Teorije zavere

Upoznajte ljude koji veruju da su cigarete zdrave

„Ovo je možda u suprotnosti sa svime što ste čuli ranije, ali kao što je slučaj i sa svim ostalim stvarima – lažu vas.“
21 Januar 2020, 12:03pm
Teoretičari zavere koji veruju da su cigarete zdrave

U videu postavljenom na Fejsbuku prošle godine, tip po imenu Džoi Roča je iz svoje prilično neuredne dnevne sobe objavio da duvanski dim ne izaziva rak. „Duvan je dobar za vas“, apeluje on, dok se iza njega u stoličici ljulja beba. „Ovo je možda u suprotnosti sa svime što ste čuli ranije, ali kao što je slučaj i sa svim ostalim stvarima – lažu vas“.

Na trominutnom snimku, koji trenutno ima manje od hiljadu pregleda, Roča tvrdi da nikotin povećava radni učinak i da su filteri cigareta ono što je kancerogeno. To je sumanuta tvrdnja, koju on potkrepljuje fascinantno tankim dokazima, ali za Džoija – predanog vlogera ravne zemlje – sve to pije vodu. Zato što je on pripadnik podvrste teoretičara zavere koji tvrde da su negativni efekti duvana po zdravlje preuveličani, a potencijalno čak i fiktivni.

Knjige, članci, blogovi, pa čak i konferencija održana 2009. govore o tome koliko je ovaj pokret iznenađujuće dobro organizovan. Javne ličnosti, kao što je osnivač kompanije za antivirusne programe Mekafi, Džon Mekafi, kao i vodeći demagog Bregzita Najdžel Faraž takođe su javno izrazili sumnje u povezanost duvana sa bolešću. Ova zajednica često apostrofira i Iana Danbara, britanskog lekara koji je objavio dve knjige i predsedavao na nekoliko videa na Jutjubu u kojima tvrdi da bi „pušenje trebalo da bude dozvoljeno svuda, ali da ga totalitarne kulturološke predrasude – stanje uma slično rasizmu – zabranjuju“.

Pušenje duvana naširoko je prepoznato kao opasno još od 1950. godine, kada je britanski epidemiolog Ričard Dol objavio prvu ubedljivu studiju u kojoj pušenje povezuje sa rakom pluća. Od tada su objavljene brojne studije u kojima je iznova i iznova dokazivano da ljudska pluća jednostavno nisu evoluirala do te mere da mogu da podnesu redovno udisanje dima. A iako je uvek bilo oponenata, obično su delovali u korist duvanske industrije, i nisu bili obični ljudi koji od toga nemaju nikakve koristi, kao što je Džoi Roča.

Teorija za koju se zalažu ljudi kao što je Džoi je slojevitija od obične tvrdnje da je „duvan koristan“. Umesto toga, iz ove grupe generalno tvrde da su opasnosti od duvana preuveličane, a da se o njegovim koristima po zdravlje malo govori – i ono što je zanimljivo je to da ovaj argument nije potpuno besmislen.

2003, sveobuhvatna studija potekla iz Kalifornije otkrila je da je veza između pasivnog pušenja i bolesti slabija nego što se inicijalno verovalo. Dalje studije takođe sugerišu da duvan i njegov alkaloid nikotin mogu da budu potencijalno korisni, kao što je meta-analiza iz 2015. koja otkriva da pušačima preti za dlaku manji rizik od Parkinsonove bolesti.

Međutim, važno je istaći da se u tim studijama ne tvrdi da je duvan bezopasan, i da se kaže da blage koristi po zdravlje ne nadmašuju opasnosti. Ali prema Ričardu Vajtu, tridesetdvogodišnjem autoru dela Dimne zavese: istina o duvanu, takva otkrića potkrepljuju politizaciju ovog pitanja. „Ovo nije teorija zavere“, napisao je on VICE-u preko Fejsbuk mesindžera. „Ne mora se duboko zaroniti da bi se shvatilo da tu postoje brojne političke intervencije“.

