti da nije bila registrovana i nije imala neophodnu dozvolu za posredovanje u zapošljavanju.

"Razgovor za posao smo obavili preko telefona, nije bilo potrebe da dolazim u Niš. Platio sam im 50 evra kako bih dobio posao", priča Ivan.

"Opet sam potpisao ugovor na slovačkom, čak su mi otvorili i bankovni račun, ne znam kako. Uzimali su nam i otiske prstiju kako bismo mogli da uđemo u postrojenje. Fabrika u kojoj sam radio bio je mnogo gora od Samsungove. Bilo je hladno, duvala je promaja, bilo je prljavo, u WC sam išao samo kad sam morao, a radio sam po 12 sati i osećao sam se kao na robiji. Prevoz do posla koji nam je obećan nismo imali, a živeli smo u mestu koje je bilo puno kriminalaca. Kao Beograd devedesetih".

Pitanje radne eksploatacije u zemljama EU u koje su odlazili državljani Srbije nije samo problem na nivou agencija i kompanija koje zapošljavaju radnike na crno, već je znatno širi i u njega je umešana i lokalna policija.

"Drugi put kad sam išao prešli smo mađarsku granicu preko manjeg prelaza, a ne preko Horgoša. I bilo je više nego očigledno da se vozači poznaju sa graničarima. Mislim da nam nisu ni pogledali pasoše kako treba. Imali smo čak i mogućnost da ako ostajemo preko dozvoljena tri meseca platimo da nam lupe pečat kao da smo izašli kad je trebalo", priča Ivan.

On se opet zadržao na poslu oko mesec i po dana, a iz niške agencije su mu nisu isplatili sve dnevnice i ostali su mu dužni 200 evra.

Ivan nije imao kome da se obrati kako bi dobio svoj novac.

"U ovakvim situacijama nastaje ozbiljan problem", objašnjava za VICE Miloš Vučković koji za portal radnik.rs već godinama unazad radi na pričama o radnoj eksploataciji. "Prevareni radnik može inspekciji rada da prijavi agenciju, ali inspekcija ne može da natera agenciju da isplati novac koji duguje radniku. A ako agencija nema dozvolu za posredovanje u zapošljavanju, to bi trebalo da se prijavi tržišnoj inspekciji. Međutim, bez adrese na kojoj se nalazi neregistorvana agencija, i imena vlasnika, ona gotovo ništa ne mogu da učine. Radnici su prepušteni sami sebi i potpuno nezaštićeni.

Iako su nakon što su srpski mediji pre dve godine objavili priču o radnoj eksploataciji srpskih radnika u Slovačkoj, Srbija i Slovačka potpisale bilateralne sporazume kojima bi trebalo da se stane na put ovoj lošoj praksi ona se i dalje nastavlja.

Ljudi iz Srbije i dalje odlaze u Slovačku, Češku, Nemačku kako bi radili po fabrikama, bez ikakvih radničkih prava. I Ivan i Miloš kažu da je jako važno da se oni koji se odluče na rad u inostranstvu dobro raspitaju pre nego što krenu na put.

"Moje iskustvo je pokazalo da nikada ne verujete u velika obećanja", kaže Ivan. "Ako vam neko kaže da će vam zavšiti radnu dozvolu kad stignete tamo, ili vam obeća neke nerealne sume, odmah znajte da je neka prevara".

Miloš ističe da je veoma važno proveriti da li vas zapošljava registrovana agencija, kao i da ugovor o radu mora da postoji na srpskom jeziku, i mora biti potpisan u agenciji.

"Očigledno je da naša država ne može da se izbori sa problemom, a postupci slovačkih vlasti su krajnje pasivni, zbog čega je jako važno da se radnici dobro raspitaju.

*Ime sagovornika je izmenjeno radi zaštite njegovog identiteta

Ako želiš da se proveri ponuda za posao koju si dobio/dobila pozovi ASTRA SOS telefon: + 381 11 785 0000 ili piši na sos@astra.rs.

Kontaktiraj ASTRU i ako si imao/la negativno iskustvo radeći u inostranstvu ili si (bio/bila) žrtva radne eksploatacije i potrebna ti je pomoć.