Ipak, velika je razlika u stereotipima koji ih pogađaju. Ako si čovek, ljudi mogu da pomisle da si desničar ili zeldi ili neko - da parafraziram svog bivšeg šefa - ko bi oteo bakici penziju (što je pomalo ironično jer danas su ćelavci najčešće u suštini gej ekipa koja se neguje, nosi uzane majice i želela bi da živi u Berlinu).
Reklame
Te predrasude ne važe ako ste žensko, ali zato ima dosta drugih. Uobičajen stereotip za ženu sa obrijanom glavom je pretpostavka da se nalazi negde na LGBTQ+ spektru, ili da želi da je vide kao maskulinu ili androgenu - što naravno ništa nije loše, ali jeste često korišćeno da se ospori ženstvenost onih kojima je obrijana glava.“Mnogi me pitaju nešto o kosi, i to je uvek vezan za to što sam žemnsko", kaže Dženifer, koja se ošišala na nularicu prošle nedelje, "ali ja kažem, ako hoćeš da obriješ glavu, samo napred u svakom slučaju".
Dženifer s kosom i Dženifer bez kose
“Način na koji gledamo žene i žensku kosu je kroz prizmu pola", kaže Kiti, koja se takođe nedavno ošišala na nulu. Govori o pretpostavljenoj vezi između duge kose i ženstvenosti - i kako taj stereotip nije baš tačan i kako ga je moguće podriti. "Uvek sam povezivala kosu sa idejom lepote, naročito kada sam bila mlađa i imala veoma dugačku kosu. Tako da mi prija da se prikažem na način koji nije diktiran tuđim zamislima o ženskoj lepoti".Robin, novinarka čiji selfi sa ošišanom kosom je prikupio preko 2000 lajkova na tviteru, slično razmišlja: "Možda je najveće iznenađenje to da ne izgledam manje ženstveno nego ranije".Za razliku od muškaraca, koji mogu da prođu ćelavi gde god treba, žene su podložne još jednom procesu asocijacija kada obriju glavu - neko bi mogao da pomisli da su bolesne.
Grejs
“Juče sam izašla na trčanje", kaže Robin, " i ljudi su se držali primetno podalje od mene. Nisam imala nikakvu šminku i prirodno sam prilično bleda, tako da sam stekla utisak da me ljudi gledaju u fazonu 'Da li ona treba da je napolju?" kao da sam bila na hemoterapiji ili nešto".
Reklame
Grej, blogerka iz Brajtona, ima slična iskustva u poslednje dve godine od kada fura kratku kosu. "Puno ljudi misli da sam bolesna", kaže, "zato što imam veoma kratku kosu i nosim maramu preko glave. Jednom me je neko dete videlo u tržnom centru i povikalo 'mama, što ova teta nema kosu?!" a ja sam se samo nasmejala i produžila - bilo mi je slatko. Ali onda ju je mama povukla na stranu i čula sam da joj kaže 'psst - nemoj to a pričaš, verovatno je puno bolesna'".“I pomislila sam 'Ne, moram da ih ispravim", pa sam rekla devojčici 'Hej, obrijala sam glavu zato što sam htela da prikupim pare za dobrotvorne svrhe', a jesam bila bolesna, imala sam tumor mozga - a onda sam rekla majci, 'Ali molim vas, nemojte da pretpostavljate da sam bila bolesna.' Malo se pokunjila i izvinila".
Kiti
Grejs je prvobitno obrijala glavu da bi prikupila novac za Organizaciju koja pomaže obolelima od moždanog tumora – savetovalište koje joj je pomoglo kada je sama bila bolesna. Ali tumor nije bio direktan faktor njenog šišanja. Uprkos tome, još uvek naleće na tu pretpostavku s vremena na vreme, a to deluje kao pre svega vezano za pol. "Sve vreme koje sam provela obrijane glave, nikada nisam stekla utisak da ljudi misle kako sam na hemoterapiji. Možda je prednost ove izolacije to što sve veći broj žena koji brije glavu može da najzad zaustavi tu polnu stigmatizaciju".Ali iako gledišta na obrijanu glavu mogu zavisiti od pola, jedna stvar ih povezuje - brijanje glave je izuzetno katarzična reakcija na stres. Džoeli je putovala kroz Peru kada je počela pandemija i tamo su mere izolacije dosta drastičnije nego u Britaniji; nije smela da izađe napolje da vežba, svuda je bila policija, a kada je izlazila, morala je sve vreme da nosi masku.
Reklame
Džoeli
“Ništa uzbudljivo mi se nije desilo neko vreme, jer prosto nisam mogla ništa ni da radim", kaže ona. "Zato mi je brijanje glave bilo ogromno oslobađanje. Pomislila sam 'Uradiću nešto interesantno, tako da će mi se bar nešto uzbudljivo desiti pre nego što najzad dođem kući". Preuzimanje stvari u sopstvene ruke je nešto što smo čuli u razgovorima i sa muškarcima i sa ženama koji su obrijali glavu.
“Pandemija je stresna situacija za svakog", kaže Kiti, "kada si zaglavljen gajbi, ne možeš da normalno vodiš svoj život. Brijanje glave mi je dalo utisak kao da nešto mogu da kontrolišem - bila je to neka vrsta reakcije na stres, valjda. Baš je bilo oslobađajuće".Za Robin, brijanje glave je bio način da se izvuče najbolje iz pandemije. "Ovo je prilika za mnoge ljude", kaže ona. "Ovo je vreme kada možeš da uradiš nešto što si oduvek želela ali nisi smela. Za žene, to je baš katarzično i dobar je način da još bolje upoznaš svoju kosu i svoj odnos s njom".Tako da možeš i da probaš. Uostalom, šta ćeš pametnije da radiš?Članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