U svetu teorija zavere, Ričard predstavlja neobičnu pojavu. On je smiren i naizgled nepristrasan, potkrepljujući svoje tvrdnje dokumentima i studijama. Ali s druge strane, on nije naučnik, već običan čovek koji radi u marketingu. Kaže da je odlučio da napiše knjigu nakon što je prikupio istraživanja kada mu je baki dijagnostikovan rak. A ono što iznenađuje je to što je prestao da puši otkako mu je knjiga objavljena. Ali iako se Ričard distancira od etikete zaverenika – i sebe ne reklamira kao zagovornika pušenja, već kao „nekoga koga motiviše istina“ – ističe argument da nisu dati odgovori na sva pitanja.

„Izraz ’uzrok“ je veoma definišući“, kaže on. „Mislim da se posledice pušenja mogu videti. Prepoznajemo pušački kašalj... ima indikatora, ali to ne znači da obavezno prouzrokuju bolest“.

Ričard tvrdi da lekari pokazuju pristrasnost kada leče pušače i da se pacovi i miševi sa genetskim predispozicijama za rak koriste da bi se dobili željeni rezultati. Što se tiče toga zašto se ovo navodno događa, Ričard tvrdi da anti-pušačke i farmaceutske grupe za lobiranje utiču na naučnu zajednicu.

„Ono što je meni bitno je, da, zanima me istina, ali tu mora da postoji integritet. Moramo da budemo u mogućnosti da verujemo nauci. Moramo da verujemo izvorima finansija. Moramo da imamo transparentnost“, ocenjuje Ričard.

Naravno, Ričardov skepticizam izaziva samo zgražavanje medicinskih profesionalaca, kao što je dr Stiven Heht. „Cigarete ispunjavaju svaki kriterijum koji imamo za nešto što je uzrok bolesti“, kaže Stiven za VICE, preko telefona. „Dim cigarete sadrži mnoge agense koji izazivaju rak. A po rezultatima brojnih studija znamo da ti agensi prouzrokuju mutacije DNK koji se može naći u genima za koje znamo da imaju veze s rakom“.

Stiven je profesor katedre za laboratorijsku medicinu i patologiju Univerziteta Minesote, sa stipendijom Volin Landa. On objašnjava da, iako se rak javlja kod 20 posto pušača, ne treba da ignorišemo činjenicu da je rizik od raka pluća kod pušača 20 puta veći. Šta više, on tvrdi da iako neke studije imaju oprečne podatke, to ne znači da poriču sve ostalo.

„Efekti su sveopšte negativni“, tvrdi on. „To ni izbliza nije tako. Ne nasedajte na to. Apsolutno su sveopšte gledano negativni“.

Negativni, ali ne i apsolutno fatalni – i taj nedostatak izvesnosti je ono što je u suštini srž celog pokreta. Sa tako eksplicitnom i emotivnom antipušačkom retorikom koja se koristi da bi se opravdale paprene cene i striktni propisi, svaki pušač koji ne umre izaziva tračak sumnje. I to je ono što iznova i iznova ponavljaju ljudi koji dele i komentarišu zavereničke video snimke u kojima se zalaže za pušenje.

„Mislim da duvan sam po sebi nije štetan... ali takođe znam da duvanske kompanije u njega stavljaju sastojke koji izazivaju zavisnost“, kaže Olga Glišić, pedesetpetogodišnja Srpkinja koja puši 38 godina.

Olgini zaključci, objašnjava ona, potiču iz jednostavnog iskustva. Olga i svi njeni prijatelji i članovi porodice puše. A ipak, niko od njih se nije razboleo. Čak je i njen sin potpuno zdrav, uprkos tome što je Olga pušila tokom trudnoće. Ovo iskustvo dovodi do sumnje u mišljenje stručnjaka. Nevezano za temu, Olga takođe pominje i da okleva da bude u društvu nepušača, zbog toga kako se oseća kada je sa njima: „Mislim da su nepušači agresivni, i u ovim godinama mi ne treba neko ko će da me uči šta valja, a šta ne valja“.

Ovo mišljenje da lično iskustvo i emocije poništavaju savete stručnjaka izgleda je od integralnog značaja za zajednicu onih koji se zalažu za pušenje, kao i kod mnogih drugih zavereničkih grupa. I zaista, u doba post-istine u kojem je sve stvar mišljenja, možda ne iznenađuje to što postoji demografska grupa koja želi da „razbije mit“ o toksičnosti pušenja. Što je tragedija, zato što su, baš kao kada su u pitanju i klimatske promene, imigracija i vakcinacija, u pitanju milioni života.

Pratite Sema na Tviteru.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE AU.

Reklame